Severna i istočna Evropa prolaze kroz promene kakve nisu viđene od Hladnog rata. Države koje se graniče sa Rusijom i Belorusijom više ne ograničavaju odbrambene pripreme na vojsku, raketne sisteme i utvrđivanje granica. Sada se za eventualni rat sistematski priprema i civilno stanovništvo.
Prema francuskom listu Le Monde, skloništa se obnavljaju, podzemni objekti dobijaju nove namene, a vlade povećavaju rezerve hrane, lekova i goriva. U pripreme se uključuju škole, bolnice, preduzeća i lokalne samouprave. Pojedine države već organizuju vežbe masovnog sklanjanja stanovništva i prekogranične evakuacije.
Rat u Ukrajini postao je osnova za preispitivanje evropskih sistema civilne zaštite. Strah od mogućeg sukoba NATO-a i Rusije sada se odražava i na izgled gradova, javnu infrastrukturu i svakodnevne obaveze građana.
Finska ponovo testira skloništa eksplozijama posle 34 godine
Finska vojska je sredinom septembra kod Rovaniemija izvela eksplozivna ispitivanja skloništa, prvi put od 1992. godine. Cilj je bio da se proveri otpornost konstrukcija na dejstva karakteristična za savremeno ratovanje. Testiranju su prisustvovali i ukrajinski stručnjaci za civilnu zaštitu.
Finska raspolaže sa približno 50.500 skloništa, kapaciteta 4,8 miliona ljudi, dok zemlja ima oko 5,6 miliona stanovnika. Helsinki je najavio i ulaganje od 400 miliona evra u podzemne bolnice do 2030. godine. Tokom septembra više od 2.000 ljudi učestvovalo je u vežbi sklanjanja u podzemnom kompleksu u Kuopiju.
Pripreme obuhvataju i strateško snabdevanje. Finska je povećala rezerve žitarica sa šest na devet meseci potrošnje, a planira mrežu od 300 prodavnica sa rezervnim generatorima, sposobnih da rade tokom velikih prekida napajanja.
Poljska i Baltik pripremaju skloništa i evakuaciju stanovništva
Poljska je 2025. usvojila novi zakon o civilnoj zaštiti i pokrenula obnovu zapuštene infrastrukture iz Hladnog rata. Trenutno je evidentirano više od 86.000 mesta za sklanjanje, koja nisu sva namenski građena protivbombna skloništa. Njihov položaj građani mogu da pronađu putem državne aplikacije.
Ove pripreme dopunjuju vojno utvrđivanje granica prema Rusiji i Belorusiji. Varšava je za civilnu zaštitu tokom perioda 2027-2031. predvidela više od 102 milijarde zlota, odnosno približno 23,5 milijardi evra.
Estonija, Letonija i Litvanija posebno razvijaju planove masovne evakuacije. Predviđeno je korišćenje javnih objekata, podruma i drugih zaštićenih prostora, ali i organizovano prebacivanje stanovništva u susedne države. Takve pripreme prate sve učestalije vojne vežbe i upozorenja o mogućem sukobu na istočnom krilu NATO-a.
Švedska obnavlja 64.000 skloništa i priprema privredu za rat
Švedska ima približno 64.000 skloništa, sposobnih da prime oko sedam miliona ljudi. Vlasti zahtevaju da se objekti mogu pripremiti za korišćenje u roku od 48 sati, dok građanima distribuiraju uputstva za preživljavanje tokom rata i dužih prekida snabdevanja.
Civilna odbrana obuhvata i privredu. Švedske kompanije pripremaju planove za rad u ratnim uslovima, dok je oko pola miliona zaposlenih već obavešteno o mogućnosti raspoređivanja na neophodne poslove tokom sukoba.
Slične mere uvode se širom severoistočne Evrope. Stanovništvo se obučava za pružanje prve pomoći, postupanje tokom vazdušnih napada i život bez električne energije, dok vlasti pripremaju sisteme uzbunjivanja i organizovanog snabdevanja.
