Belgijski F-16, koji su decenijama predstavljali osnovu borbene avijacije te zemlje, ulaze u poslednju fazu službe. Njihovo mesto postepeno zauzimaju novi F-35A, ali stari lovci neće završiti u skladištima ili na otpadu. Plan Brisela je da praktično čitavu raspoloživu flotu tokom narednih nekoliko godina prebaci Ukrajini.
Proces ipak neće izgledati kao jednostavna isporuka desetina borbeno spremnih aviona odjednom. Stanje svakog F-16, raspoloživost rezervnih delova i tempo kojim F-35A preuzima belgijske zadatke određivaće koliko aviona može da ode i kada. Prva grupa dobro pokazuje tu razliku, jer će od sedam planiranih aviona za ovu godinu samo tri biti namenjena borbenim operacijama.
Volodimir Zelenski je 29. septembra objavio da je sa Belgijom postignut dogovor da upravo ta tri F-16 stignu u Ukrajinu do kraja 2026. godine. Prema njegovim rečima, isporuka će biti ubrzana, dok je Ukrajina već dobila dodatnu municiju za F-16 iz Belgije, Španije i drugih država. Iza tri aviona krije se znatno veći plan koji bi do kraja decenije mogao potpuno da isprazni belgijske hangare od F-16.
Sedam aviona ove godine, ali samo tri za borbene zadatke
Belgijski ministar odbrane Teo Franken još u junu je najavio predaju sedam F-16 tokom 2026. godine. Tri bi trebalo da budu osposobljena za operativnu upotrebu u Ukrajini, dok su preostala četiri već povučena iz aktivne belgijske službe i namenjena obuci tehničkog osoblja i rezervnim delovima. Zvanični ukrajinski pregled pomoći takođe navodi isti odnos, tri operativna aviona i četiri za delove.
Takva raspodela pokazuje zašto prost zbir predatih F-16 često daje pogrešnu sliku stvarne borbene flote. Stariji evropski F-16AM/BM imaju različit broj preostalih sati naleta, različitu servisnu istoriju i nisu svi ekonomski opravdani za povratak u puno operativno stanje. Jedan trup zato može biti vredniji kao izvor motora, delova stajnog trapa, elektronike ili drugih komponenti za nekoliko aviona koji nastavljaju da lete.
Belgija je prvobitno planirala da počne sa isporukama još 2025. godine, ali je raspored zavisio od dolaska novih F-35A. Kašnjenja programa F-35 pomerila su i oslobađanje belgijskih F-16, jer Ratno vazduhoplovstvo ne može da povuče stare avione dok novi ne preuzmu njihove zadatke. Brisel pri tome mora da zadrži sopstveno dežurstvo, obuku i obaveze koje je prihvatio unutar NATO struktura.
Belgija sada govori o svih 53 F-16
Raniji belgijski plan predviđao je predaju 30 aviona, ali je tokom 2026. broj povećan na čak 53. Prema sadašnjem rasporedu, sedam aviona treba da bude izdvojeno tokom 2026, pet tokom 2027, 14 tokom 2028. i još 27 tokom 2029. godine. Belgijski ministar odbrane potvrdio je nameru da se, kako F-35 bude ulazio u službu, Ukrajini postepeno prebaci praktično cela preostala flota F-16.
Raspored ipak nije čvrst ugovor za tačno određen broj borbeno sposobnih letelica svake godine. Belgijsko Ministarstvo odbrane ostavlja mogućnost promena u zavisnosti od operativnih potreba, stanja pojedinačnih aviona i brzine isporuke F-35A. Deo od 53 trupa gotovo sigurno će služiti kao rezerva delova, pa ukupna brojka ne treba da se poistovećuje sa 53 nova operativna lovca za ukrajinske eskadrile.
Najveći talas predviđen je tek za 2029. godinu, kada bi trebalo da bude oslobođeno 27 aviona. Takav raspored direktno prati povlačenje F-16 iz belgijske službe i rast flote F-35A, pa će Ukrajina najveći deo belgijskih aviona dobiti tek kada Briselu više ne budu potrebni. Prelazak sa jednog tipa na drugi tako istovremeno rešava belgijsko pitanje stare flote i povećava ukrajinsku bazu aviona, delova i tehničke opreme.
