Poseta kralja Čarlsa Australiji pokrenula je ponovo pitanje istorijske uloge bivših kolonijalnih imperija, posebno Britanskog carstva, i tragova koje su ostavili u bivšim kolonijama, članicama Komonvelta, naročito u vezi sa ulogom u trgovini robljem i mogućim reparacijama koje današnja Velika Britanija duguje.
Članice Komonvelta, kojih ima 56 i koje uglavnom obuhvataju Veliku Britaniju i bivše kolonije, izjavile su u subotu (26.10.) na samitu u Apiji na Samoi da je „došlo vreme“ za razgovor o pitanjima reparacija u vezi sa ropstvom.
Na kraju burnog samita, zemlje članice Komonvelta istakle su pozive na „ispravku nepravdi“ zbog „odvratne“ transatlantske trgovine ljudima i dogovorile se da je „došlo vreme za korisnu, iskrenu i s poštovanjem vođenu diskusiju“ o ovom pitanju, navodi se u saopštenju za štampu koje je preneo AFP.
Mnoge države iz Afrike, Kariba i Pacifika žele da Velika Britanija i druge evropske sile isplate ekonomsku odštetu za ropstvo ili barem da učine političko-istorijsko priznanje.
Britanski premijer Kir Starmer do sada je javno odbijao zahteve za reparacije, a njegovi pomoćnici isključili su mogućnost izvinjenja na samitu.
Iako britanska vlada navodi da pitanje reparacija nije na dnevnom redu samita, zemlje članice sa Kariba i iz Afrike pokušavaju da unesu relevantne reference u završno saopštenje.
Britanski list Gardijan, pozivajući se na izvor iz Starmerove kancelarije, objavio je da je premijer „otvorio vrata za nefinansijske reparacije“, poput reforme finansijskih institucija i olakšica u otplati duga.
Postoje različiti tipovi reparacija, od ekonomskih isplata i izvinjenja do prenosa tehnologije i obrazovnih programa. CARICOM ima sopstveni plan reparacija.
„Ako kažemo da želimo više pravde i jednakosti u svetu, način da se to postigne je da razmotrimo moguće oblike reparacija umesto da zatvorimo diskusiju“, izjavila je Žaklin Makenzi, advokatica u londonskoj firmi Leigh Day, čiji tim istražuje mogućnosti za odštetne zahteve.
Kraljevska britanska porodica ukratko
Britanska kraljevska porodica, koja je vekovima profitirala od trgovine robljem, pozvana je “da se izvini”. Od 15. do 19. veka, najmanje 12,5 miliona Afrikanaca bilo je oteto i prisilno odvedeno, uglavnom od strane evropskih trgovaca robljem, i prodato kao robovi.
Oni koji su preživeli brutalna putovanja, završavali su radeći na plantažama u nehumanim uslovima u Americi, dok su drugi profitirali od njihovog rada.
„Pokazali smo neuporedivu sposobnost da izmirimo bolnu istoriju koja nas je dovela do ovde gde smo i da sedimo zajedno kao jednaki već 75 godina“, rekla je na samitu generalna sekretarka Komonvelta Patriša Skotland, britanski diplomata i advokatica rođena u Dominiki.
Britanska imperija trgovala je sa oko 3,2 miliona duša, što je drugi najveći broj posle Portugala. Bivši premijer laburista, Toni Bler, izjavio je 2007. godine da takođe „žali“ zbog uloge svoje zemlje u ropstvu.
„Naša istorija je duboko povezana“
U petak, premijer Bahama Filip Dejvis rekao je za AFP da je došlo vreme da Komonvelt traži „pravdu“ za brutalni period ropstva koji su prošle mnoge zemlje članice organizacije.
„Naša istorija je duboko isprepletena, što podrazumeva odgovornost da se suočimo s prošlošću iskreno“, rekao je ovaj Bahamac.
Komonvelt je u početku bio sastavljen od bivših britanskih kolonija, ali je kasnije proširen zemljama kao što su Togo i Gabon, koje su zapravo bivše francuske kolonije. Britanska kraljevska porodica, koja je vekovima profitirala od trgovine robljem, pozvana je da se izvini.
Međutim, monarh je to izbegao u petak, pozivajući učesnike samita da „odbace jezik podela“.
„Niko od nas ne može promeniti prošlost. Ali možemo se obavezati, svim srcem, da pronađemo kreativne načine da ispravimo nejednakosti koje i dalje postoje“, rekao je kralj Čarls.
Isti Čarls je izjavio da Komonvelt mora da prizna svoju „bolnu“ istoriju, dok nacije iz Afrike i Kariba vrše pritisak za reparacije zbog uloge Britanije u transatlantskoj trgovini robljem.
Džošua Setipa iz Lesota, jedan od tri kandidata za generalnog sekretara Komonvelta, rekao je za AFP da bi reparacije mogle uključiti alternativne oblike plaćanja, kao što je finansiranje borbe protiv klimatskih promena.
Uništiti imperiju zla treba ih sve zavaditi tako da od Engleske ostane samo mutno sjecanje. Afrikaci treba da ih sve porobe i da rade za njih barem sljedeci 100 godina . Da osjete sta je biti rob to vrijedi i za Osmanlije i ostale kolonijalne sile. Dabogda imali pa ne imali da ih sustigne karma.
Svijet je na kraju puta, daj Boze da opstanemo ali kako smo zasluzili tako ce nam se vratiti. Suze i patnja nevinih na Zemlji bice vracene u vidu nestajanja tlacitelja a ozivljvanja postenja i pravde😪
Замислимо, Шкоти се одвоје од ВБ, Руси изврше блокаду Британских острва, БРИКС уведе санкције ЕУ, дође до прекида комуникацијских каблова између Америке и Европе на дну Атлантика. Ким нападне на ЈК. Блиски исток плане у свеопштем рату. Си изврши напад на Тајван.
Уопште нам није потребно нуклеарно наоружање, има бре да поцркамо од угљен диоксида, нећемо имати кисеоника да дишемо. А све ово зарад глупавих политичара, који уживају у безбедности својих војски, захваљујући још глупљим широким масама својих гласача. Караван глупих камила упорно корача у живи песак, газећи полако једна за другом.