Rusija prebacuje još jedan mali raketni brod projekta 22800 Karakurt prema Tihom okeanu. Udomlja je 30. septembra napustila Amursko brodogradilište u Komsomoljsku na Amuru i krenula ka Vladivostoku, gde će proći završna ispitivanja pre predaje Ministarstvu odbrane. Brod je mali po deplasmanu, ali njegov glavni adut nalazi se iza nadgrađa – osam univerzalnih vertikalnih raketnih ćelija.
Karakurt je poslednjih godina već prošao put od Baltika i Crnog mora do Kaspijskog mora, dok je nekoliko brodova bilo direktno izloženo ukrajinskim napadima. Oružje Online pratio je uništenje ili teško oštećenje Ciklona u Sevastopolju, povlačenje novih jedinica prema Kaspijskom moru i ukrajinske tvrdnje o pogotku broda iste klase u Primorsku. Sada projekat 22800 dobija još jednu važnu geografsku tačku – Tihookeansku flotu.
Udomlja pritom nije prototip niti izdvojeni eksperiment. To je drugi brod serije koju Amursko brodogradilište gradi za Daleki istok, iza Rževa, dok se u istoj seriji nalaze Pavlovsk i Ussurijsk. Rusija pokušava da istu raketnu platformu rasporedi na više pomorskih pravaca bez gradnje velikih fregata ili razarača za svaki zadatak.
Udomlja ide u Vladivostok na završni krug
Objedinjena brodograđevna korporacija saopštila je da je Udomlja pred polazak prošla pregled u novom pontonskom doku Amurec. Pregledani su podvodni deo trupa i propeleri, obavljeni prateći radovi i završena montaža krupne tehnološke opreme. Oko 300 ljudi učestvovalo je u pripremama broda za prelazak prema Vladivostoku.
U Vladivostoku sledi fabrički i prijemni deo ispitivanja, posle čega bi brod trebalo da bude predat ruskom Ministarstvu odbrane. Zvanična objava još ne navodi datum ulaska u sastav Tihookeanske flote, pa bi bilo prerano govoriti da je Udomlja već operativna. Ržev, prvi brod iste dalekoistočne serije, stigao je u Vladivostok ranije i takođe prolazi kroz dug proces ispitivanja.
Amursko brodogradilište trenutno gradi četiri Karakurta projekta 22800. Udomlja i Ržev položeni su još 1. jula 2019. godine, a oba broda porinuta su 27. septembra 2023. godine. Produženi period opremanja pokazuje da prelazak sa izgradnje trupa na potpuno funkcionalan raketni brod ostaje mnogo sporiji deo programa.
Osam ćelija na brodu lakšeg od 1.000 tona
Glavni razlog zbog kojeg Karakurt privlači pažnju nije njegova veličina. Brod je dug približno 67 metara, širok oko 11 metara i ima puni deplasman oko 860 do 870 tona, što ga svrstava među male raketne brodove. Ipak, u nadgrađu nosi univerzalni sistem 3S14 sa osam vertikalnih ćelija za raketno naoružanje.
Osnovno operativno oružje projekta ostaje porodica Kalibar-NK, dok je isti univerzalni lanser kompatibilan i sa protivbrodskim Oniksom. Ruski izvori godinama navode i buduću upotrebu hipersoničnog Cirkona, ali za Udomlju još nema javne potvrde da je taj projektil već integrisan ili da će biti deo prvog borbenog kompleta broda. Razliku je važno napraviti između tehničke perspektive sistema 3S14 i stvarno potvrđenog naoružanja konkretne jedinice.
Osam raketa možda ne zvuči mnogo pored velikog razarača ili krstarice, ali Karakurt ni nije zamišljen kao njihov direktni ekvivalent. Ideja je da mali trup dobije udarnu moć koja mu omogućava napad na kopnene i pomorske ciljeve sa mnogo veće udaljenosti nego što bi njegova veličina sugerisala. Rosteh je čak izvoznu verziju Karakurt-E svojevremeno reklamirao kao brod čija je raketna vatrena moć uporediva sa znatno većim plovilima.
Pancir-M je promenio odbranu Karakurta
Prve jedinice projekta imale su znatno skromniju neposrednu protivvazdušnu odbranu sa automatskim topovima AK-630M. Kasniji brodovi dobili su pomorski raketno-topovski sistem Pancir-M, koji kombinuje vođene rakete sa dva šestocijevna topa kalibra 30 mm. Odincovo je 2020. postao prvi Karakurt koji je ušao u službu sa ovim sistemom.
Na pramcu se nalazi automatski top AK-176MA kalibra 76,2 mm, namenjen dejstvu protiv površinskih, obalskih i vazdušnih ciljeva. Brodovi ove klase koriste i radarske i elektrooptičke sisteme za otkrivanje, praćenje i upravljanje vatrom, uključujući Mineral-M za površinske ciljeve i odgovarajuće radare protivvazdušne odbrane. Takva kombinacija ne pretvara mali brod u razarač, ali mu daje mnogo veću samostalnost nego starijim sovjetskim raketnim čamcima.
Od Sevastopolja do Vladivostoka
Pratili smo i ulazak Tuče u sastav Crnomorske flote, iako je brod ostao na Kaspijskom moru daleko od glavnih ukrajinskih pomorskih udara. Taj potez pokazao je koliko je Rusiji postalo važno da nosače Kalibara rasporedi izvan luka koje su Ukrajinci već više puta gađali. Karakurt ne mora da bude u Crnom moru da bi njegova raketna sposobnost ostala vojno relevantna.
Tihi okean je potpuno drugačije operativno okruženje. Tamo Karakurt ne mora da razmišlja o ukrajinsko-zapadnim bespilotnim čamcima ili ATACMS-u, ali se nalazi naspram znatno ozbiljnijih pomorskih snaga SAD, Japana i njihovih regionalnih partnera. Njegova vrednost zato više leži u distribuiranju raketne vatrene moći duž ogromne ruske obale nego u pokušaju da se mali brod samostalno suprotstavlja velikim površinskim grupama.
Karakurt-E je pokazao još jednu moguću evoluciju
Na forumu Armija-2024 predstavljen je i Karakurt-E sa potpuno drugačijim naglaskom. Tada smo pisali o konceptu koji uz osnovnu raketnu arhitekturu dobija sonare i protivpodmorničko naoružanje kako bi jednog dana mogao da zameni zastarele male protivpodmorničke brodove projekta 1124 Albatros. Ruski izvori su ga predstavljali kao platformu za zaštitu prilaza bazama od stranih podmornica, uključujući američke Virginia.
Ta verzija nije isto što i Udomlja i ne treba ih mešati. Udomlja pripada osnovnom raketnom projektu 22800 i njen glavni zadatak ostaje upotreba vođenog raketnog naoružanja, dok protivpodmornička varijanta predstavlja zaseban razvojni pravac. Ipak, oba projekta pokazuju koliko ruska mornarica pokušava da iz istog kompaktnog trupa izvuče što više različitih sposobnosti.
Za Tihookeansku flotu takav pristup ima posebnu logiku zbog ogromne obale, velikog broja baza i udaljenosti između operativnih područja. Četiri Karakurta iz Amurskog brodogradilišta neće zameniti fregate, velike protivpodmorničke brodove ili nuklearne podmornice, ali će dodati najmanje 32 univerzalne raketne ćelije kada cela serija bude završena. Udomlja je sada napravila sledeći konkretan korak prema tom cilju – napustila je brodogradilište i krenula tamo gde će se prvi put proveriti kako zaista plovi i gađa.