Broj ukrajinskih F-16 već je veći od često pominjanih 43
Tvrdnja da je Ukrajina do sada dobila svega 43 F-16 više ne odgovara podacima koje su same države donatori objavile. Holandija je do septembra 2026. zvanično potvrdila transfer svih 24 obećanih F-16, dok Danska navodi da je svojih 19 aviona donirala Ukrajini. Norveško Ministarstvo odbrane potvrđuje još šest aviona, što već daje najmanje 49 primeraka iz samo te tri zemlje.
Ni taj zbir ne govori koliko je aviona svakog dana spremno za borbenu upotrebu. Deo flote prolazi održavanje, određeni broj aviona koristi se za obuku, a najmanje pet ukrajinskih F-16 javno je potvrđeno kao izgubljeno od početka njihove operativne upotrebe 2024. godine. Uzroci tih gubitaka nisu isti i ne mogu se svi pripisivati ruskom dejstvu, pošto su pojedini avioni izgubljeni tokom borbenih misija ili u okolnostima čiji konačni rezultati istrage nisu javno objavljeni.
Broj trupova zato predstavlja samo jedan deo mnogo složenije računice. F-16 zahteva pilote, tehničare, motore, radare, rakete AIM-9 i AIM-120, bombe i vođenu municiju, kao i stalan dotok potrošnih i rezervnih delova. Belgijska odluka da zajedno sa operativnim avionima šalje i letelice namenjene rasklapanju direktno odgovara tom problemu.
F-35 oslobađa F-16 za Kijev
Belgijski transfer deo je šire promene u evropskim vazduhoplovstvima koja su F-16 počela da zamenjuju avionima F-35. Holandija je upravo nakon prelaska na F-35 mogla da preda svojih 24 F-16 Ukrajini, dok je Danska povukla F-16 iz operativne službe u januaru 2026. i 19 primeraka namenila Ukrajini. Belgija sada prolazi kroz isti proces, samo nekoliko godina kasnije i sa većim brojem preostalih aviona.
F-16 koje dobija Ukrajina nisu novi avioni iz fabrike, već uglavnom evropski F-16AM/BM koji su prošli različite programe modernizacije tokom višedecenijske službe. Njihova vrednost leži u tome što se radi o velikoj postojećoj floti za koju postoji razvijen sistem obuke, održavanja i naoružanja, dok zemlje koje ih predaju više ne moraju da ih zadrže nakon prelaska na F-35. Stanje pojedinačnih letelica ipak određuje da li će završiti na borbenom zadatku ili kao izvor komponenti.
Tri belgijska lovca koja bi trebalo da stignu do kraja godine predstavljaju početak, a ne glavninu tog transfera. Pet dodatnih aviona predviđeno je za 2027, zatim 14 za 2028, dok bi poslednjih 27 moglo da stigne tokom 2029. godine ako zamena belgijskih F-16 avionima F-35 bude tekla prema sadašnjem rasporedu.
F-16 uglavnom radi kao leteći deo PVO
Ukrajinska upotreba F-16 u međuvremenu se udaljila od prvobitne slike aviona koji će prvenstveno voditi vazdušne borbe sa ruskim lovcima. Veliki deo njihovih zadataka odnosi se na presretanje krstarećih raketa i bespilotnih letelica, dok se manje koriste za napade na kopnene ciljeve. Danske oružane snage su u avgustu preneli izjavu ukrajinskog pukovnika Aleksandra Djakiva da su F-16 do tada oborili oko 2.000 vazdušnih ciljeva, što predstavlja ukrajinsku evidenciju borbene upotrebe.
Takav način korišćenja stvara veliki pritisak na zalihe raketa vazduh-vazduh, posebno AIM-9 i AIM-120. Izveštaji iz septembra ukazuju da je nedostatak odgovarajućih raketa već doveo do njihovog racionalisanja, pa su ukrajinski piloti u pojedinim misijama protiv dronova koristili i ugrađeni top M61A1 kalibra 20 mm. Dodatne belgijske isporuke zato imaju smisla samo zajedno sa municijom, rezervnim delovima i tehničkom podrškom koja održava postojeću flotu u letu.
Zelenski je upravo uz najavu prva tri belgijska aviona naveo da je Ukrajina već dobila hitne isporuke municije za F-16 iz Belgije, Španije i drugih zemalja. Belgijska odluka da do kraja decenije preda i operativne avione i trupove za delove time dobija znatno širu ulogu od prostog povećavanja broja lovaca. Najveći deo te flote postajaće dostupan tek kako novi F-35A budu preuzimali mesto F-16 u belgijskim eskadrilama.
