NASA je 30. avgusta sa Floride lansirala Nancy Grace Roman Space Telescope, novu veliku opservatoriju namenjenu istraživanju tamne materije, tamne energije i planeta izvan Sunčevog sistema. Falcon Heavy poneo ga je sa kompleksa 39A u 7.26 po lokalnom vremenu, a Roman sada putuje približno 1,5 miliona kilometara prema Lagranžovoj tački L2. Prva korekcija putanje već je izvedena, antena i veliki zaštitni poklopac su otvoreni, a 1. septembra uključen je i eksperimentalni koronagraf.
Na prvi pogled, priča pripada astronomiji. Roman će praviti ogromne panorame svemira, brojati galaksije, tražiti egzoplanete i pokušati da razjasni zašto se širenje svemira ubrzava. NASA očekuje prve slike već početkom 2027. godine.
Međutim, naš deo priče ne počinje u NASA-i. Kada se zagrebe ispod naučne misije, pojavljuje se National Reconnaissance Office, NRO, jedna od najzatvorenijih i najtajanstvenijih američkih obaveštajnih organizacija. Još neobičnije, ključna optika Romana nije prvobitno napravljena da gleda milijardama svetlosnih godina u svemir. Napravljena je za tehnologiju čiji je pogled trebalo da bude usmeren u potpuno suprotnom smeru, prema Zemlji.
Roman je dobio oči od američkih špijuna
Srce teleskopa je primarno ogledalo prečnika 2,4 metra, potpuno iste veličine kao glavno ogledalo Hablovog teleskopa. Razlika je ogromna u masi: Romanovo ogledalo ima oko 186 kilograma, manje od četvrtine mase Hablovog, zahvaljujući znatno naprednijoj tehnologiji izrade. NASA otvoreno navodi da ključna optika, uključujući primarno ogledalo, potiče od NRO-a.
Priča je počela mnogo pre nego što se naziv Nancy Grace Roman uopšte pojavio. NASA je početkom prošle decenije razvijala projekat WFIRST, širokougaoni infracrveni teleskop koji je u početnoj verziji trebalo da ima ogledalo od samo oko 1,5 metara.
Tada je stigao veoma neobičan telefonski poziv.
Majkl Mur iz NASA-e je 2011. obavešten da NRO raspolaže sa dva velika, već napravljena teleskopska sklopa koja više nisu potrebna obaveštajnom programu. NASA ih je prihvatila 2012. godine. NRO je tada saopštio samo da oprema više nema primenu za prikupljanje obaveštajnih podataka, da je izrađena krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih i da su pojedini delovi uklonjeni pre predaje. Koji delovi, nije želeo da kaže.
NASA nije dobila gotov špijunski satelit, ali jeste dva visokokvalitetna optička sklopa bez instrumenata potrebnih za naučnu misiju, posle čega je jedan od njih tokom godina ozbiljno prerađen.
Najverovatniji trag vodi do programa FIA
NRO nikada nije javno potvrdio iz kog konkretnog programa potiče poklonjena oprema. Hronologija, konstrukcija i okolnosti, međutim, veoma snažno vode ka programu Future Imagery Architecture, FIA, jednom od najambicioznijih i najproblematičnijih projekata američkog satelitskog izviđanja.
FIA je pokrenuta krajem devedesetih sa idejom stvaranja nove generacije optičkih i radarskih izviđačkih satelita. Optički deo programa poveren je Boeing-u, ali su tehnički problemi, kašnjenja i ogromno prekoračenje troškova doveli do njegovog ukidanja 2005. godine. Deo hardvera već je bio napravljen i ostao je uskladišten u Ročesteru.
Nedavno objavljena istraživanja ponovo povezuju upravo taj višak sa dva teleskopa koja je NRO kasnije ponudio NASA-i. NRO i dalje ne potvrđuje poreklo, pa FIA treba tretirati kao veoma verovatnu rekonstrukciju, a ne zvanično priznatu činjenicu.
Tu dolazimo do dela priče koji se mnogo bolje uklapa u vojnu nego astronomsku rubriku.
Keyhole: američke oči iznad Zemlje
Američka istorija orbitalnog fotografskog izviđanja mnogo je starija od FIA. Program CORONA počeo je još tokom Hladnog rata, a prvi uspešni sistem 1960. fotografisao je ogromne površine Sovjetskog Saveza i fizički vraćao filmske kapsule na Zemlju.
Oznaka KH potiče od naziva Keyhole. Sam NRO navodi da je KH bio naziv bezbednosnog sistema programa, pa su se tokom vremena pojavili KH-1, KH-7, KH-8, KH-9 i drugi sistemi veoma različitih sposobnosti.
Pravi prelom dogodio se sa KH-11 KENNEN. Prvi KH-11 lansiran je 19. decembra 1976, a već u januaru sledeće godine slao je gotovo trenutne elektrooptičke slike na Zemlju. Filmske kapsule više nisu morale da se hvataju avionima nakon povratka iz orbite.
NRO u sopstvenoj istoriji navodi da je nakon KH-11 nastavio da razvija sve bolje satelite za elektrooptičko izviđanje. Ta jedna rečenica je možda zanimljivija od deset stranica NASA opisa Romana, jer današnje konkretne mogućnosti tih sistema ostaju strogo čuvane tajne.
