Prvih trideset godina PVO sistema Pancir-S1: Stalno unapređivanje kao uslov svih uslova

I ovo sredstvo, kao i mnogi drugi proizvodi vojno-industrijskog kompleksa sovjetsko-ruske škole, pokazao je svoju vitalnost, prilagodljivost i efikasnost. Prostor za njegovo unapređivanje je veliki jer mu je tako i postavljena prvobitna arhitektura, pa ćemo se time baviti u ovom tekstu.

Pre toga da se podsetimo: hibridni sistem ”Pancir” (oznaka GRAU – ”96K6”) u početku je, za vreme razvojnog perioda imao nezvanični, radni naslov ”Tunguska 3” i već po tome se moglo naslutiti na čemu je zasnovan i čemu će služiti.

NATO mu je dao kodno ime ”Greyhound” (gonič ili hrt). ”Pancir” je razvijen u AD ”Konstruktorski biro preciznih alata Šipunov” (AO ”Конструкторское бюро приборостроения”) sa sedištem u Tuli. Pored ”KBP” u izradi je učestvovalo još sedam korporacija s različitim podsistemima.

Brodska varijanta imala je naziv ”Kaštan” (kesten). Prototip je izašao na poligonska ispitivanja pre tačno 30 godina. Nalazi se u naoružanju osam država; dve su potpisale ugovore o nabavci (Brazil i Ekvatorijalna Gvineja), a Kinezi ga proizvode pod oznakom ”FK-1000”.

Ovaj sistem pokazao je izvanredne osobine tokom borbenih dejstava, posebno u Siriji i tokom SVO, ali i neke nedostatke, pa je u toku stalni proces dorade i modernicacije ”Pancir-S1”. Rusi masovno ga masovno proizvode i on redovno stiže u trupu, popunjavajući i zgušnjavajući PVO, jer se pokazalo da je ta platforma odlična u borbi protiv dronova sa svojim hibridnim, mešovitim sistemom dejstva.

Što propusti raketa, dočekaće topovi. Upravo je tok SVO pokazao da ima dovoljno prostora za modernizaciju. Pošto je i ”Pancir” na udaru i trpi gubitke kao sva druga sredstva, tempo proizvodnje je značajno porastao. Pres služba ”Visokopreciznih alata” saopštila je nedavno (prvog oktobra ove godine) o tome da je trupi predata redovna pošiljka novih ”Pancira”.

Štaviše, vojno-industrijski komples koji predvodi ”Rostek” potrudio se da nove primerke uradi i preda pre roka, što dovoljno govori o potrebi za njima na ratištu. Dorađeni i unapređeni ”Panciri” već se nalaze na svojim borbenim položajima i njihove osobine prošle su kroz surovi ispit rata. 

Na ovakav način proces daljeg razvoja ruske PVO, za koju se s pravom smatra da je najrazvijenija i najnaprednija, uspešno se kreće uzlaznom putanjom. Trupa redovno dobija nove komplekse, a stariji primerci idu na zanavljanje, odnosno servis kada se istovremeno obavlja i modernizacija. Zahvaljujući modularnom načinu gradnje, ona ide relativno brzo.

Kako se razvijao ”Pancir” za ove tri decenije?

On je permanentno uanpređivan. Najnovija modifikacija uključila je sva iskustva iz SVO, pa iz fabrike potvrđuju da je ”Pancir – S1” postao još efikasniji protiv najsloženijih ciljeva koji su se pojavili u poslednje vreme. Pri tom se u otvorenim izvorima ne mogu naći njegove nove karakteristike, tip poboljšanja pa ni oznake.

Reklo bi se da je to i razumno, jer je reč o vitalnoj vojnoj tajni. I Rusi su počeli da se prema medijskom ratu odnose s više pažnje. Do sada smo mnogo puta bili svedoci da su neke tajne izlagane javnosti kao da je reč o nekom proizvodu građanske potrošnje, a ne o sredstvu od koga zavise životi i, u krajnjoj liniji, uspeh operacije.

Na osnovu dosadašnjih iskustava analitičari približno procenjuju ciljeve modifikacije. Reč je pre svega o daljem unapređenju hardvera, odnosno bord-kompjutera, a s njim i softvera. Odavno je svima jasno da se sada u borbu polazi kao u naučnu ekspediciju.

Uz pomoć novog softvera i primene veštačke inteligencije, programeri su ”naučili” elektroniku da otkriva i prati složenije ciljeve stelt karakteristika i poboljšane manevrabilnosti.

Ovakav pristup omogućava ažuriranje borbenog sistema bez velikih promena na proizvodnoj liniji i ograničenja u upotrebi na terenu. Jednostavnije rečeno, Rusi su našli način da ”Pancir” lako i brzo osavremene, ne postavljajući pred operatere zahteve zbog kojih bi oni morali da troše dragoceno vreme na dodatnu specijalizaciju. 

