Da li je hipersonični špijunski SR-72 ‘Son of Blackbird’ osuđen na propast i pre nego što je poleteo?

Američki hipersonični izviđački avion SR-72, naslednik  SR-71 Blackbird, (čak i kolokvijalno nazvan „Sin Crne ptice“ – Son of Blackbird), ne samo da je u fazi razvoja, već uveliko i leti.

Beleške i članci sa ovim i sličnim naslovima pojavili su se u zapadnim izvorima, uključujući i časopis National Interest.

SR-72 je jedan od najmisterioznijih projekata vojno-industrijskog kompleksa SAD. Veruje se da Lockheed Martin razvija hipersonični izviđački avion. Istina, ni Pentagon ni nosilac projekta nikada nisu zvanično potvrdili da se radi na ovom aparatu.

Priče o SR-72 prvi put su se pojavile početkom XXI veka. Prvi koraci na njegovoj razradi započeti su 2006, a znatniji napredak je ostvaren navodno 2015. godine. Od tog vremena, oko aviona su počele da se stvaraju legende i mitovi tako da će se pojaviti čak i u igranom filmu „Top Gun 3“.

Kako je nastala priča o novom špijunskom avionu

Krajem jula 2024, vodeći svetski informativni izvor o vazduhoplovnim temama, Aviation Week Network, objavio je svoj materijal do koga je došao tokom istraživanja. Autori su analizirali Lockheedov kvartalni izveštaj i otkrili da je tajni program za 45 miliona dolara veći od predviđenog budžeta. Štaviše, ovo se nije prvi put da je projekat probio budžet.

Kako se navodi u materijalu, korporacija je do sada na tajnom projektu već imala gubitak od 335 miliona dolara, pri čemu ovo nije konačna suma. Prema rečima autora, gubici će se povećati „pošto se kompanija suočava sa neplaniranim troškovima nabavke“.

Verovalo se da Lockheed Corporation sada ima samo jedan tako skup i ambiciozan projekat. Ovo je misteriozni SR-72 hipersonični izviđački avion. Stoga su američki internet resursi direktno povezali troškove korporacije sa ovim projektom. Međutim, pošto nije bilo detalja, sve je bilo ograničeno na pretpostavke.

Ali već 21. avgusta 2024, glavni urednik Defense&Aerospace Report Vago Muradian, u svom podkastu je, govoreći o američkim izviđačkim avionima na velikim visinama, rekao da se program SR-72 aktivno razvija.

Naime, Muradian je prvenstveno govorio o pokretanju projekta RQ-180 – izviđačkog (ili špijunskog, kako vam se više sviđa) aviona za velike visine. Projekat je navodno toliko tajan da američka vlada još nije ni priznala njegovo postojanje, uprkos tome što je poslednjih godina nekoliko puta fotografisan u letu.

Očekuje se da će u narednim godinama RQ-180 zameniti američki špijunski avion U-2, kao i RQ-4 Global Hawk. No, u produžetku priče, Muradian je napomenuo da je u razvoju još jedan projekat, svakako misleći na SR-72.

Ovaj program je preoblikovan jer se od njega očekuju toliko ambiciozne sposobnosti da mu je potrebna manja revizija kako bi se prešlo na sledeći blok aviona (next block of aircraft).

U ovom slučaju postoje određene poteškoće sa tumačenjem reči blok. Tradicionalno, takav termin se u rečniku namenske industrije prevodi kao serija, odnosno, označava serijsku verziju proizvoda.

Primera radi, F-16 Blok 52 je serija modernizovanih aviona linije F-16, opremljena novim motorom i avionikom. Tako se Muradijanove reči mogu tumačiti da već postoje leteći prototipovi SR-72, te da Lockheed investira u proizvodnju druge, već ozbiljno ažurirane, verzije hipersoničnog izviđačkog aviona.

Iako glavni urednik Defense&Aerospace Report nije izneo druge činjenice, to je bilo dovoljno da na Internetu počnu da se objavljuju vesti kako SR-72 već leti.

