Poznato je da je bivši „Kosovski zaštitni korpus“ (Trupat e Mbrojtjes së Kosovës, TMK), inače formiran 21. septembra 1999 kao organizacija civilnih hitnih službi, 1. januara 2009. preformiran u „Kosovske bezbednosne snage“ (Forca e Sigurisë së Kosovës, FSK).
No, tadašnji „premijer Kosova“, Hašim Tači, 5. marta 2014. je izjavio da je „Vlada Kosova“odlučila da uspostavi „Ministarstvo odbrane“ i da do 2019. godine zvanično transformiše KBS u „Oružane snage Kosova“ (Forcat e Armatosura te Kosoves, FAK) po svim standardima NATO.
Planirano je da nova armija ima 5000 aktivnih pripadnika i 3000 rezervista i da bude sastavljena od kopnenih snaga, Nacionalne garde, kao i komandi za logistiku i obuku.
„Skupština Kosova“ je 18. oktobra 2018. usvojila prvi nacrt zakona o transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga u Oružane snage Kosova u roku od 10 godina. Konačan zakon, kojim se KBS redefiniše kao „profesionalna vojna snaga“ i uspostavlja se „Ministarstvo odbrane“, Skupština je usvojila 14 decembra iste, 2018 godine.
Zakonom je bio predviđen proces transformacije u tri faze, sa dovršetkom do 2028. godne.
No, ispostavilo se da ova transformacija polako nailazi na prepreke. Nije u pitanju to što su odluke donete mimo Rezolucije UN 1244 i svih međunarodnih dokumenata; nije problem ni nedostatak naoružanja i opreme – SAD i nekoliko država-članica NATO zdušno snabdeva Prištinu savremenim naoružanjem. Problem je – nedostatak ljudstva.
U periodu od 2021 do danas, u „Kosovskim bezbednosnimsnagama“ zabeležen je porast pripadnika koji napuštaju službu. Prema podacima tzv. Ministarstva odbrane Kosova,samo tokom 2023, odobren je odlazak 134 vojnika.
Ovo je omogućeno klauzulom o dobrovoljnom raskidu službe koja se nalazi u Zakonu o službi u FSK. Na pitanja medija o strategiji zadržavanja osoblja i postupanju po pritužbama pripadnika FSK, „Ministarstvo odbrane“ nije dalo nikakav odgovor.
No, na opadanje brojnog sastava utiče i to što su neki pripadnici otpušteni zbog disciplinskih prekršaja, neki su raspoređeni na civilne, administrativne funkcije a 60 ih je otišlo u redovnu penziju. Uz one koji su dobrovoljno istupili iz formacije, ukupan broj pripadnika FSK se u 2023. godini smanjio za 221.
Uprkos zabeleženim trendovima, „ministar odbrane Kosova“, pukovnik Ejup Maqedonci, navodi da broj ostavki ne ugrožava proces transformacije FSK u vojsku, jer je „samo tokom prošle godine FSK primio 600 novih regruta”.
No, Makedonci je naglasio da je interes građana da se pridruže FSK „od vitalnog značaja za ispunjenje plana transformacije Snaga u FAK do 2028. Godine“.
Naime, planom je predviđeno da buduće oružane snage broje preko 7.500 aktivnih i rezervnih vojnih lica (FSK trenutno broje 4141 pripadnika). Nova FAK bi u odnosu na FSK dobiladodatne odgovornosti „u održavanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta, kao i pružanju vojne podrške civilnim vlastima“.
Na Kosovu vojna profesija nije privlačna
Prema Zakonu o platama u javnom sektoru, regrut FSK je plaćen nešto više od 200 evra mesečno.
Podoficiri, do starijeg vodnika, primaju 600 evra, a primanja oficirskog sastava, do čina majora kreću se u rasponu od 700 do više od 1000 evra. Potpukovnik zarađuje 1200 evra, a general-major 1600 evra.
Inače, prosečna plata na Kosovu je, navodno, 521 evro.
„Kosovske bezbednosne snagame“ za tekuću, 2024. godinu,imaju budžet od 153 miliona evra. Premijer Aljbin Kurti je u oktobra 2023. izjavio da se tokom protekle dve godine ovaj budžet praktično udvostručio.
Zanimljivo je da Makedonci tvrdi kako se mnoge zemlje, kako članice NATO, tako i one van Alijanse, suočavaju sa sličnim problemima. Prema njemu, „to je globalni trend, nastao zbog novih profesija, zbog mogućnosti koje mladi imaju u drugim oblastima“.
Potpukovnik britanske vojske Ade Clewlow koji je služio na Kosovu kao deo misije NATO, inače autor knjige „Pod pernatim nebom: Neispričana priča o ulozi NATO u novom nezavisnom Kosovu“ (Under a Feathered Sky: The Untold Story of NATO’s Role in Newly Independent Kosovo) kaže da je odliv kadra oduvek bio problem u vojsci.
Kada ekonomija raste, vojnici veruju da imaju više mogućnosti van ove institucije i odustaju od vojne karijere.
Prema njemu, „vojska često predstavlja odličan rezervoar iz koga civilne kompanije regrutuju kadar u cilju povećanjasvoje kvalifikovane radne snage. Da bi se suprotstavili tome, ljudi koji služe u FSK treba da osete da su cenjeni“.
Pripadnik rezervnog sastava FSK, penzionisani kosovski (počasni) general-major Xhavit Gashi, koji je magistrirao na Strateškim studijama Ratnog koledža Vojske SAD (USAWC) u Karlajlu, Kalifornija, veruje da je zadržavanje vojnog osoblja stalni izazov za mnoge države. „Veliki uticaj imaju nova zanimanja“, a vojna lica koja steknu određene kvalifikacije postaju privlačna za kompanije ili druge institucije sa boljim budžetom.
Inače, Gaši je 6. januara ove godine na TV Klanu Kosova izneo mišljenje „da je potrebno da se na Kosovu izvrši svojevrsna mobilizacija, odnosno regrutacija mladih ljudi“. U daljem izlaganju, naveo je da je „mobilizacija važna, ali ne na način kako planira Srbija, već kao u demokratskim zemljama“.
Kao primer, naveo je Finsku. Naravno, sve u funkciji „da Priština mora da se brani, bez namere da napadne ili izvrši invaziju na bilo koju zemlju“!
Kao i uvek, Prištini je trn u oku Beograd. Iako su razgovori o eventualnom reaktiviranju obaveznog vojnog roka u Srbiji tek u povoju, još uvek bez jasno definisane forme, kosovski oficiri školovani po NATO standardima u tome vide „nedemokratsku“ (!?) formu mobilizacije!
Bolje je uzeti pare,nego metak u čelo,svima je dosta tih ratova.