Sve veći globalni sukobi doveli su do spekulacija da izbijanje Trećeg svetskog rata možda ipak nije tako neverovatan scenario.
U tom kontekstu, mnogi se pitaju gde da se sakriju, da pobegnu od ove zlokobne perspektive i gde će možda biti bezbednije.
Ispod je lista najbezbednijih zemalja, gde bi vi trebalo da budete kada izbije Treći svetski rat.
Lista počinje kontinentom.
Antarktik
Antarktik je možda poznat po svom ekstremnom turizmu, prelepim pejzažima i smrznutom tlu, ali je malo verovatno da bi ga mnogi ljudi posećivali u slučaju Trećeg svetskog rata zbog njegovog položaja najjužnije tačke na planeti.
Argentina
Iako je Argentina imala istoriju sukoba, posebno sa Ujedinjenim Kraljevstvom oko suvereniteta Foklandskih ostrva 1982. godine, utvrđeno je da je ta južnoamerička zemlja najverovatnije mesto za preživljavanje od gladi nakon nuklearnog rata.
Studije su pokazale da bi bacanje 100 nuklearnih bombi moglo da oslobodi toliko dima da bi sunce moglo nestati, što bi rezultiralo gladovanjem i propadanjem useva.
Kao rezultat toga, Argentina bi bila dobro mesto za to zahvaljujući obilju izdržljivih useva poput pšenice.
Butan
Nakon pristupanja Ujedinjenim nacijama 21. septembra 1971, Butan se proglasio neutralnim u odnosu na bilo kakav sukob.
Ovaj stav znači da je često visoko rangiran na Globalnom indeksu mira.
Kombinacija njegove mediteranske lokacije sa obiljem visoravni znači da bi Butan bio posebno bezbedan ako bi izbio Treći svetski rat.
Čile
Sledeća na listi je država sa najdužom obalom na svetu, koja se proteže na ukupno 6.435 km, koliko je udaljenost između Moskve i Madrida.
Kao i njegov sused Argentina, Čile je blagoslovljen raznim usevima i prirodnim resursima.
Nivo razvoja je takođe verovatno najnapredniji u Južnoj Americi. Dakle, iako se možda osećaju izolovano, njihov nivo infrastrukture i pristup modernoj tehnologiji znači da bi mogli biti savršeno mesto za bekstvo od Trećeg svetskog rata.
Fidži
Za svakoga ko bi želeo da bude u udaljenoj zemlji u vreme izbijanja rata, Fidži je idealan. Ostrvska država, koja se nalazi u jugozapadnom Tihom okeanu, udaljena je oko 4.300 kilometara od svoje najbliže susedne zemlje, a to je Australija.
Ovo, zajedno sa verovatnim nedostatkom vojne strategije, jer njihova vojska nema ni 6.000 ljudi, znači da je Fidži takođe visoko rangirana zemlja na Globalnom indeksu mira.
Sa velikim delom zemlje koja se sastoji od gustih šuma, kao i sa obiljem minerala i ribe, Fidži bi mogao biti savršeno mesto za vreme Trećeg svetskog rata.
Grenland
Ostrvo Grenland, koje pripada Danskoj, najveće je ostrvo na svetu. Za Grenland je poznato da je udaljen, planinski i politički neutralan, a to ga čini idealnim utočištem u hitnim slučajevima.
Takođe ima procenjenu populaciju od 56.000 ljudi, što znači da je malo verovatno da će biti na meti bilo koje globalne supersile.
Island
Island je stalno na vrhu Globalnog indeksa mira, zarađujući reputaciju jedne od najmiroljubivijih zemalja na svetu.
Osim što je izuzetno udaljen, Island neće morati da brine o svojoj zavisnosti od drugih zemalja u pogledu resursa, zahvaljujući prisustvu rezervi slatke vode, morskih resursa i obnovljivih izvora energije.
Indonezija
Kao i drugi na listi, Indonezija je uključena na listu zahvaljujući svom tipično neutralnom stavu o političkim pitanjima širom sveta.
Godine 1948. prvi predsednik zemlje Ahmed Sukarno skovao je termin „slobodni i aktivni“ i to se odnosi na njihovu spoljnu politiku.
To se odnosilo na to da oni samostalno deluju u međunarodnim poslovima i da se više bave stvaranjem mira u svetu.
Novi Zeland
Novi Zeland je na drugom mestu u Globalnom indeksu mira i dugo mu se dive zbog svog nestranačkog stava o sukobu. Ako bude napadnut, planinski teren zemlje nudi svojim državljanima savršenu zaštitu.
Južna Afrika
Južna Afrika dobija mesto zahvaljujući tome što je dom mnogih izvora hrane, zajedno sa obilnim količinama plodne zemlje i sveže vode.
Moderna infrastruktura zemlje bi takođe mogla povećati vaše šanse za opstanak ako dođe do Trećeg svetskog rata.
Švajcarska
Od svih zemalja širom sveta, Švajcarska je možda zemlja koja se do skoro najjednostavnije i najlakše povezivala sa političkom neutralnošću.
Iako poslednjih godina gubi na reputaciji, zemlja ostaje poznata po svojoj postojanoj poziciji po pitanjima koja se tiču međunarodne politike skoro 200 godina, a dobro je zaštićena svojim planinskim terenom, geografijom bez izlaza na more i brojnim nuklearnim bunkerima.
Tuvalu
Ranije poznata kao ostrva Ellice, Tuvalu se nalazi u Tihom okeanu, otprilike na pola puta između Havaja i Australije.
Izuzetno niska populacija od samo 11.000 duša znači da je infrastruktura ograničena u poređenju sa ostalim zemljama.
