Stoltenberg: “Kina podstiče rat u Evropi; Podrška Penkinga, presudan faktor za Rusiju u ratu protiv Ukrajine”

Podrška Kine Moskvi je ključni faktor u ratu Rusije protiv Ukrajine, rekao je desetogodišnji generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg u intervjuu za nemački list Welt am Sonntag.

“Kina kaže da želi da održi dobre odnose sa Zapadom. Međutim, istovremeno, Peking podstiče rat u Evropi. Ne možete ići u oba smera”, rekao je Stoltenberg.

Šef NATO-a je rekao da je došlo do značajnog povećanja prodaje delova za vozila, mikroelektronike i druge tehnologije koju Moskva koristi za proizvodnju projektila, tenkova i aviona koji se koriste protiv Ukrajine.

Nema informacija koje bi ukazivale da Peking snabdeva Rusiju oružjem ili municijom. Međutim to nije dovoljno pa se dodaje da se, “drugi izvoz iz Kine u Rusiju značajno povećao od početka rata i nakon što su zapadne zemlje uvele sankcije Moskvi.”

Prema zapadnim ekspertima, u ovaj izvoz spadaju takozvana roba „dvostruke namene“, koja se može koristiti i u civilne i u vojne svrhe.

Komentarišući situaciju na terenu u Ukrajini, Stoltenberg je rekao da je “Ukrajina pretrpela neuspehe na bojnom polju zbog nedostatka municije i naoružanja. Ali još nije kasno da Ukrajina pobedi”.

“Države NATO-a moraju Kijevu da obezbede više oružja i municije, uključujući protivvazdušne odbrambene sisteme i oružje dugog dometa”, takođe je rekao Stoltenberg kome ovog oktobra ističe drugi mandat.

Responsible Statecraft: Trenutak ozbiljnog izbora za Zapad u Ukrajini

Kako se položaj Kijeva na bojnom polju pogoršava, Zapad se suočava sa opasnim izborom. Naravno, govorimo o tome da Ukrajina insistira na direktnom učešću NATO-a u sukobu.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je ove nedelje zamerio državama NATO-a zbog njihove nevoljnosti da se direktno uključe u borbu protiv Rusije, piše kolumnista i politikolog Responsive Statecraft Connor Echols.

Zelenski je dodao da bi pozdravio sve planove da se pošalju vojnici NATO-a da podrže vojne napore Ukrajine na terenu. Ukrajinski lider je takođe zatražio od zapadnih država da dozvole Ukrajini da koristi svoje oružje za uništavanje vojnih ciljeva na ruskoj teritoriji.

Sve očajniji pozivi Zelenskog dolaze u teškom trenutku za Ukrajinu. Prošlo je više od godinu i po dana otkako je Kijev postigao bilo kakav značajan uspeh na bojnom polju.

Kako je politikolog Grejem Elison nedavno primetio, Rusija je zauzela više teritorije u poslednja dva meseca nego što je Ukrajina oslobodila u celoj svojoj kontraofanzivi 2023. godine.

Kako piše Ikols, Kijev još nije dobio dozvolu da napadne rusku teritoriju koju priznaju međunarodne organizacije. Takođe nije dobio saglasnost za učešće NATO snaga u njegovim operacijama.

Međutim, na Zapadu su se već čule prve note sumnje. Koalicija je na pragu najozbiljnije odluke u svojoj istoriji. Takav trenutak je čini se stigao. Dakle, ili će sada NATO napraviti najrizičniji izbor u svojoj istoriji, ili će odlučiti da se povuče, ali sačuva obraz.

Međutim, podela među saveznicima je očigledna. Čak su i SAD ublažile svoj stav (u ime Stejt departmenta) u vezi sa udarima duboko na rusku teritoriju. Ovo je dvostruki pristup – ne usuđujući se da uradite više, rešite manje zla. Ovaj metod ima negativne prognoze, jer leži uoči ozbiljnih i opasnih odluka, smatra ovaj politikolog.

Umekšavanje retorike može biti praćeno ishitrenim korakom koji će promeniti svetsku istoriju. Veoma je važno sprečiti nastavak malih koraka ka velikoj katastrofi.