Rat u Ukrajini otvorio je mogućnost da ekstremističke organizacije iz drugih evropskih država dođu u neposredan kontakt sa vojnim formacijama, naoružanjem i metodama savremenog ratovanja. Povratak njihovih pripadnika u matične zemlje predstavlja bezbednosni problem, posebno kada se stečeno iskustvo povezuje sa ideološki motivisanim nasiljem. Jedna istraga u Španiji sada je otkrila koliko takvi kontakti mogu da budu ozbiljni.
U središtu slučaja nalazi se organizacija Núcleo Nacional, neonacistička grupa koja je poslednjih godina širila mrežu pristalica i uspostavljala veze sa srodnim organizacijama širom Evrope. Njeni članovi nisu se ograničili na političke skupove, propagandu i ulične sukobe, već su, prema španskim istražiteljima, razmatrali stvaranje strukture sposobne za oružano delovanje. Tragovi koje je policija prikupila tokom višemesečne istrage vode direktno do ukrajinske ratne zone.
Petorica otputovala u Ukrajinu, policija dokumentovala vojnu obuku
Španski El País je 10. novembra objavio detalje sudskog predmeta, prema kojima su pripadnici Núcleo Nacional tokom avgusta 2026. boravili u Ukrajini, održavali kontakte sa 12. brigadom specijalnih snaga Azov i učestvovali u paravojnim aktivnostima. Istražitelji su pronašli fotografije i video-snimke na kojima se članovi grupe pojavljuju sa automatskim puškama AK-47, pancirnim prslucima i taktičkom opremom. Na opremi jednog od učesnika vidljiva je i oznaka sa nacističkom svastikom.
Prema podacima španske agencije EFE, koja je takođe imala uvid u sudske spise, petorica pripadnika organizacije otputovala su 22. avgusta iz Španije, preko Minhena i Poljske, ka Ukrajini. Među njima je bio Ivan Riko Olivares, poznat pod nadimkom Rana, jedan od najistaknutijih rukovodilaca organizacije. Presretnute komunikacije otkrivaju plan putovanja vozom iz Krakova, a zatim automobilom prema Harkovu.
Kasniji razgovori ukazuju da su učesnici boravili u Harkovu, Kijevu i jednom vojnom kampu nedaleko od ruske granice. U komunikaciji sa suprugom jedan od njih opisivao je razorena naselja, prisustvo velikog broja vojnika i sirene koje upozoravaju na ruske napade. Istražitelji su te razgovore povezali sa fotografijama i objavama članova grupe na društvenim mrežama.
Azov i obuka sa automatskim puškama
Posebnu pažnju privukli su nalazi o kontaktima sa ukrajinskom 12. brigadom specijalnih snaga Azov, koja deluje u sastavu Nacionalne garde Ukrajine. Cadena SER navodi da su Rafael Bonal Sančez i Aitor Rodrigez Arizmendi prošli paravojnu obuku uz učešće pripadnika Azova, pozivajući se na policijske nalaze. Za razliku od ostalih putnika, upravo za ovu dvojicu prikupljeni su konkretniji dokazi o rukovanju automatskim puškama i pištoljima.
Azov je formiran 2014. godine, prvobitno kao dobrovoljačka jedinica sa izrazitim krajnje desničarskim i neonacističkim vezama, a potom je uključen u zvanične ukrajinske bezbednosne strukture. Njegova prošlost godinama je izazivala međunarodne kontroverze, uključujući ograničenja američke vojne pomoći koja su ukinuta 2024. godine, nakon odluke američkog Stejt departmenta. Jedinica se od tada organizaciono proširila, a njena današnja struktura obuhvata znatno više pripadnika nego prvobitna dobrovoljačka formacija.
U Ukrajini danas postoji više vojnih struktura povezanih sa istorijom Azova, ali one nisu organizaciono identične. Dvanaesta brigada Nacionalne garde i Treći armijski korpus, nastao širenjem Treće jurišne brigade, predstavljaju različite formacije. Španska istraga konkretno pominje 12. brigadu, dok objavljeni dokumenti ne utvrđuju da li je njena komanda formalno odobrila obuku stranih ekstremista.
