Koliko je Rusiji još raketa ostalo? To pitanje se od početka rata u Ukrajini periodično vraća u javnost, gotovo po pravilu posle velikih udara u kojima ruska vojska upotrebi desetine balističkih i krstarećih projektila. Godinama forsiran narativ o skorom iscrpljivanju ruskog arsenala ustupio je mesto sasvim drugačijim proračunima, u kojima proizvodnja novih raketa postaje važnija od zaliha nasleđenih iz prethodnih godina.
Ruski vojnoindustrijski kompleks tokom rata proširio je proizvodnju više kategorija raketnog naoružanja, dok su fabrike pojedine programe prilagodile potrebama dugotrajnog sukoba. Ukrajina istovremeno pokušava da od zapadnih saveznika obezbedi dovoljne količine raketa-presretača, čija proizvodnja zahteva vreme, skupe komponente i velike industrijske kapacitete. Nekadašnje prognoze o iscrpljivanju ruskih zaliha “u roku od nekoliko dana” tako su zamenjene sve ozbiljnijim pitanjem može li zapadna industrija da održi korak sa ruskom proizvodnjom, dok se tumačenje istih brojki menja u skladu sa potrebama političkog i vojnog narativa.
Najnoviji podaci ponovo dolaze iz Kijeva. Glavna obaveštajna uprava Ministarstva odbrane Ukrajine, GUR, objavila je 4. novembra novu procenu ruskog arsenala, koja uglavnom ponavlja brojke iz avgusta i oktobra. Posebno je zanimljivo što sama ukrajinska služba sada iznosi podatke o tempu proizvodnje koji Moskvi omogućava da nastavi raketne operacije, uz istovremeno popunjavanje rezervi i održavanje značajnih zaliha.
Kijev: Rusija ima do 700 balističkih i nekoliko hiljada krstarećih raketa
Prema najnovijoj proceni GUR-a za oktobar 2026, ruska vojska raspolaže sa do 700 balističkih raketa i nekoliko hiljada krstarećih projektila različitih tipova. Mesečni proizvodni kapacitet procenjen je na više od 200 balističkih i krstarećih raketa zajedno, od čega na balističko naoružanje otpada do 110 komada.
Najvažniji deo tih kapaciteta odnosi se na operativno-taktički raketni sistem Iskander-M. Ukrajinska služba procenjuje da Rusija trenutno ima oko 115 raketa 9M723, dok mesečna proizvodnja iznosi približno 65 komada. Takav odnos znači da ruske fabrike za manje od dva meseca mogu da proizvedu količinu koja je približna navedenim operativnim zalihama ovog tipa.
Podaci se nadovezuju na ranije procene o povećanju ruske proizvodnje raketa, prema kojima je u julu proizvedeno 65 Iskandera-M i 87 krstarećih raketa H-101. Količine su značajne jer Rusija nastavlja da koristi Iskander kao jedno od glavnih sredstava za napade na ciljeve u operativnoj dubini.
GUR navodi i da Rusija razvija modernizovanu verziju balističkog sistema sa predviđenim dometom od 550 do 700 kilometara. Ruski razvojni programi već obuhvataju unapređenje Iskandera i nove mogućnosti za probijanje protivraketne odbrane, uključujući izmene sistema navođenja i putanje leta.
Posebnu kategoriju čini 400 raketa RM-48U
U ukrajinskoj računici nalazi se i približno 400 raketa RM-48U, sa procenjenom mesečnom proizvodnjom od 40 komada. Prema tvrdnjama iz Kijeva, reč je o projektilima razvijenim korišćenjem konstrukcionih elemenata raketa sistema S-300 i S-400, a prilagođenim za napade na kopnene ciljeve.
RM-48U nije obična protivvazdušna raketa lansirana prema zemlji. Prema dokumentaciji koju je ukrajinski GUR izneo u septembru, u njenoj konstrukciji kombinovani su motor rakete 48N6DM, delovi 48N6E2 i komponente drugih raketnih sistema. Projektil koristi inercijalno i satelitsko navođenje, nosi bojevu glavu mase 199 kilograma i ima deklarisani domet do 400 kilometara, tvrde.
Uključivanje ovog naoružanja u ukupnu kategoriju balističkih raketa utiče na ukupnu brojku ukrajinskih procena. Tako 700 projektila ne predstavlja isključivo zalihe Iskandera, već obuhvata različite konstrukcije, sposobnosti i načine upotrebe.