Dakle, zvao se “Aurora”

Informacije da su Sjedinjene Države razvijale hipersonični izviđački avion procurile su početkom 1990-ih godina. Tada su legendarni Blackbird (SR-71 BlackBird) počeli da se otpisuju.

Dugo vremena su ove letelice smatrane najbržim, najneranjivijim i visokotehnološki najnaprednijim na svetu. Njihovo povlačenje iz američkog vazduhoplovstva izazvalo je oštre kritike javnosti. A onda su se pojavile poruke o određenoj „Aurori“.

Od kasnih 1950-ih, Lockheed Corporation je uključila svoju podružnicu, Skunk Works. U suštini, Skunk Works je zvanični pseudonim za   Lockheeed Martin napredni razvojni programi (Lockheed Martin’s Advanced Development Programs, ADP).

Njegov tvorac i vođa bio je legendarni konstruktor aviona Clarence Leonard “Kelly” Johnson (1910-1990). Pod njegovim vođstvom Skunk Works je konstruisao i uveo u masovnu proizvodnju porodicu visinskih izviđačkih aviona U-2, a zatim i supersonični SR-71. U američkom društvu, Skunk Works je sinonim za neka vrhunska tajna i supertehnološka dostignuća a sve aktivnosti kompanije obavijene su aurom misterije.

Sredinom 1980-ih, u izveštajima o odnosima između Pentagona i Skunk Worksa pojavila se misteriozna Aurora. A do početka 1990-ih postojao je konsenzus u određenom krugu stručnjaka, kao i u američkim medijima, da je reč o projektu neke vrste superbrze izviđačke letelice. Tvrdilo se da je sposoban da leti brzinom do 5+ Maha.

O projektu se pojavio niz detalja. Avion, kada leti velikom brzinom, navodno ostavlja karakterističan trag – prugu sličnu tragu sa oblacima u vidu krugova nanizanih na njega. Trouglasti avion neobičnog oblika koji se puni gorivom iz američkog vazdušnog tankera KC-135 viđen je iznad Severnog mora. A britanski kontrolori letenja su za nekoliko sekundi otkrili letelice velike brzine koje su prešle njihove zone odgovornosti.

Ulje na vatru dolio je čuveni pisac Frederick Forsyth. Njegova knjiga „Alahova pesnica“ (Allah – the Fist of God), posvećena operaciji Pustinjska oluja, objavljena je 1994. godine. Iako je delo fikcija, autor je priču zasnovao na pričama učesnika, uključujući i one visokog ranga. Dakle, roman sadrži mnogo zanimljivih, a što je najvažnije, do sada neobjavljenih detalja.

Na primer, iznete su ozbiljne kritike o stvarnoj efikasnosti sistema PVO Patriot. Nekoliko godina kasnije potvrđene su sve informacije iznete u knjizi o kvarovima američkih PVO sistema presretanja. U jednom od poglavlja „Alahove pesnice“, Forsajt je opisao rad Aurore u Iraku i čak dao tehničke detalje.

Trenutno Pentagon, Lockheed Martin i Skunk Works poriču postojanje Aurore. Tako je jedan od glavnih konstruktora Skunk Works napisao u svojim memoarima da je to ime dato delu koji je doveo do stvaranja bombardera B-2.

Istina i mit SR-72

Krajem 2000-ih, Aurora je zamenjena novim misterioznim izviđačkim avionom, koji je ponovo razvio Skunk Works. Nekoliko informacija o tome procurelo je u medije, što je samo podstaklo interesovanje.

Lockheed je 2013. godine predstavio određeni model hipersonične letelice. Veruje se da je ovo bio prototip SR-72. Novi proizvod je izazvao pometnju ne samo u stručnim krugovima, već i u medijima. I ovde je reakcija Pentagona vredna pažnje.

