Američka vojska priprema radikalnu promenu u načinu nabavke naoružanja, nakon što su savremeni sukobi pokazali da ni najskuplji borbeni sistemi ne mogu da zamene ogromne količine relativno jednostavnih sredstava. Rat u Ukrajini, operacije na Bliskom istoku i sve veća upotreba autonomnih letelica primorali su Pentagon da preispita industrijske kapacitete i dosadašnju politiku vojnih nabavki. Težište se sve više pomera sa pojedinačnih tehnološki složenih platformi na oružje koje može brzo da se proizvodi, troši i nadoknađuje.
Problem nije samo cena dronova, već sposobnost industrije da ih isporučuje dovoljno brzo tokom dugotrajnog sukoba. Tradicionalni američki sistem nabavki oslanja se na višegodišnje ugovore, složene procedure i relativno mali broj velikih proizvođača. Takav model teško prati razvoj bespilotnih sistema, čiji se softver, elektronika i način upotrebe menjaju za svega nekoliko meseci.
Vašington sada pokušava da uspostavi proizvodnju koja bi mogla da odgovori na potrebe ratovanja visokog intenziteta. U planove se uključuju tehnološke kompanije, novi proizvođači i vojne strukture posebno namenjene autonomnom ratovanju. Najnovija finansijska inicijativa Pentagona pokazuje koliko je američko rukovodstvo spremno da proširi taj program.
Pentagon priprema zahtev od 50 milijardi dolara
Američki sekretar rata Pit Hegset najavio je da Pentagon namerava da od Kongresa zatraži 50 milijardi dolara za veliko proširenje proizvodnje vojnih bespilotnih sistema. Prema informacijama koje je preneo Defense News, cilj je uspostavljanje industrijskih kapaciteta sposobnih da proizvode stotine hiljada udarnih dronova već tokom 2026. godine, a potom i milione letelica godišnje. Hegset je najavljeni tempo opisao kao nešto sa čime se američko Ministarstvo odbrane ranije nije susretalo.
Plan podrazumeva značajno povećanje nabavki relativno jeftinih bespilotnih platformi, uključujući dronove za jednokratnu upotrebu. Pentagon želi da smanji zavisnost od malih proizvodnih serija i dugotrajnih postupaka ugovaranja, koji često nisu prilagođeni tehnologijama sa kratkim razvojnim ciklusima. Predloženi iznos još nije odobren, a javno nisu predstavljeni detaljna raspodela sredstava, broj ugovora niti rokovi za dostizanje maksimalnih proizvodnih kapaciteta.
Stotine hiljada 2026, milioni narednih godina
Hegsetova najava odnosi se na proizvodne razmere koje bi znatno premašile dosadašnje američke nabavke malih borbenih dronova. U središtu programa nalaze se sistemi koji mogu da se proizvode u velikim serijama, brzo isporučuju jedinicama i prilagođavaju novim zahtevima sa bojišta. Posebno mesto imaju jednokratni udarni dronovi, čija upotreba ne zahteva očuvanje same letelice nakon izvršenog zadatka.
Iskustva iz Ukrajine pokazala su da masovna upotreba FPV dronova, izviđačkih bespilotnih letelica i lutajuće municije omogućava stalno ugrožavanje protivničkih položaja, tehnike i logistike. Međutim, njihova efikasnost zavisi od pouzdanosti komunikacionih veza, otpornosti na elektronsko ometanje i sposobnosti proizvođača da brzo prilagođavaju konstrukciju. Model koji Pentagon želi da uspostavi podrazumeva česte izmene opreme i softvera, bez čekanja na završetak dugotrajnih razvojnih programa.
Veliki broj dronova istovremeno zahteva odgovarajuće zalihe baterija, elektromotora, kamera, elektronskih komponenti i komunikacionih uređaja. Za američku industriju poseban izazov predstavlja obezbeđivanje stabilnih lanaca snabdevanja, naročito za komponente koje se danas proizvode pretežno u Aziji. Proizvodnja miliona letelica podrazumeva i razvoj kapaciteta za njihovo skladištenje, transport, održavanje i raspodelu borbenim jedinicama.
Hegset već priprema posebnu komandu za autonomno ratovanje
Najava ulaganja od 50 milijardi dolara direktno se uklapa u širu reorganizaciju Pentagona koju je Hegset predstavio početkom oktobra. Kako smo ranije pisali u analizi programa „Tvrđava Amerika” i „Meridijan”, američka vojska priprema stvaranje nove četvorozvezdane Komande za autonomno ratovanje (AUTOWARCOM). Njeno potpuno uspostavljanje predviđeno je do oktobra 2027. godine, uz zadatak da objedini razvoj, nabavku i masovno uvođenje bespilotnih i robotskih sistema.
Nova komanda trebalo bi da skrati put između proizvođača, vojnih inženjera i jedinica koje koriste dronove. Umesto višegodišnjeg čekanja na novu verziju naoružanja, Pentagon namerava da omogući brže izmene konstrukcije i elektronike na osnovu iskustava iz operativne upotrebe. Time bi se ubrzalo uvođenje novih senzora, sistema navođenja i sredstava zaštite od elektronskog ometanja.
Paralelno se razvija Projekat Meridijan, u kojem učestvuju Ilon Mask, osnivač kompanije Anduril Palmer Laki i bivši predsedavajući Predstavničkog doma Njut Gingrič. Njihov zadatak je da identifikuju tehnologije koje će oblikovati buduće ratovanje i predlože pravce razvoja američkih oružanih snaga. Bespilotni sistemi, veštačka inteligencija, autonomno upravljanje i industrijska proizvodnja velikih razmera spadaju među oblasti koje se neposredno uklapaju u takve planove.
Cena jednog drona postaje važna koliko i njegove sposobnosti
Masovna proizvodnja otvara pitanje koliko Pentagon može da smanji cenu pojedinačnih bespilotnih sistema. Čak i relativno jeftin dron postaje veliki trošak kada se nabavlja u stotinama hiljada primeraka, posebno ako koristi skuplju optoelektroniku, zaštićene komunikacije ili napredne sisteme za autonomno navođenje. Zbog toga će standardizacija komponenti i pojednostavljenje proizvodnje imati važnu ulogu u realizaciji američkog programa.
Drugi problem predstavlja razlika između proizvodnog kapaciteta i stvarne borbene spremnosti. Milion proizvedenih dronova zahteva odgovarajući broj obučenih operatera, tehničara, sistema za upravljanje i sredstava za njihovo raspoređivanje. Pentagon će istovremeno morati da razvija protivmere za neprijateljske bespilotne sisteme, jer masovna upotreba dronova povećava potrebe za elektronskim ratovanjem, presretačima i drugim sredstvima neposredne protivvazdušne odbrane.
Hegsetov plan zasad ostaje najavljena finansijska i industrijska inicijativa, a ne odobren program sa potvrđenim proizvodnim količinama. Kongres tek treba da razmotri zahtev, dok će Pentagon morati da definiše koliko novca odlazi na kupovinu gotovih letelica, proširenje fabrika, razvoj novih modela i prateću infrastrukturu. Te odluke odrediće kojim tempom američka vojska može da pređe sa sadašnjih nabavki na najavljenu proizvodnju miliona bespilotnih sistema.