Budući da su prirodni resursi na Tuvaluu takođe mali, čini se da je to nepoželjna meta supersila u slučaju Trećeg svetskog rata.
Zemlje na juznoj hemisferi imaju prednost.
Vec Sam razmisljaj o preseljenju u: Novi Zealand (tamo Prave sklonista mnogi bogati), Chile, Argentina I Urugvaj.
Najbliže sigurno mesto u slučaju nuklearnog sukoba bilo bi…negde na Mesecu. Uopšte se ne šalim. Evo zašto.
Globalni nuklearni sukob, u kojem bi bio upotrebljen postojeći termonuklearni arsenal Rusije i Sjedinjenih Država, da ne pominjemo ostale članove nuklearnog “kluba”, podrazumeva oslobađanje ogromne snage detoniranjem takvog oružja, reda veličine nekoliko hiljada megatona, u najmanju ruku. Nije stvar samo u ogromnim razaranjima, koje bi, po svoj prilici, uništilo kompletnu kritičnu infrastrukturu, od koje naša civilizacija temeljno zavisi (pre svega imam na umu sisteme za proizvodnju, skladištenje i transport energije). Nije stvar ni u ogromnim civilnim žrtvama, koje bi se verovatno brojale u milijardama ljudskih bića. Nije stvar čak ni u dugotrajnoj radioaktivnoj kontaminaciji (zbog prisustva dugoživećih radioaktivnih izotopa, kao što su cezijum-137, stroncijum-90 ili jod-126, a to su sve produkti fisije uranijuma-235 ili plutonijuma-239), koji bi zatrovali vodu, vazduh i zemljište i na kraju bi našli svoj put do lanca ishrane. Stvar je u GLOBALNIM posledicama, koje bi praktično pogodile svaku tačku na planeti.
Pre svega, istovremeno detoniranje postojećeg nuklearnog arsenala bi sagorelo azot u atmosferi, stvarajući ogromnu količinu azotovih oksida. U narednom koraku, oni izazivaju višestruko razoran efekat po postojeće ekosisteme: direktno uništavaju ozonski sloj, izlažući živi svet smrtonosnim količinama UV-zračenja sa Sunca; naročito su osetljive poljoprivredne kulture; izuzetno su potentni gasovi staklene bašte, efikasno zarobljavajući toplotu u Zemljinoj atmosferi; najzad, njihovim ispiranjem iz atmosfere nastaju kisele kiše, takođe pogubne po živi svet.
Najteža dugoročna posledica globalnog termonuklearnog sukoba bila bi, naravno, NUKLEARNA ZIMA. Ovaj fenomen bi stavio tačku na ljudski rod, eliminišući šačicu preživelih. U pitanju je fenomen kojeg su naučnici postali svesni osamdesetih godina dvadesetog veka (originalni rad-TTAPS izveštaj), nastao je ekstrapolacijom rezultata iz prirodnih nauka, u pokušaju da se objasne masovna izumiranja živog sveta, izazvana isključivo prirodnim uzrocima (kao što su udari asteroida, poput onog koji je istrebio dinosauruse, ili erupcije supervulkana). Najkraće rečeno, enormna količina dima i prašine, naročito sumpor-dioksida, koja bi nastala kao posledica ogromnih požara (npr. paljenje naftnih polja širom Bliskog Istoka), podigla bi se visoko u stratosferu, ostajući tamo kroz duži vremenski period (bez mogućnosti da se brzo ukloni ispiranjem kišom), blokirajući Sunčevu svetlost, što ima dve posledice: ogroman pad temperature, za nekoliko desetina stepeni, i prekid procesa fotosinteze, zbog nedostatka svetlosti. Ponavljam, sve ove posledice bile bi globalnog karaktera.
Originalni rad o nuklearnoj zimi je bio mnogo kritikovan od strane onih koji su želeli da umanje njegove rezultate, koji su svojevremeno odjeknuli kao bomba u naučnoj zajednici. U međuvremenu smo unapredili naše klimatske modele, bolje smo upoznali globalnu cirkulaciju Zemljine atmosfere i razvili smo kvalitetne kompjuterske simulacije, delimično da bismo shvatili klimatske promene izazvane globalnim zagrevanjem. Šta su nam pokazale te novije studije? Na opšte iznenađenje, one predviđaju nuklearnu zimu čak i u slučaju lokalnog, ograničenog nuklearnog sukoba, kakav bi mogao, hipotetički, da izbije između Indije i Pakistana, u kom slučaju bi bilo detonirano “samo” nekoliko stotina nuklearnih bojevih glava. Rezultati ovih studija, iz 2007. godine, opisani su u knjizi u čijem uređivanju je učestvovao i naš čovek (“Rizici globalnih katastrofa”, ur. Nik Bostrom i Milan Ćirković, izd. Heliks, Smederevo).
Zaključak koji mogu da dam je sledeći: kako god okrenete, globalni nuklearni sukob je toliko razoran po ljudski rod, da jednostavno NIKADA ne sme da se desi, ako nam je stalo do budućnosti na ovoj planeti. Ili, rečeno na drugi način, imajući u vidu samo deo pakla koji čeka one koji bi eventualno preživeli takav sukob, najbolja stvar koja može da vam se desi u takvom slučaju jeste-da uopšte ne preživite prvi udar. Jer, u suprotnom, po okončanju nuklearnog sukoba preživele očekuje scenario prema kojem je i pakao preblaga reč.
Ako sam nekoga uplašio ovim tekstom, ne želim da se izvinjavam, jer mi je to i bila namera. Mislim da je to jedini način da se ohlade “usijane glave”, koje u svojoj zabludi misle da čovečanstvo i civilizacija mogu da prežive nuklearni rat.
A Srbija,i mi smo neutralni …..