Oniks, Cirkon i Kalibar: velike rezerve pomorskih raketa
Prema istom izveštaju, Rusija raspolaže sa više od 600 protivbrodskih raketa 3M55 Oniks, uključujući modernizovane verzije prilagođene dejstvima po kopnenim ciljevima. Tokom prvih sedam meseci 2026. proizvedeno je više od 55 projektila ove porodice.
Zalihe hipersoničnih raketa 3M22 Cirkon u Kijevu se procenjuju na više od 120 primeraka, dok je u istom sedmomesečnom periodu proizvedeno preko 30 komada. Ovi podaci pokazuju znatno manji obim proizvodnje nego kod Iskandera i H-101, ali i da ruska industrija nastavlja popunjavanje arsenala skupljih pomorskih raketnih sistema.
Ruska Ratna mornarica, prema GUR-u, raspolaže i sa više od 450 krstarećih raketa 3M14 Kalibar, uz mesečnu proizvodnju od približno 29 komada. Ukrajinska služba procenjuje da značajan deo novoproizvedenih Kalibara odlazi u strateške rezerve i za buduće popunjavanje borbenih kompleta brodova i podmornica.
Kod vazdušno lansiranih krstarećih raketa H-101 mesečni proizvodni plan premašuje 80 primeraka. GUR tvrdi da pojedina preduzeća premašuju planirane količine, ali istovremeno navodi da se određene serije vraćaju na doradu zbog tehničkih problema, uključujući poteškoće prilikom odvajanja projektila od aviona-nosača.
Šta se zaista dešava sa proizvodnjom Kindžala?
Jedan od zanimljivijih delova ukrajinskog izveštaja odnosi se na aeroballističku raketu H-47M2 Kindžal. GUR tvrdi da je njena proizvodnja privremeno obustavljena zbog problema sa preciznošću i da su postojeći industrijski kapaciteti preusmereni na druge balističke sisteme.
Slične informacije ukrajinska služba iznosila je još u avgustu, kada je govorila o obustavi proizvodnje Kindžala od aprila 2026. godine. Dakle, reč nije o novootkrivenom prekidu proizvodnje, već o ponavljanju ranije obaveštajne procene.
Ruska strana nije javno potvrdila takvu odluku niti objavila podatke koji bi omogućili proveru navodnih problema sa preciznošću. Preusmeravanje proizvodnih kapaciteta, čak i ukoliko je zaista sprovedeno, ne znači automatski prestanak upotrebe postojećih raketa ili napuštanje programa.
Ruska proizvodnja i zapadni presretači: računica koja opterećuje
Ruski tempo proizvodnje postaje posebno važan kada se uporedi sa kapacitetima zapadnih proizvođača protivraketnog naoružanja. Američka kompanija Lockheed Martin saopštila je da je tokom 2025. isporučila 620 presretača PAC-3 MSE i da planira povećanje godišnjih proizvodnih kapaciteta na 2.000 primeraka do kraja 2030. godine.
To su različite kategorije oružja, pa se broj ruskih udarnih raketa ne može jednostavno izjednačiti sa brojem američkih presretača. Međutim, poređenje pokazuje razmere industrijskog problema: proizvodnja jednog tipa ruskih balističkih raketa već se meri desetinama mesečno, dok se američki presretači moraju raspoređivati između sopstvenih oružanih snaga i brojnih stranih korisnika.
Problem dodatno komplikuje potrošnja tokom borbenih dejstava. Protiv pojedinih balističkih ciljeva može biti lansirano više presretača, dok istovremeni napadi krstarećim raketama i dronovima opterećuju radare, komandne sisteme i postojeće zalihe municije. O troškovima takve odbrane i ubrzavanju američke proizvodnje presretača Patriot već je bilo reči nakon velikih raketnih uzvratnih udara na Bliskom istoku.
Zato je najzanimljiviji deo novog ukrajinskog izveštaja zapravo onaj koji se najmanje odnosi na trenutno stanje skladišta. Čak i kada bi procene od 115 Iskandera ili 450 Kalibara bile precizne, za dugotrajnost ruskih raketnih operacija presudni su brzina njihove proizvodnje, potrošnja tokom napada i sposobnost industrije da održava kontinuirane isporuke.
