„Pjotr Veliki” pred otpisom: ruski nuklearni gigant proglašen nepopravljivim, pa stigao neočekivan obrt

Jedan od najvećih i najteže naoružanih ratnih brodova na svetu mogao bi da završi u rezalištu, bez ispaljene rakete u stvarnom pomorskom sukobu. Ruska teška nuklearna krstarica „Pjotr Veliki”, decenijama simbol moći Severne flote, suočava se sa mogućnošću trajnog povlačenja iz službe. Brod koji je projektovan da napada američke nosačke grupe danas se nalazi pred mnogo prizemnijim protivnikom: sopstvenom starošću, skupim održavanjem i remontom čija bi cena mogla da dostigne cenu izgradnje potpuno novih ratnih brodova.

Posebno zanimljivo je što se rasprava o njegovoj sudbini rasplamsala upravo kada se Rusija približila završetku modernizacije sestrinske krstarice „Admiral Nahimov”. Taj poduhvat trajao je decenijama, zahtevao ogromna ulaganja i pokazao koliko je teško obnoviti ratni brod projektovan u Sovjetskom Savezu. Moskva sada mora da odluči da li će isti posao ponoviti ili se odreći jedne od poslednjih velikih površinskih jedinica sovjetske mornarice.

Situacija je 30. oktobra dobila neobičan obrt. Ruska agencija TASS najpre je objavila da je specijalna komisija preliminarno ocenila da obnova krstarice nema smisla. Samo nekoliko sati kasnije, čovek kojem je ta izjava pripisana javno je demantovao da je bilo kakva odluka doneta.

Ujutru „ne podleže obnovi”, popodne „nikakva odluka nije doneta”

Vladimir Maljcev, predsednik Sveruskog pokreta za podršku floti, izjavio je za TASS na forumu posvećenom 330. godišnjici ruske mornarice da je komisija već donela preliminarni zaključak o necelishodnosti remonta i modernizacije krstarice „Pjotr Veliki”.

„Krstarica ne podleže obnovi. Svaki brod ima određeni stepen istrošenosti”, naveo je Maljcev, dodajući da konačna odluka još nije zvanično objavljena. Istovremeno je ocenio da su krstarice projekta 1144 Orlan među najboljim sovjetskim brodograđevinskim projektima i da bi, ukoliko postoji mogućnost, „Petra Velikog” ipak trebalo modernizovati.

Međutim, istog dana Maljcev je za RIA Novosti izjavio nešto potpuno drugačije. Prema novoj izjavi, nikakva odluka, čak ni preliminarna, o daljoj sudbini krstarice nije doneta, dok bi očuvanje projekta 1144 omogućilo Rusiji da raspolaže sa dve izuzetno snažno naoružane nuklearne krstarice.

Ovakav razvoj događaja pokazuje koliko je pitanje povlačenja broda osetljivo u ruskim pomorskim krugovima. Ministarstvo odbrane nije objavilo konačnu odluku, ali su mogućnost otpisa i problemi sa remontom poznati već godinama.

Brod od 28.000 tona, dva nuklearna reaktora i 20 raketa Granit

„Pjotr Veliki” pripada projektu 1144.2 Orlan, na Zapadu poznatom kao klasa Kirov. Izgrađen je u Baltičkom brodogradilištu u Lenjingradu, porinut 1989. godine, a u sastav ruske mornarice uveden 1998, kada je postao jedan od najvažnijih brodova Severne flote.

Krstarica je dugačka približno 251 metar, ima puni deplasman od oko 28.000 tona i dva nuklearna reaktora KN-3. Njen pogonski sistem omogućava brzinu do približno 31 čvora, dok je autonomija ograničena prvenstveno zalihama hrane, potrebama posade i održavanjem brodskih sistema, a ne količinom pogonskog goriva.

Glavno udarno naoružanje čini 20 teških supersoničnih protivbrodskih raketa P-700 Granit, projektovanih prvenstveno za napade na velike pomorske formacije. Protivvazdušna odbrana uključuje sisteme S-300F Fort i S-300FM Fort-M, uz raketne i artiljerijske sisteme manjeg dometa. Brod raspolaže i protivpodmorničkim naoružanjem, torpedima i helikopterima Ka-27.

