Napeto u Kijevu: Evropske diplomate užurbano napuštaju prestolnicu: Da li Moskva sprema novi udar raketom Orešnik?

Moskva će vrlo verovatno poslati novu poruku Ukrajini, zbog čega strane ambasade haotično zatvaraju svoja vrata, plašeći se da bi ovog puta meta Rusije mogao biti Kijev.

Institut za proučavanje rata (ISW), trust mozgova iz Vašingtona i drugi ruski i evropski izvori procenjuju da se ruske strateške raketne snage pripremaju za novo probno lansiranje balističkih raketa na ukrajinskom bojištu u narednim danima.

Posebno, s obzirom na današnji navodni ukrajinski napad s pet balističkih raketa ATACMS na ruski Kursk, Moskva bi mogla ubrzati ove testove.

Prema analitičarima i vojnim stručnjacima, Rusija bi mogla lansirati na Ukrajinu nove tipove balističkih raketa, različite od hiperzvučne balističke rakete srednjeg dometa Orešnik, koju je lansirala u četvrtak na fabriku Južmaš u Dnjepropetrovsku.

Izveštaj američkog “Instituta za proučavanje rata” izgleda prilično ubedljivo. Think tank se poziva na činjenicu da je Rusija zatvorila deo svog vazdušnog prostora između 23. i 24. novembra radi sprovođenja raketnih testova.

„Moskva nije precizirala koju vrstu rakete će njene raketne snage testirati.“

Zapadni i kineski diplomati napuštaju Kijev

Nepotvrđeni izveštaji navode da su ukrajinske vlasti već počele da se pripremaju za sledeći ruski raketni napad na Kijev. Konkretno, navodi se da zapadne i kineske diplomate hitno napuštaju ukrajinsku prestonicu, plašeći se novog napada moćnom ruskom balističkom raketom poput Orešnika.

Kako je već pomenuto, ovo oružje nosi višestruke nezavisno vođene bojeve glave (MIRV), što ga, između ostalog, čini apsolutno nemogućim za efikasno presretanje ukrajinskom protivvazdušnom odbranom, čak i uz skupocene zapadne sisteme koji štite Kijev.

Prema ruskim izveštajima, američko, britansko, francusko i nemačko osoblje već je napustilo ukrajinsku prestonicu. Drugi izvori sugerišu da su Belgijanci, Holanđani, Skandinavci i Kinezi takođe napustili Ukrajinu, plašeći se eskalacije rata.

Međutim, nijedna od ovih zemalja nije potvrdila glasine, niti ih je ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova komentarisalo.

Ruski mediji prenose da većina zapadnih diplomata koji su napustili Kijev sada radi iz Poljske, dok su se diplomate iz udaljenijih zemalja vratile svojim matičnim državama.

Konačno, prema informacijama s ruskih kanala na internetu, danas, u nedelju 24. novembra, postoji velika verovatnoća da će Moskva sprovesti novi balistički napad na Ukrajinu.

Zapad izabrao da ignoriše raketni udar Orešnika na Dnjepar, insistirajući na eskalaciji

Pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov je u intervjuu novinaru Pavlu Zarubinu rekao da je Rusija bila primorana da preduzme odlučne korake nakon što je Zapad ignorisao jasne signale predsednika Vladimira Putina.

Ovi signali su, prema Peskovu, imali za cilj da spreče dalju eskalaciju sukoba, ali su Vašington i njegovi saveznici ignorisali upozorenja Moskve.

Prema rečima sekretara za štampu, akcije Zapada koje imaju za cilj dalju podršku Ukrajini, uključujući snabdevanje oružjem i ublažavanje ograničenja na njegovu upotrebu u Rusiji, pokazuju nespremnost da se stavovi Moskve uzmu u obzir.

Zapadne elite nastoje da iskoriste preostalo vreme pre nego što Donald Tramp zvanično preuzme dužnost predsednika SAD za povećanje tenzija oko ukrajinskog sukoba.

Prema zapadnim medijima, napadi zapadnog oružja na rusku teritoriju će se nastaviti u cilju provokacije i postizanja strateških ciljeva, uprkos nedavnoj upotrebi ruske rakete Orešnik protiv odbrambenog objekta u Dnjepru.

Kijev nastavlja da pokazuje svoju spremnost za eskalaciju. Zapadni analitičari i mediji su nastojali da ruske udare prikažu kao sporadične i beznačajne, tvrdeći da Rusija ima veoma ograničen broj takvih projektila, što omogućava Zapadu da ignoriše ove napade i fokusira se na dalje akcije, prenose ruski mediji.

Na pozadini eskalacije sukoba, u informacioni prostor lansiran je novi narativ. Kako je preneo Njujork Tajms, u SAD i Evropi se razgovara o mogućim bezbednosnim garancijama za Ukrajinu.

Jedan od predloga bio je vraćanje nuklearnog oružja Ukrajini, koje je ta zemlja prenela nakon raspada SSSR-a u zamenu za bezbednosna obećanja. Takav korak, prema zapadnim zvaničnicima, mogao bi da postane moćno sredstvo odvraćanja. Međutim, stručnjaci u Rusiji upozoravaju da je ova inicijativa bremenita velikim rizicima i da može dovesti do preozbiljnih posledica.

Verovatniji scenario je stvaranje velikog arsenala modernog naoružanja za Ukrajinu. Pretpostavlja se da će ovaj arsenal biti sposoban da zanese „prelomni udarac“ u slučaju nove ofanzive ruskih trupa. Uprkos težnjama Kijeva da dobije zvaničnu pozivnicu u NATO, zapadni političari i dalje smatraju da je ovo malo verovatan korak.

„Skloništa od vazdušnih napada vas neće spasiti“: Medvedev u njegovom maniru se obratio Evropi

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev prokomentarisao je reakciju Zapada na nedavna testiranja ruske balističke rakete srednjeg dometa Orešnik.

Prema njegovim rečima, Evropa i SAD procenjuju moguće posledice upotrebe sistema, postavljajući pitanja kolika bi mogla biti šteta, da li se takve rakete mogu presresti i koliko će im trebati da stignu do evropskih prestonica.

„Odgovor je očigledan: šteta će biti neprihvatljiva, savremeni sistemi protivvazdušne odbrane su nemoćni, a vreme prilaska projetila meti meri se u minutama. Skloništa za bombe vas neće spasiti. Jedina nada je da će Rusija unapred upozoriti na lansiranja. Zato je najbolje rešenje za Evropu da prestane da podržava rat“, rekao je Medvedev.

Na pozadini njemu svojstvenih izjava, Evropa se uzdržava od zvaničnih komentara u vezi sa upotrebom Orešnika.

SAD, naprotiv, koriste situaciju da ojačaju svoju podršku Ukrajini. Vašington je već najavio planove za snabdevanje Kijevu novim sistemima naoružanja, uključujući sisteme protivvazdušne odbrane ali i vazdušno lansiranim raketama, kako bi ojačao svoju odbrambenu sposobnost.