SAD testiraju svoje vazduhoplovstvo do krajnjih granica: KC-46 Pegasus leteo bez zaustavljanja dva dana oko sveta

Avion za dopunjavanje goriva u vazduhu KC-46 sleteo je u bazu Mekonel u Kanzasu 1. jula nakon rekordnog 45-časovnog leta oko sveta.

Misija, nazvana Projekat Magelan, okupila je dve posade u avionu kako bi testirali svoje granice dok su gorivom punili avione američkog vazduhoplovstva širom planete.

„Dopuna goriva je veoma specifičan proces: morate biti u određenom trenutku“, rekao je za časopis Air & Space Forces pukovnik Brent Tot, komandant aviona i načelnik 22. operativne grupe u bazi Mekonel.

„I to smo uradili četiri puta širom sveta, a da nismo omenuli ni jednom”.

Projekat Magelan je najnovija operacija maksimalne izdržljivosti (na engleskom Maximum Endurance Operation – MEO) koju sprovodi Komanda za vazdušnu mobilnost (AMC – Air Mobility Command) američkih vazduhoplovnih snaga, izveštava časopis Air & Space Forces.

Termin MEO se daje za misije dugog dometa dizajnirane da testiraju AMC avijatičare koji se pripremaju da transportuju trupe, opremu i gorivo na velike udaljenosti Pacifika u potencijalnom sukobu sa Kinom.

„U doba takmičenja velikih razmera, posadama je potrebna sposobnost da rade na većim udaljenostima nego u prošlosti, a projekat Magelan je sledeći korak u postizanju tog iskustva. MEO je nova konstrukcija koja menja igru“, rekao je kapetan Kodi Donahju, izvršni oficir 22. operativne grupe, koji je učestvovao u letu i igrao ključnu ulogu u njegovom planiranju, navodi se u saopštenju za štampu 22. krila za dopunu u vazduhu.

Podsetimo, dopuni aviona u vazduhu, istorijatu i značaju smo posvetili posebnu studiju koju možete pročitati klikom ovde.

Misija je obuhvatala: kraj obale Kalifornije – Havaje – Guam – Bliski istok – Evropu – Severni Atlantik

„Ova misija nije bila samo poletanje i sletanje negde“, rekao je pukovnik Brent Tot, komandant letelice. „Radio sam složene misije u svakom delu sveta”.

Misija je izvedena po scenariju sa različitim situacijama, prolazeći kroz četiri borbene komande u kojima su avioni dopunjavali gorivom različite vojne avione u vazduhu, uključujući i neke na borbenom zadatku. Zauzvrat, Magelan avion je takođe dopunjen gorivom u vazduhu.

Dana 29. juna, oko 16.00 časova, avion KC-46 je poleteo iz vazduhoplovne baze Mekonel.

Letelo je na zapad, u smeru suprotnom od Zemljine rotacije. U ranim satima, Magelan avion je dobio gorivo od drugog KC-46 kod obale Kalifornije. Kasnije je dopunio gorivo u transportni avion C-17 u blizini Havaja, da bi potom dobio gorivo od dva druga KC-46 koja pripadaju 22. krilu a koji su unapred postavljeni na Guamu, dok se prva posada približavala ostvru.

Iznad Bliskog istoka, žedni Pegasus je ponovo dobio gorivo od para KC-135 koji su poleteli iz baze vazduhoplovnih snaga Al Udeid u Kataru, gde je jedna posada bila iz Mekonela, a druga iz Nacionalne garde Jute. Avion Magelan je napunio gorivom dva aviona F-15E Strike Eagle koji su bili u naletu iznad Iraka.

Avion Magellan je naknadno dopunjen gorivom iznad Engleske sa dva KC-135, jedan iz RAF Mildenhala i drugi iz 22. krila unapred raspoređen u Mildenhalu. Avioni za punjenje gorivom iz vazduhoplovne baze Mekonel, gde je stacionirano 22. krilo, ranije su bili raspoređeni širom sveta da podrže operaciju MEO Magelan-a.

Pred kraj misije, KC-46 je uživao u dočeku iznad kontinentalnog dela SAD, gde se avion susreo sa drugom ekipom KC-46, Mekonel. Zajedno su napunili gorivom tri stelt bombardera B-2 Spirit iz vazduhoplovne baze Vajtman u Misuriju, kao i još jedan KC-46 iz baze Mekonel.

Posadu su činile dve glavne ekipe, koje su radile u smenama, i lekar

Pored dužine leta, misija je bila značajna i po tome što je nosila samo dve glavne posade.

Obično tri pilota vazduhoplovstva mogu da lete kao proširena posada do 24 sata, ali AMC sada želi da posade sa četiri pilota lete do 48 sati kako bi se pripremile za buduće sukobe, objasnio je Donahju.

U avionu KC-46 bila su četiri pilota (dva u smeni), dva operatera za dopunu goriva (jedan u smeni), dva šefa letačke posade (jedan u smeni) koji su nadgledali tehničko stanje aviona, kao i lekar koji je nadgledao zdravstveno stanje osoblja.

