Ruska pošta odavno nije samo mreža šaltera, paketa i poštanskih sandučića. Njene pojedine jedinice prevoze velike količine gotovine, vredne pošiljke i drugi teret, zbog čega deo zaposlenih već ima ovlašćenja kakva se teško povezuju sa klasičnom slikom poštara.
Pištolji, kratki karabini, elektrošokeri i panciri već se nalaze na spisku opreme koju mogu da koriste određeni zaposleni. Sada je tom spisku dodato nešto potpuno novo.
Ruska vlada zvanično je dozvolila upotrebu specijalnih tehničkih sredstava za borbu protiv bespilotnih sistema. Izmena pokazuje koliko se pojam bezbednosti infrastrukture u Rusiji proširio poslednjih godina. Pretnja više nije samo pljačka vozila koje prevozi novac ili napad na objekat.
Dron je postao još jedan problem koji se sada spušta sve do nivoa civilnih službi.
Protiv dronova, plovila i bespilotnih vozila
Nova odluka ruske vlade menja rezoluciju od januara 2005. godine, kojom je definisan spisak službenog i civilnog oružja i druge zaštitne opreme dostupne zaposlenima federalnih poštanskih organizacija.
Na spisak su sada dodata „specijalna tehnička sredstva za suzbijanje bespilotnih vazdušnih, podvodnih i površinskih plovila i uređaja, bespilotnih vozila i drugih automatizovanih bespilotnih sistema“.
Formulacija je namerno široka.
Pošta Rusije tako ne dobija samo sredstva za ometanje klasičnih kvadkoptera, već pravni osnov za korišćenje opreme protiv različitih vrsta bespilotnih sistema. U praksi će najveći značaj svakako imati elektronska sredstva za otkrivanje i suzbijanje vazdušnih dronova.
Ruski poštari već mogu da budu ozbiljno naoružani
Nova uredba može zvučati neobično sve dok se ne pogleda šta je zaposlenima određenih poštanskih jedinica već bilo dozvoljeno.
Na postojećem spisku nalaze se pištolji IŽ-71, P-96S i MP-71, revolver RSL-1 i prenosivi kratkocevni karabin PKSK. Dozvoljena je i upotreba elektrošokera, dok zaposleni na poslovima obezbeđenja mogu da nose pancire.
Oružje se ne deli svim zaposlenima, već ljudima zaduženim za konkretne zadatke, prvenstveno obezbeđenje objekata, pratnju gotovine i drugih vrednih pošiljki.
Propis određuje i količinu municije namenjenu proveri oružja, vežbama gađanja i probnom gađanju.
Dronovi stigli i do civilnih službi
Najzanimljiviji deo nove odluke nije sama tehnologija, već činjenica da se pravni okvir za borbu protiv bespilotnih sistema širi daleko izvan vojske i klasičnih bezbednosnih struktura.
Pravo na novu opremu dobijaju i rukovodioci glavnih tranzitnih poštanskih centara, posebno tamo gde se čuvaju ili transportuju vredne pošiljke.
Takvi objekti imaju skladišta, vozni park, komunikacionu infrastrukturu i veliki protok tereta, pa u ratnim uslovima mogu imati mnogo veći značaj nego što njihova civilna namena na prvi pogled pokazuje.
Rusija je time napravila još jedan korak u prilagođavanju svakodnevne infrastrukture masovnoj upotrebi bespilotnih sistema. Nekada je bilo dovoljno da poštanska pratnja ima pištolj, pancir i vozilo za transport novca. Sada je u propis stigao i dron.