Međutim, veličina i nuklearni pogon ne rešavaju problem zastarevanja elektronike, radara i raketnog naoružanja. Da bi „Pjotr Veliki” dostigao standard modernizovanog „Nahimova”, bilo bi potrebno praktično rekonstruisati veliki deo njegovog borbenog sistema.

„Admiral Nahimov” progutao više od 200 milijardi rubalja

Najbolji primer cene takvog poduhvata nalazi se u brodogradilištu Sevmaš. „Admiral Nahimov” uveden je u službu 1988, povučen na remont 1999, a stvarna duboka modernizacija započeta je tek 2013. godine. Prema informacijama koje je TASS objavio još 2023, troškovi su tada već premašili 200 milijardi rubalja, dok konačan iznos nije zvanično saopšten.

Za taj novac Rusija je dobila potpuno drugačiji raketni arsenal. Umesto 20 raketa Granit, modernizovani brod poseduje 80 univerzalnih lansirnih ćelija za rakete Kalibar, Oniks i hipersonični Cirkon, uz obnovljene radare, sisteme upravljanja i protivvazdušnu odbranu.

„Nahimov” je tokom leta 2026. završavao pomorska ispitivanja i pripremao se za povratak u sastav Severne flote. Međutim, njegov program pokazao je da obnova sovjetske nuklearne krstarice može da traje duže od izgradnje čitave nove generacije ratnih brodova.

Slična modernizacija „Petra Velikog” zahtevala bi nova višegodišnja ulaganja u trup, energetiku, elektroniku i naoružanje. Čak i nakon takve rekonstrukcije, Rusija bi dobila brod zasnovan na konstrukciji projektovanoj pre gotovo pola veka.

Posle „Kuznjecova” i „Pjotr Veliki”: šta ostaje od velikih sovjetskih brodova?

Mogućnost otpisa posebno je značajna zbog sudbine jedinog ruskog nosača aviona „Admiral Kuznjecov”. Ruska Ujedinjena brodograditeljska korporacija prošle godine otvoreno je dovela u pitanje nastavak njegove modernizacije, nakon niza nesreća, požara, kašnjenja i rastućih troškova. Odustajanje od povratka „Kuznjecova” već je pokrenulo raspravu o budućnosti velikih ruskih površinskih brodova.

Rusija je od četiri izgrađene krstarice projekta Orlan već otpisala „Admirala Ušakova” i „Admirala Lazareva”. „Admiral Nahimov” predstavlja jedini primerak koji je prošao duboku modernizaciju, dok je „Pjotr Veliki” ostao poslednji brod ovog tipa koji formalno pripada operativnoj floti u svojoj prvobitnoj konfiguraciji.

Problem nije ograničen na dve nuklearne krstarice. Veliki protivpodmornički brod „Admiral Čabanenko” takođe godinama čeka završetak modernizacije, dok ruska brodogradilišta nemaju tekući program izgradnje novih površinskih borbenih jedinica uporedivog deplasmana sa projektom 1144.

Ruska mornarica zato sve više ulaže u fregate, manje raketne brodove i podmornice naoružane krstarećim i hipersoničnim raketama. Takve platforme omogućavaju raspodelu udarne moći na veći broj nosača, ali ne mogu jednostavno da zamene komandne, protivvazdušne i logističke kapacitete velike nuklearne krstarice tokom dugotrajnih okeanskih operacija.

Maljcevovo naknadno demantovanje zasad ostavlja otvorenom mogućnost spasavanja „Petra Velikog”. Međutim, prethodno saopšteni problemi sa istrošenošću, višegodišnjim remontima i cenom modernizacije nisu nestali zajedno sa njegovom prvom izjavom. Za rusku mornaricu sada je presudno pitanje da li vredi ponovo izdvojiti stotine milijardi rubalja za još jedan Orlan, dok se istovremeno suočava sa nedostatkom velikih savremenih površinskih brodova.