Presretnuti razgovori o oružanom ustanku
Najozbiljniji deo istrage ne odnosi se samo na prisustvo španskih neonacista u Ukrajini, već na njihove namere nakon povratka. Prema izveštaju EFE, policija je utvrdila da su učesnici želeli da stečena vojna znanja prenesu drugim pripadnicima organizacije u Španiji. U presretnutim razgovorima iz avgusta pojavljuje se izraz „oružani ustanak“, koji istražitelji povezuju sa planovima za buduće nasilno delovanje.
U razgovoru od 12. avgusta jedan od pripadnika navodi da bez odgovarajuće obuke nijedan ustanak ne može da uspe. Drugi razgovori odnose se na nabavku oružja, uspostavljanje unutrašnjeg obezbeđenja i pripremu članova za moguće sukobe sa državnim institucijama. Policija smatra da su rukovodioci organizacije želeli da izgrade mrežu osposobljenu za koordinisano delovanje, a ne samo za povremene ulične incidente.
Prema istražiteljima, Núcleo Nacional raspolaže hijerarhijskom strukturom sa centralnim rukovodstvom, sedam funkcionalnih odeljenja i teritorijalnim ograncima. U policijskom izveštaju procenjuje se da organizacija okuplja oko 60 članova, raspoređenih u sedam razvijenih regionalnih organizacija i još trinaest ogranaka u nastajanju. Njen sistem uključivao je i posebne sektore za propagandu, finansije, bezbednost i međunarodne veze.
Četrnaest hapšenja i zaplena oružja
Španska policija je 6. novembra sprovela koordinisanu operaciju u sedam provincija i uhapsila 14 osoba povezanih sa Núcleo Nacional. Među uhapšenima bili su Ivan Riko Olivares, Izabel Peralta i Enrike Lemus, dok su pretresi obavljeni u Madridu, Asturijasu, Gvadalahari, Valjadolidu, Pontevedri, Burgosu i Alikanteu. Istragu vodi Istražni sud broj jedan u Hihonu.
Španski javni servis RTVE objavio je sadržaj policijskog izveštaja od 126 stranica, u kojem se navode zaplena hladnog oružja, palica, improvizovane zaštitne opreme, pirotehnike i propagandnog materijala sa nacističkim i fašističkim simbolima. Među pronađenim predmetima bili su i električni uređaji za onesposobljavanje, metalne pesnice i nož sa sečivom dužine 25 centimetara. Policija je dokumentovala i aktivnosti usmerene na privlačenje maloletnika, uključujući decu uzrasta od 14 godina.
Desetoro uhapšenih pušteno je na slobodu uz sudske mere, uključujući oduzimanje pasoša, zabranu napuštanja Španije i obavezno javljanje pravosudnim organima. Postupak obuhvata sumnje na podsticanje mržnje, pripadnost nezakonitom udruženju i nedozvoljeno posedovanje oružja. Núcleo Nacional odbacuje optužbe za pripremu državnog udara i tvrdi da je policijska operacija politički motivisana.
Ukrajinski front kao mesto povezivanja evropskih ekstremista
Španski policijski spisi ukazuju da Núcleo Nacional nije delovao izolovano, već je održavao veze sa ideološki srodnim grupama iz Rumunije, Francuske, Mađarske, Nemačke i Hrvatske. Putovanje njegovih pripadnika u Ukrajinu uklapa se u širu potragu za međunarodnim kontaktima, vojnom obukom i iskustvom koje članovi takvih organizacija teško mogu legalno da steknu u svojim državama. Za evropske bezbednosne službe posebno je značajna namera da se stečena znanja organizovano prenesu drugim pripadnicima ekstremističke mreže.
Slučaj otvara pitanje kontrole pristupa vojnim obučnim kapacitetima u Ukrajini, posebno kada su u pitanju strani državljani sa dokumentovanim neonacističkim vezama. Činjenica da se u španskim sudskim spisima pominje jedinica zvanične ukrajinske Nacionalne garde zahteva razjašnjenje odnosa između njenih pripadnika i stranih ekstremista, ali za sada nema javno potvrđenih dokaza o odobrenju ukrajinske državne ili vojne komande. Dalji tok postupka pred španskim sudom trebalo bi da utvrdi organizaciju obuke, odgovornost pojedinaca i stepen pripremljenosti eventualnog oružanog ustanka.