U početku su dve ekipe Magelana radile smene po 10 sati, ali su vremenom one smanjene na šest do sedam sati. Kada nisu na poslu, posade su spavale na krevetima u odmorištu koje je bilo zamračeno tokom leta.

„Mogao sam da odspavam pet ili šest sati nekoliko puta sa maskom za spavanje i slušalicama za poništavanje buke ili čepićima za uši“, rekao je Donahju. „Nije loše i omogućilo nam je da održimo misiju sa samo četiri pilota koji su leteli 45 sati.

Da bi se pripremila za let, prva posada je pokušala da izmeni standardnu rutinu, te ode u krevet oko 4 sata ujutro i da spava do podneva oko tri dana pre poletanja, dok je druga posada otišla u krevet u četiri popodne i probudila se u ponoć.

„Bilo je prilično neverovatno koliko smo brzo uspeli da se prilagodimo novoj vremenskoj liniji“, rekao je Donahju.

Takođe je pomoglo to što je jedan član posade pravio kolače koristeći brodsku kuhinju, a drugi, pilot instruktor kapetan Dejson Batangan, doneo je rođendansku tortu da proslavi 31. godinu usred leta.

U vreme kada su se vratili u SAD, posada je osećala posledice veoma dugog dana, ali su ipak bezbedno završili ono što je Tot opisao kao jednu od najsloženijih operacija koje je video u bazi Mekonel.

„Upoznati još jedan avion za punjenje gorivom i napraviti formaciju za dopunu goriva za tri B-2, to je bilo fantastično“, rekao je Tot.

„Leteo bih 45 sati samo da napunim gorivo u B-2 bilo kad zatreba“, dodao je Donahju.

Kada su sleteli nazad u Mekonel, posada je doživela samo jedan izlazak i jedan zalazak sunca tokom dugog leta na zapad. “Iako je prošlo 45 sati, zaista smo doživeli samo jedan solarni dan”, rekao je Tot. “Znači, to je malo umno putovanje.”

Magelanov let je imao koristi od godina istraživanja ljudskih performansi. Pilotiranje avionom je naporan zadatak, a AMC želi da koristi najnoviju nauku o spavanju i ishrani kako bi posade bile što odmornije na dugim letovima.

Komunikacija i prenos podataka – krucijalni elementi misije

Deo onoga što je omogućilo tako dug niz vazdušnih susreta bio je skup sistema koji je omogućio komunikaciju između Magelanove posade, timova za planiranje u Mekonelu i posada širom sveta.

Taktičke mreže podataka kao što je Link 16 omogućile su praćenje i komunikaciju sa avionima koji su se nalazili stotinama kilometra daleko kako bi saznali u kom pravcu se kreću, koliko goriva im je potrebno i druge faktore koji inače ne bi bili saopšteni dok se avion ne približi dovoljno blizu da uspostavi radio kontakt.

„Znao sam više o tome šta se dešava na ovom letu nego o većini letova u kojima sam učestvovao u svojoj karijeri“, rekao je Tot. „Iako je bilo složenije od bilo čega što sam ikada radio, osećao sam se kao da sam bolje obrazovan nego što sam ikada bio.

Dok je Link 16 već široko dostupan u drugim strukturama vazduhoplovstva, AMC se još uvek trudi da dostigne taj nivo u pogledu povezivanja. Prošle godine, šef AMC-a general Majk Minihan postavio je cilj da do 2025. opremi 25 odsto flote aviona za dopunjavanje goriva i transporta komunikacijama izvan vidnog polja.

“Relativno noviji” KC-46 ima donekle moderniju komunikacionu opremu u poređenju sa svojom većom braćom u floti, kao što su KC-135 i C-130, ali letenje između četiri borbene komande i brza sinhronizacija sa svakom na istom letu je dostignuće samo po sebi, objasnili su Tot i Donahju.

„Uvek govorimo o dopunjavanju goriva u vazduhu kao o vrsti množitelja sile, pa, ista stvar sa ovom taktičkom vezom podataka“, rekao je Donahju. “Sada govorite o dva množitelja sile na jednoj platformi, tako da silu množite eksponencijalno.”

“Ovo što smo prošli je više od testa”, veruje pukovnik Tot. On veruje da je projekat Magelan pokazao sposobnost AMC-a da stigne bilo gde na Zemlji.

„Poletanje iz [SAD-a], punjenje C-17 iznad Pacifika, borbeni nalet iznad Iraka i povratak da podržimo globalne udarne avione (tri B-2 Spirit) pokazuje da zaista možemo da obavimo punjenje gorivom i da podržimo globalnu pokrivenost bilo kada i bilo gde“, rekao je pukovnik Brent Tot, komandant aviona.

Inače, američko vazduhoplovstvo nedavno je objavilo da KC-46 može da napuni gorivom sve avione UASF osim jednog širom sveta. KC-46 još uvek ne može da napuni gorivom A-10 Warthog.