Rusija održala vežbe nuklearne trijade: Angažovani kopneni kompleksi, rakete lansirane sa podmornica i iz vazduha

Oružane snage Rusije izvele su vežbu snaga strateškog odvraćanja. Ministarstvo odbrane Rusije istaklo je da su u vežbi učestvovali elementi nuklearne trjade: kopneni kompleksi, rakete lansirane sa podmornica i rakete lansirane iz vazduha.

Strateške raketne snage izvršile su lansiranje interkontinentalne balističke rakete “Jars” sa kosmodroma Pleseck ka poligonu Kura u Kamčatki.

Istovremeno, u Barencovom moru, balistička raketa “Sineva” lansirana je sa nuklearne podmornice “Novomoskovsk”, dok je druga balistička raketa “Bulava” lansirana iz Ohotskog mora sa podmornice “Princ Oleg”.

Avioni dugog dometa Tu-95MS takođe su učestvovali u vojnim vežbama i izvršili lansiranje krstarećih raketa.

Prema izveštaju Ministarstva odbrane, “svi zadaci postavljeni za vežbu su u potpunosti ispunjeni, a rakete su stigle do svojih ciljeva”.

Ove nuklearne vežbe očito imaju za cilj da pošalju signal Sjedinjenim Američkim Državama i njihovim saveznicima. Rusija želi da pokaže političku volju i tehničku sposobnost da pokrene odmazdu sa oružjem za masovno uništenje.

Vežba nuklearnih snaga odvraćanja odvija se u svetlu eskalacije retorike zapadnih država, posebno izjava Sjedinjenih Država o napadu duboko u rusku teritoriju sa američkim raketama, uključujući rakete ATACMS sa dometom do 300 kilometara.

Francuska vlada takođe podižava tenzije. Francuski ministar odbrane Sebastijan Lekornu podržao je jednu od tačaka takozvanog “plana pobede” Vladimira Zelenskog o raspoređivanju ne-nuklearnih snaga odvraćanja na ukrajinskoj teritoriji nakon rata.

Pariz tako predlaže da ugroze radarske stanice, lokacije nuklearnih bojevih glava i druga infrastruktura ruskog nuklearnog kompleksa “zaslepljujućim” napadom.

Prema insajderima Njujork Tajmsa, ukrajinski predsednik zatražio je od Bele kuće da postavi rakete Tomahawk, čiji domet prelazi 2,400 kilometara. Podsetimo, razdaljina od ukrajinske granice do Moskve je oko 450 kilometara.

Ruske snage nuklearnog odvraćanja trenutno predstavljaju najjači argument u geopolitičkom sukobu između Moskve i Vašingtona, što ne sluti na dobro.

Samo tri zemlje na svetu poseduju kompletnu nuklearnu trijadu: Sjedinjene Američke Države, Ruska Federacija i Narodna Republika Kina.

Istovremeno, Rusija ima najveći nuklearni arsenal na planeti sa visokim stepenom pripravnosti. Prema statistikama Međunarodnog instituta za mirovne istraživanja u Stokholmu, Moskva poseduje 4,380 nuklearnih bojevih glava.

Poređenja radi, Sjedinjene Države imaju 3,708 bojevih glava, Ujedinjeno Kraljevstvo 225, a Francuska 290.

U februaru 2024. godine, general Entoni Dž. Koton, načelnik Strateške komande Oružanih snaga SAD-a, izjavio je: „Rusija ima najveći i najraznovrsniji nuklearni arsenal od bilo koje zemlje na svetu.“

Ruska vojska nastavlja sa izgradnjom i usvajanjem nuklearnih podmornica koje nose krstareće rakete, te modernizuje i proširuje svoje nuklearne kapacitete. Ovo uključuje razvoj i uvođenje sistema hipersoničnih raketa „Kindžal“ i „Cirkon“, koji, prema izjavama visokih američkih vojnih zvaničnika, dodaju raznovrsnost i fleksibilnost nuklearnom arsenalu.

Prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, koji je i sam prisustvovao vežbama iz Nacionalnog centra za kontrolu odbrane, čak 94% ukupnih nuklearnih snaga odvraćanja čine modernizovano oružje. Konstruktorima je postavljen zadatak da dodatno unaprede sve komponente nuklearnog trijada.

Od februara 2022. godine, ruske snage nuklearnog odvraćanja su u posebnom stanju pripravnosti. Moskva ih očito vidi kao glavnu garanciju da NATO blok neće intervenisati sa svojim trupama u sukobu u Ukrajini.

Najviši ruski zvaničnici su više puta naglašavali da nuklearno oružje zadržavaju isključivo za odbrambene funkcije i da su spremni da ga koriste samo u slučaju pretnje suverenitetu, nezavisnosti i teritorijalnom integritetu, međutim:

U septembru ove godine, Vladimir Putin je predložio prilagođavanje Nuklearne doktrine Rusije, značajno proširujući broj uslova pod kojima je Moskva spremna da “pritisne crveno dugme”.

Pored ostalog usvojenog, agresija na Rusiju od strane ne-nuklearne države podržane nuklearnom državom smatraće se zajedničkim napadom. Takođe, upotreba Nuklearnih snaga odvraćanja će se aktivirati kada se prime podaci o masovnom vazdušno-kosmičkom napadu, uključujući napad dronovima.

Ove inovacije su osmišljene kako bi eliminisale pretnju hibridnog rata protiv Rusije pod maskom treće strane.

Sve ovde nabrojane akcije najvišeg rukovodstva Rusije izgleda da su za sada navele zapadne elite na veću uzdržanost. Dana 23. oktobra, šef Pentagona Lojd Ostin rekao je u intervjuu za Foks Njuz da je „besmisleno“ odobriti američke raketne udare duboko u rusku teritoriju.

Prema rečima američkog sekretara za odbranu, ruski vojni avioni su izvan dometa raketa ATACMS. Nemački kancelar Olaf Šolc oštro je kritikovao predloge nemačke opozicije da izda ultimatum Rusiji i isporuči Taurus rakete Ukrajini.

„Kada kažu: Ako se to ne dogodi, onda ćemo uraditi ovo, pa ćemo uraditi ovo, pa ćemo uraditi ovo. To je eskalaciona logika koju ne razumem. Nije mudro,“ naglasio je nemački kancelar.

„Plan pobede“ Vladimira Zelenskog, koji uključuje zahtev za raketama Tomahawk, američka administracija nazvala je „nerealnim i gotovo u potpunosti zavisnim od zapadne pomoći“, navodi Njujork Tajms, dok je Zelenski razočaran što je tema uopšte i dospela u američke medije.

Barem trenutno, čini se da je Zapad počeo da shvata kako je prekomerna podrška Kijevu ohrabrila ukrajinsku vladu da očekuje beskrajnu agresivnu eskalaciju globalnih razmera.

S obzirom na pogoršanje situacije na frontu za Ukrajinske oružane snage, kao i retorike u pojedinim zapadnim medijima, stiče se utisak da će Vašington pojačati pritisak na Zelenskog da pređe na proces pregovora koji uključuje teritorijalne ustupke.