Vazduhoplovno nadmetanje Grčke i Turske ulazi u novu fazu, u kojoj više nije dovoljno imati savremene lovce i rakete velikog dometa. Obe države ubrzano ulažu u bespilotne letelice, napredne radare, protivvazduhoplovne sisteme i tehnologije koje bi trebalo da promene način vođenja budućih vazdušnih operacija. Političke najave pritom postaju sve ambicioznije, dok stvarni proizvodni kapaciteti, troškovi i rokovi isporuke predstavljaju znatno složeniji problem.
Grčka poslednjih godina modernizuje postojeću lovačku flotu, uvodi francuske avione i priprema dolazak američkih stelt lovaca. Turska odgovara sopstvenim programom KAAN, nabavkom Eurofightera i razvojem sve brojnijih porodica borbenih dronova. Takvo nadmetanje posebno dolazi do izražaja iznad Egejskog mora, gde se vojne letelice dve države redovno susreću tokom patroliranja i presretanja.
Najnovija izjava grčkog ministra odbrane Nikosa Dendijasa pokazuje koliko su porasle ambicije Atine. Tokom svečanosti održane 8. novembra u vazduhoplovnoj bazi Dekelija, ministar je predstavio buduću strukturu ratnog vazduhoplovstva koja prevazilazi dosadašnje planove nabavke borbenih aviona. Međutim, iza impresivnih brojki nalaze se i neka otvorena pitanja.
Dendijas obećava 200 lovačkih platformi i stotine dronova
Prema Dendijasovim rečima, program Agenda 2030 predviđa formiranje vazduhoplovnih snaga sa 200 savremenih borbenih platformi, koje će delovati zajedno sa stotinama bespilotnih letelica. Pilotirani lovci trebalo bi da koordiniraju rad dronova, razmenjuju podatke i usmeravaju ih prema određenim ciljevima. Ministar je najavio i zajednički centar za obuku operatera bespilotnih sistema.
Brojka od 200 ipak nije potpuno nova. Dendijas je još u aprilu 2024. govorio o floti od 200 lovaca generacija 4,5 i 5 do kraja decenije, zasnovanoj na Rafalima, modernizovanim F-16 i budućim F-35. Sada je postojećem cilju dodat koncept zajedničkog delovanja pilotiranih aviona i velikog broja dronova.
Rafali, F-16V i F-35 predstavljaju osnovu plana
Grčko ratno vazduhoplovstvo već raspolaže sa 24 francuska Rafala, dok se modernizacija američkih F-16 na standard Viper nastavlja. U septembru je isporučen 60. modernizovani F-16 od ukupno 83 predviđena za ovaj program. Razmatra se i modernizacija dodatnih 38 aviona F-16 Block 50, čime bi broj grčkih Vipera mogao da premaši 120.
Atina je naručila i 20 lovaca F-35A, uz mogućnost kupovine još 20. Prema poslednjim izjavama grčkih zvaničnika, dolazak prvih aviona u Grčku očekuje se tokom 2029. godine, dok će se deo početne obuke odvijati u SAD. Potpuna modernizacija dodatnih F-16 Block 50, međutim, mogla bi da potraje do 2037, znatno duže od roka koji sugeriše Agenda 2030.
To pokazuje razliku između najavljenog budućeg sastava flote i aviona koji će zaista biti operativno raspoloživi do kraja decenije. Dendijas nije predstavio novu narudžbinu koja bi sama obezbedila broj od 200 modernih lovaca.
Leteći tankeri i svemirska komanda
Za razliku od dela ambicioznih najava, jedan važan ugovor već je potpisan. Grčka je 2. novembra zaključila međudržavni sporazum sa Portugalom o nabavci tri aviona KC-390 Millennium, uz opciju za još tri letelice. Njihova upotreba omogućiće Grčkoj da prvi put samostalno dopunjava borbene avione gorivom u letu, najpre Rafale i Mirage 2000, a kasnije i F-16.
Dendijas je najavio i svemirsku komandu, satelitske komunikacije i jedinstveni sistem protivvazduhoplovne zaštite. Plan predviđa povezivanje radara, raketnih sistema, lovačke avijacije i bespilotnih platformi u zajedničku mrežu za otkrivanje i praćenje ciljeva. Operativna vrednost takvog sistema zavisiće od njegove stvarne integracije, pouzdanosti komunikacija i dostupnosti odgovarajućeg naoružanja.
Turska ne čeka grčke planove
Najnovije grčke ambicije dolaze samo nekoliko dana nakon što je evropski konzorcijum ponudio Turskoj dodatna 24 potpuno nova Eurofightera, pored 20 već ugovorenih lovaca. Ankara istovremeno nastavlja razvoj lovca pete generacije KAAN i bespilotnih borbenih aviona Kizilelma i Anka-3. Turska prednost u razvoju domaćih bespilotnih platformi predstavlja posebno važan izazov za grčki plan masovnog uvođenja dronova.
Nove sposobnosti Atine zato treba posmatrati kroz stvarne rokove isporuke, broj obučenih posada i mogućnost dugotrajnog održavanja aviona. Grčka već ima savremene Rafale i sve brojniju flotu F-16V, ali njeni budući F-35, dodatni tankeri i bespilotni sistemi tek treba da postanu deo operativnih jedinica. Dendijasova najava 200 borbenih platformi predstavlja nastavak višegodišnjeg plana, dok će njegovo ostvarenje zahtevati znatno više od ambicioznih govora.