Šta obuhvata  modernizacija?

Ono što je prvo vidljivo jeste da ”Panciri” najnovije serije, uprkos svim inovacijama i poboljšanjima, uglavnom zadržavaju prethodni izgled i gabarite. To može da prevari neiskusno oko jer je reč o dubokoj modernizaciji zamenom kompletnih modula, uvođenjem novih komponenti i drugim promenama.

Na taj način, arhitektura kompleksa je značajno promenjena. Jedan od ključnih pravaca razvoja bio je i rad na prilagodljivosti bojevog sistema kako bi mogao da se koristi na raznim platformama. Tako se danas bojevi deo ”Pancira” ugrađuje na ”KamAZ”, ali i na druge platforme. Za jedinice iz Arktičkog reona i Zapolarja ”Pancir” se ugrađuje na gusenični transportere ”DT-30”.

Projekat ”Pancir-M” potpuno je napustio pokretnu šasiju-nosač jer se montira na brodovlje. I tamo je ostavljena mogućnost da se modernizuje bez komplikovane demontaže i slanja u pogone. Za borbu protiv dronova još 2022. godine predstavljena je stacionarna verzija ”SMD-E”.

Još nema potvrda da je ovaj sistem stigao u trupu. S njega su skinuti topovi i povećan broj raketa kako bi mogao da odgovori na masovne napade, rojeve dronova. Koristi vođenu raketu ”57Э6-Е” na čvrsto gorivo s radio-komandnim sistemom. Domet do 20 kilometara, a plafon do 15 kilometara. Sufiks ”E” kod Rusa predstavlja najčešće eksportnu varijantu. 

Bez obzira na nivo tajnosti, logično je pretpostaviti da je za nadogradnju ključna zamena elektronskih komponenti. Različite verzije ”Pancira” koristile su i nekoliko tipova radara za detekciju cilja. Razvijen je i računarski kompleks, a posebno su razvijana i opto-elektronska sredstva kao olakšica u periodu izraženih PED.

Na taj način poboljšane su sve karaktristike i borbena efikasnost kao izlazni parametar najviše važnosti. Navedimo kao primer domet radara ranijih modela; on nije prelazio 40 kilometara, dok projekt ”Pancir – SM” ima radar dometa 75 kilometara.

Podsetimo se i oružja; osnovni ”Pancir -S1” ima dva automatska topa ”2A38” kalibra 30mm i 12 raketa malog dometa ”57E6E”. Kako se kompleks razvijao, tako je i sastav bojevog dela revidiran. 

O čemu je reč? Arktička modifikacija ”Pancir -SA” nema topove. Umesto njih dobila je još šest raketa. Nedavno smo bili u prilici da vidimo i transportno-borbeno vozilo ”Pancir -SM-TBM” koje je dobilo borbeni modul bez lokatora detekcije i bez topova. Zato je kompleks raketa udvostručen na 24 komada. Ni to nije sve.

Rakete se takođe permanentno usavršavaju. Pre nekoliko godina, izvanredna osnovna raketa ”57 Э6Е” dobila je novu varijantu ”TKB-1055”. To je malogabaritna vođena raketa pravljena za uništavanje BPL u radijusu od sedam kilometara.

Tako je umesto jedne rakete, na njeno mesto došao kontejner od četiri rakete. Zašto je tako urađeno, jasno je ako se setimo iskustava iz Sirije. Poznat je slučaj ”Pancira” koji je napadnut jatom dronova. Kada je potrošio svoje rakete (a njih je bilo ”svega” 12) i bojevi komplet od 1.400 granata, on je postao ”sedeća patka” (Sitting Duck), nemajući čime da se brani. Posada nije lepo procenila borbenu situaciju i rezultat je bio – uništeno dragoceno vozilo.

Međutim, to se nije dogodilo samo njemu. Setimo se kako su stradali ”Patrioti” oko Kijeva. 

Prednosti zamene delova i modernizacije ”Pancira”

Sa stanovišta ukupne arhitekture ”Pancir” predstavlja skup modula različite namene i svaki od njih se može nadograditi ili zameniti sličnim. Taj sistem se koristi takođe kod raketnih i topovskih sistema na njemu.

U proizvodnim pogonima organizacija posla se stalno poboljšava, ubrzavajući serijsku proizvodnju jer trupa ne sme da čeka.

Međutim, konstruktori se ne zadržavaju samo na tome. Uporedo se razvijaju projekti duboke modernizacije posle čega će se pojaviti ”Panciri” koji će s ovim dosadašnjim imati zajedničko samo ime.