Savremeno ratovanje sve više zavisi od broja bespilotnih letelica koje vojska može istovremeno da upotrebi, ali i od ljudi potrebnih za njihovo upravljanje. Na ukrajinskom frontu pojedinačni operateri satima prate ekrane, navode dronove prema ciljevima i pokušavaju da održe komunikaciju uprkos intenzivnom elektronskom ometanju. Problem postaje još veći kada jedinica želi da istovremeno angažuje desetine izviđačkih i udarnih letelica.
Američka vojska zato sve intenzivnije ispituje sisteme u kojima jedan operater ne upravlja pojedinačnim dronovima, već zadaje zadatak čitavoj grupi. Veštačka inteligencija zatim raspoređuje uloge, obrađuje podatke sa senzora i prilagođava ponašanje letelica promenama na terenu. Takav pristup mogao bi da smanji broj potrebnih operatera i omogući koordinisane operacije koje bi klasičnim daljinskim upravljanjem bile izuzetno zahtevne.
Jedna američka kompanija sada tvrdi da je otišla znatno dalje od upravljanja manjim grupama dronova. Njeno rešenje već je prošlo dve velike vojne vežbe, uključujući ispitivanja u uslovima otežanih komunikacija. Najambicioznija tvrdnja odnosi se na broj letelica koje bi jedan čovek mogao da koordinira, ali između demonstriranih mogućnosti i najavljenog obima postoji važna razlika.
Palladyne AI: Jedan operater mogao bi da vodi 200 dronova
Američka kompanija Palladyne AI razvila je softverski sistem SwarmOS, namenjen zajedničkom autonomnom delovanju bespilotnih letelica različitih proizvođača. Izvršni direktor Ben Volf izjavio je u intervjuu za NextGen Defense da bi američka vojska već sada mogla da organizuje misiju sa 200 međusobno povezanih dronova pod nadzorom jednog operatera. Prema njegovim rečima, za takvu demonstraciju bilo bi potrebno prethodno prilagoditi softver konkretnim letelicama i proveriti kompatibilnost senzora i komunikacione opreme.
Broj od 200 dronova predstavlja procenu mogućnosti sistema koju iznosi proizvođač, a ne rezultat javno potvrđenog vojnog testa. Dosadašnje demonstracije obuhvatile su manje grupe letelica različitih proizvođača, bez objavljivanja njihovog tačnog broja. Ipak, razvoj SwarmOS već je prešao iz laboratorijskih uslova u vojne vežbe sa stvarnim operaterima i postojećim komandnim sistemima.
Veštačka inteligencija raspoređuje zadatke unutar roja
SwarmOS koristi decentralizovanu arhitekturu u kojoj se deo veštačke inteligencije izvršava neposredno na računaru svake letelice. Umesto neprekidnog slanja video-snimaka i komandi preko jednog kontrolnog centra, dronovi međusobno razmenjuju manje pakete podataka o ciljevima, položaju i rezultatima osmatranja. Na osnovu tih informacija mogu da prilagođavaju svoje zadatke bez stalnih pojedinačnih komandi operatera.
Volf način rada poredi sa mravima, pčelama i čoporima vukova, čiji članovi usklađuju ponašanje bez centralnog upravljanja svakim pokretom. U vojnoj primeni to znači da jedan dron može da otkrije cilj, drugi da nastavi njegovo praćenje, dok treći preuzima odgovarajući zadatak. Čovek zadržava mogućnost da promeni misiju ili interveniše, ali nije zadužen za svaki manevar pojedinačne letelice.
Posebna prednost ovakve arhitekture jeste sposobnost rada kada neprijatelj ometa radio-veze ili satelitsku navigaciju. Prema kompaniji, dronovi mogu privremeno da nastave izvršavanje prethodno dodeljenih zadataka i pri prekidu komunikacije, koristeći podatke sa sopstvenih senzora. Sličan princip obrađuje i kineski algoritam HG-STR, razvijen za koordinaciju rojeva dronova u uslovima ometanja i gubitka komunikacije.
