Ruski udari na ukrajinsku logističku infrastrukturu dostigli su razmere koje sada direktno pogađaju sposobnost zemlje da skladišti robu, poljoprivredne proizvode i druge zalihe. Prema rečima ukrajinskog ministra poljoprivrede Tarasa Visockog, uništeno je čak 90% modernih skladišnih kapaciteta Ukrajine namenjenih različitim vrstama robe.
Reč je o podatku koji pokazuje koliko se karakter rata promenio u odnosu na njegove ranije faze. Skladišta, logistički centri, luke, železnički čvorovi i druga infrastruktura postali su deo šireg sistema ciljeva, posebno nakon što su se udari proširili duboko iza prvobitnih linija fronta.
Visocki nije govorio o pojedinačnom objektu ili jednom regionu, već o gotovo čitavoj kategoriji moderne skladišne infrastrukture, izvestili su ukrajinski mediji.
Takav nivo uništenja predstavlja ozbiljan problem za zemlju čija ekonomija u velikoj meri zavisi od poljoprivrede, izvoza i funkcionisanja logističkih pravaca prema Evropi i crnomorskim lukama.
Udari na logistiku postali deo šire eskalacije
Rusija nije od početka rata gađala ovakve ciljeve, ni približno u razmerama koje se danas beleže. Širenje ruskih udara na skladišta i logističke kapacitete usledilo je nakon što je Ukrajina, uz podršku i naoružanje država NATO-a, počela sve dublje napade na rusku teritoriju, skladišta, rafinerije, baze i druge ciljeve daleko iza fronta.
Sličan obrazac mogao se videti i na Crnom moru.
Rusija u ranijoj fazi rata nije uspostavila potpunu blokadu ukrajinskih luka, dok su se napadi na ruske brodove i objekte u Crnom moru postepeno širili. Nakon toga su ukrajinske luke, lučka infrastruktura i objekti povezani sa pomorskom logistikom postali znatno češće mete ruskih udara.
Rat je tako iz faze u kojoj je veliki deo infrastrukture imao relativno ograničenu zaštitu prešao u fazu u kojoj se gotovo svaki logistički objekat može posmatrati kao deo šire ratne ekonomije.
Problem odnosa snaga
Takva eskalacija posebno je problematična za Ukrajinu zbog ogromne razlike u ukupnoj vatrenoj moći.
Rusija raspolaže znatno većim brojem raketa, jurišnih dronova, borbenih aviona i sistema za udare velikog dometa. Ukrajinska protivvazdušna odbrana istovremeno mora da štiti front, velike gradove, energetsku infrastrukturu, industrijske objekte, aerodrome, skladišta i luke.
Svaki novi sloj ciljeva dodatno razvlači ograničene kapacitete PVO.
U takvoj situaciji nameće se logično pitanje koliko je racionalno bilo širiti udare na civilnu i ekonomsku infrastrukturu duboko u Rusiji ukoliko protivnička strana ima višestruko veću sposobnost da odgovori istom merom.
Problem nije samo vojni već i ekonomski. Uništeno skladište ili logistički centar ne predstavlja samo gubitak jednog objekta. Nestaju kapaciteti za prijem robe, čuvanje proizvoda, distribuciju, izvoz i snabdevanje, dok zamena moderne infrastrukture zahteva vreme, kapital i relativno bezbedno okruženje koje Ukrajina trenutno nema.
Posledice najviše oseća ukrajinska ekonomija
Podatak o 90% uništenih modernih skladišnih kapaciteta posebno je težak za ukrajinski poljoprivredni sektor. Ukrajina je jedan od velikih proizvođača i izvoznika žitarica, uljarica i drugih poljoprivrednih proizvoda. Takva proizvodnja zahteva ogromne skladišne kapacitete između žetve, prerade, transporta i izvoza.
Gubitak tih objekata povećava troškove, komplikuje unutrašnji transport i dodatno povećava zavisnost od infrastrukture u zapadnim oblastima i susednim državama.
Istovremeno, političko-medijski establišment u zemljama NATO-a često pozdravlja svaki novi korak u eskalaciji kada Ukrajina dobije mogućnost da napadne dublje u Rusiji, dok se posledice ruskog odgovora kasnije predstavljaju i dramatizuju do beskraja kao potpuno odvojena pojava.r3
Takav pristup ne ostavlja prostora za ozbiljno preispitivanje onih čije su odluke dovele do širenja liste ciljeva.
Rat bez korekcije kursa
Najnoviji podatak ukrajinskog ministra pokazuje cenu takvog razvoja događaja.
Ukrajina je dobila mogućnost da izvodi sve dublje udare, ali Rusija raspolaže mnogo većim kapacitetom da uzvrati i istovremeno napada daleko širi spektar objekata.
Bez političke odluke kojom bi se zaustavila dalja eskalacija i otvorilo pitanje širenja NATO-a, teško je očekivati da će se sadašnji obrazac promeniti.
U međuvremenu se posledice vide u sve širem uništavanju infrastrukture, a izlaganja ukrajinskog ministra pokazuje koliko visoku cenu narod u Ukrajini već plaća za rat koji se iz godine u godinu širi umesto da se približava kraju.