Roman ipak ne treba jednostavno proglasiti prepravljenim KH-11. Direktna pripadnost poklonjene optike programu KH-11 nikada nije priznata, a FIA je verovatniji neposredni izvor. Veza sa Keyhole porodicom nalazi se u istoj američkoj tehnološkoj školi velikih orbitalnih optičkih sistema namenjenih izuzetno detaljnom posmatranju Zemlje.
Špijunsko ogledalo sada je okrenuto na drugu stranu
NASA je naslednu tehnologiju značajno izmenila. L3Harris je preradio oblik i površinu primarnog ogledala, koje je dobilo izuzetno tanak sloj srebra prilagođen posmatranju u bliskom infracrvenom delu spektra. Oko nasleđene optike izgrađeni su novi instrumenti, elektronika, struktura i kompletna svemirska opservatorija.
Romanova Wide Field Instrument kamera ima 300 megapiksela i 18 velikih detektora. Rezolucija će biti približna Hablovoj, ali je vidno polje najmanje 100 puta veće, dok NASA navodi da će velike oblasti neba snimati i do 1.000 puta brže od Habla.
Taj spoj otkriva koliko je izvorna optika bila ozbiljna. Tehnologija nastala za špijunski sistem krajem devedesetih danas je dovoljno sposobna da posluži kao osnova NASA-ine vodeće astrofizičke misije vredne oko 4,3 milijarde dolara.
Razlika je samo u tome šta se nalazi ispred ogledala. Tamo gde je NRO želeo detalje na površini Zemlje, astronomi sada žele milijarde galaksija.
Šta li NRO tek koristi danas?
Tu prestaju čvrsti podaci i počinje mnogo interesantnije pitanje.
Da li je NRO 2012. jednostavno “prevazišao” ovu optiku? Zvanično je rečeno da dva teleskopa više nisu imala obaveštajnu namenu. Razlog može biti bolja optika, drugačija arhitektura satelita, šire vidno polje, veća pokretljivost, brže ponovno snimanje istog područja, drugi spektralni opsezi ili kombinacija svega navedenog.
Sama činjenica da je NRO mogao da preda NASA-i dva teleskopska sklopa klase 2,4 metra dovoljno govori o razlici između civilnog i tajnog američkog svemirskog programa. Ova agencija danas otvoreno kaže da je projektovala, gradila i upravljala izviđačkim satelitima više od šest decenija, ali istovremeno navodi da velika većina njenih programa ostaje klasifikovana i da javnosti nisu dostupna čak ni njihova imena.
NRO je u tome poseban čak i među američkim obaveštajnim strukturama. Osnovan je 1961. godine, ali je samo njegovo postojanje bilo zvanična tajna sve do 18. septembra 1992. godine. Više od tri decenije SAD su imale organizaciju koja je razvijala i upravljala nekim od najskupljih i tehnološki najnaprednijih satelita na svetu, dok država formalno nije priznavala da agencija uopšte postoji.
Jedan Trampov tvit otkrio delić šire slike
Retka pukotina u toj neverovatnoj tajnosti pojavila se 2019. godine. Predsednik Donald Tramp, tokom svog prvog mandata, objavio je ekstremno detaljnu fotografiju iranskog svemirskog centra Imam Homeini nakon njihovog neuspelog lansiranja rakete.
Amaterski posmatrači satelita i stručnjaci za orbitalnu mehaniku rekonstruisali su vreme, ugao posmatranja i putanju, zaključivši da je fotografiju gotovo izvesno napravio tajni satelit USA-224, koji se povezuje sa porodicom KH-11. Kasnije je potvrđeno da fotografija jeste poticala iz američkog obaveštajnog sistema, dok tačne karakteristike satelita nikada nisu objavljene.
Ugledni astronom Ces Basa procenio je na osnovu dimenzija objekata da javno objavljena verzija fotografije odgovara približno deset centimetara po pikselu, a možda čak i bolje u originalu. Naravno, ta procena nije zvanična specifikacija NRO sistema, ali predstavlja jedan od retkih trenutaka kada je javnost dobila makar nešto podataka da bar približno proceni šta američki izviđački sateliti mogu da vide.
Napomenimo samo da je USA-224 lansiran još 2011. godine.
Roman tako pokreće neobičnu paralelu. NASA je upravo poslala ka L2 optiku čije korene treba tražiti u američkim izviđačkim programima nastalim pre četvrt veka, a ta “odbačena” tehnologija danas će biti među najmoćnijim alatima svetske astronomije. NRO je u međuvremenu imao još četrnaest godina razvoja iza zatvorenih vrata, a sam tvrdi da je posle prve generacije elektrooptičkih Keyhole sistema više puta pravio značajno naprednije satelite.
Roman će početkom 2027. početi da pokazuje šta njegovo nekadašnje špijunsko ogledalo može kada se okrene prema svemiru. Mnogo teže pitanje ostaje na drugoj strani ogledala: šta danas prema nama gledaju sistemi kojima je NRO zamenio tehnologiju koju je mogao da preda NASA-i.
Postoji još jedan detalj koji tu priču ostavlja otvorenom. NRO je NASA-i predao dva teleskopska sklopa. Jedan je upravo poleteo kao Nancy Grace Roman, dok sudbina drugog ni danas nije potpuno razjašnjena.