Novinari informativne redakcije Defense pitali su načelnika štaba vazduhoplovstva Marka A. Welsha III o vojnim planovima za novi avion. General nije komentarisao da li je avijacija zainteresovana za projekat. General je takođe primetio da nije razgovarao sa predstavnicima korporacije Lockheed o SR-72.

S vremena na vreme u američkim medijima se pojavljuju izveštaji o razvoju projekta. SR-72 će se možda čak pojaviti u filmu Top Gun 3 čija produkcija se očekuje 2025. godine.

Prema zapletu, u akciju se vratio kapetan Pete “Maverick” koga igra Tom Kruz. No, reakcija Pentagona je ostala nepromenjena. Učešće u projektu nisu potvrdili.

Istraga koju je mreža Aviation Week Network sprovela tokom jula 2924. izuzetno je zanimljiva.

Autori smatraju da su 335 miliona dolara koje je Lockheed uložio u projekat „investicije pre ugovora“. Odnosno, korporacija nastavlja da samostalno finansira razvoj, na osnovu ideje da Pentagon ne samo da će uvideti vrednost platforme, već će biti spreman da plati dovoljno za proizvodnju aviona.

Ovo opravdava informacijsku histeriju u američkim medijima o radu na SR-72 koju Lockheed podržava. Zadatak korporacije je jednostavan: da se Pentagon pridruži projektu i da razvoj hipersonične letilice počne da stvara prihod. Međutim, Pentagon još jednom uzdržao se od komentara.

Ispostavilo se da američka vojska nije mnogo zainteresovana za novi proizvod. U stvari, vidimo da se ponavlja istorija slična ruskoj inicijativi za razvoj lovca Su-75 CheckMate. Njegovo izlaganje izazvalo je buru oduševljenja.

Međutim, rusko Ministarstvo odbrane se odmah ogradilo od ove letelice. I do sada projekat se sprovodi samo naporima Ujedinjene avio-kompanije (UAC).

Kraj Blackbirda

Ali zašto je Pentagon toliko skeptičan prema hipersoničnom izviđačkom avionu?

Ovde se vredi vratiti u istoriju njegovog rodonačelnika, Blackbird SR-71. Dugi niz godina se verovalo da su to zbog brzine i visine leta praktično neranjivi aparati. Mora se priznati da, zaista, tokom njihovog delovanja nije oboren nijedan SR-71. Ali đavo leži u detaljima.

Sa detalja o operacijama SR-71 sada je skinuta oznaka tajnosti i oni su objavljeni. Postoji mnogo memoara pilota, kao i tehničkih detalja borbenih zadataka. Ispostavilo se da su od ranih 1980-ih ove letelice brzo počele da gube svoju neranjivost.

Pentagonu je već tada postalo jasno da je prvi oboreni SR-71 samo pitanje vremena. Samo je organizacija letova spasila SR-71 od uništenja savremenim sistemima PVO. Naime, R-71 su se držali što dalje od opasnosnih zadataka.

U oblasti Murmanska i Nove zemlje, u blizini Rusije, radili su striktno u neutralnim vodama, a u Evropi su leteli veoma pažljivo duž granice tadašnje Zapadne Nemačke i DDR i nikada je nisu prekršili.

Paul F. Crickmore , autor knjige Lockheed BlackBird izvan tajnih misija (Lockheed Blackbird: Beyond the Secret Missions), sproveo je detaljnu analizu jedne od misija SR-71 na severu. Potom je podignut presretač MiG-31 da prati Blackbird. Autor je došao do razočaravajućih zaključaka. SR-71 je bio ranjiv tokom celog leta. MiG-31 je lako mogao da ga obori, uprkos brzini i visini njegovog leta.

Trenutno, kada protivvazdušni sistemi S-500 ulaze u službu Oružanih snaga Rusije, a S-400 je dobio nove mogućnosti, čak ni najavljena hipersonična brzina SR-72 ga neće spasiti, smatraju Rusi. Pentagon sa druge strane kao da to razume, stoga im se ne žuri da troše novac.