Američka vojska već testirala SwarmOS na dve velike vežbe
Tokom juna 2026. Palladyne AI učestvovao je u vežbi Ivy Mass američke 4. pešadijske divizije, gde je SwarmOS povezan sa eksperimentalnim komandnim sistemom NGC2. Jedan vojnik upravljao je grupom bespilotnih letelica četiri različita proizvođača, uključujući izviđačke dronove i višenamenski Gremlin-X, namenjen nošenju manjih ubojnih sredstava. Prema kompaniji, obuka operatera za korišćenje sistema trajala je manje od 30 minuta.
U avgustu je usledilo drugo ispitivanje tokom vežbe Project Convergence Capstone 6, na kojoj je SwarmOS integrisan sa sistemom Lattice kompanije Anduril. Bespilotne letelice razmenjivale su informacije sa komandnom mrežom, omogućavajući brže otkrivanje ciljeva i raspoređivanje zadataka. Ovakva demonstracija nadovezuje se na januarski test Pentagona u kojem je jedan operater pomoću softvera Nemyx kompanije Auterion koordinisao napad tri drona na tri odvojena cilja.
Razlika između dva sistema nalazi se prvenstveno u pristupu autonomiji i međusobnoj saradnji letelica. Palladyne naglašava mogućnost povezivanja dronova različitih proizvođača, decentralizovanu obradu podataka i prilagođavanje zadataka tokom misije. Auterion je već demonstrirao koordinisani udar sa bojevom municijom, dok Palladyne za sada javno ističe rezultate vojnih ispitivanja komandovanja, izviđanja i saradnje različitih platformi.
Pentagon finansira i povezivanje dronova sa satelitima
Palladyne AI tokom 2026. dobio je dodatne ugovore američke Kopnene vojske i Ratnog vazduhoplovstva. U julu je potvrđen ugovor vredan 4,2 miliona dolara sa istraživačkom laboratorijom američkog ratnog vazduhoplovstva, kroz program HANGTIME, namenjen povezivanju autonomnih sistema iz različitih operativnih sredina. Cilj je da dronovi, kopneni senzori i satelitski sistemi razmenjuju informacije i zajednički obrađuju podatke o situaciji na terenu.
Kompanija je dobila i dodatnih 2,9 miliona dolara za razvoj arhitekture Palladyne IQ, čime je ukupna vrednost odgovarajućeg programa dostigla 10,6 miliona dolara. Projekti obuhvataju razvoj softvera, integraciju sa različitim robotskim sistemima i dalje ispitivanje autonomnih funkcija. Finansiranje potvrđuje interesovanje Pentagona, ali ne predstavlja narudžbinu operativnog sistema koji već komanduje sa 200 dronova.
Od robotskih egzoskeleta do autonomnog ratovanja
Palladyne AI nastao je transformacijom kompanije Sarcos Robotics, koja je gotovo dve decenije razvijala robotske egzoskelete i industrijske sisteme. Posle finansijskih problema i velikog pada tržišne vrednosti, rukovodstvo je preusmerilo poslovanje prema veštačkoj inteligenciji i vojnoj robotici. Kompanija sada razvija softver za autonomne sisteme, ali i sopstvene bespilotne platforme i elektronsku opremu.
U oktobru je Palladyne sa kompanijama Federal Ammunition i Mossberg predstavio projekat SwarmShot, namenjen razvoju bespilotnih presretača neprijateljskih dronova. Osnovu predstavlja Gremlin-X sa namenskim modulom za dejstvo protiv drugih bespilotnih letelica, dok bi SwarmOS omogućio koordinaciju više presretača. Time kompanija pokušava da istu tehnologiju primeni na izviđanje, udarne zadatke i protivdronovsku odbranu.
Najavljena sposobnost koordinacije 200 dronova tek treba da bude demonstrirana u takvom obimu i u uslovima intenzivnog elektronskog ratovanja. Postojeća ispitivanja ipak pokazuju da američka vojska već prelazi sa upravljanja pojedinačnim letelicama na komandovanje grupama autonomnih sistema. Ključni izazov biće povećanje broja letelica bez gubitka pouzdanosti, kontrole nad njihovim zadacima i sposobnosti da rade u međusobno ometanom elektromagnetnom okruženju.
