Ukrajinsku vojsku tresu protesti i ostavke: Fedorov traži smenu Sirskog, Jelizarov podneo raport za izlazak iz RV

Velika rekonstrukcija ukrajinske vlade prerasla je u otvoreni sukob unutar vojno-političkog rukovodstva zemlje. Dosadašnji ministar odbrane Mihailo Fedorov javno je zatražio smenu vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine Aleksandra Sirskog i načelnika Generalštaba Andreja Gnatova, optužujući najviši vojni vrh za blokiranje promena, kadrovske obračune, neuspeh mobilizacije i ručno upravljanje raspodelom sredstava na frontu.

Fedorov je optužbe izneo 16. jula, na brifingu posvećenom rezultatima njegovog šestomesečnog mandata. Nastup je održan dok su se u Kijevu, Lavovu, Odesi, Harkovu i drugim gradovima okupljali demonstranti nezadovoljni odlukom Volodimira Zelenskog da ga ne zadrži na čelu Ministarstva odbrane.

Dosadašnji ministar potvrdio je da je predsedniku predlagao istovremenu smenu Sirskog i Gnatova, smatrajući da Ukrajina samo promenom strategije može da pokuša da porazi Rusiju asimetrično i uz manje gubitke. Zelenski nije prihvatio taj zahtev, nakon čega je Fedorov, prema sopstvenim rečima, pristao da nastavi saradnju sa postojećim vojnim rukovodstvom.

Javno iznošenje sukoba usledilo je nakon višemesečnih izveštaja o dubokim neslaganjima između Fedorovljevog tima i generala koji kontrolišu operativno vođenje rata. Fedorov je prethodno u javnosti negirao lični sukob sa Sirskim, tvrdeći da rade u istom timu, ali je na oproštajnom brifingu izneo potpuno drugačiju sliku odnosa u vrhu države.

Fedorov optužio Sirskog za ultimatume i blokiranje promena

Fedorov je izjavio da su inicijative Ministarstva odbrane vremenom počele da nailaze na potpunu blokadu. Sirskog je optužio da izbegava otvoren razgovor o problemima, organizuje sastanke iza zatvorenih vrata i u medijskim kritikama traži zaveru protiv sebe umesto da razmotri posledice sopstvenih odluka.

Prema Fedorovljevoj verziji događaja, njegova smena bila je posledica ultimatuma koji je postavio vrhovni komandant. Tvrdio je da je Sirski pokušavao da očuva postojeći način upravljanja vojskom, dok je Ministarstvo odbrane zahtevalo drugačiju raspodelu sredstava, veću samostalnost uspešnih jedinica i brže uvođenje tehnoloških rešenja. Oleksandr Sirski do objavljivanja teksta nije javno ni odgovorio na ove optužbe.

Jedan od primera odnosio se na nabavku i raspodelu dronova. Fedorov je rekao da je Ministarstvo kupilo četiri puta više bespilotnih letelica nego prethodne godine, ali da brojne brigade to povećanje nisu osetile jer se raspodela obavljala ručno. Uspešni komandanti su, prema njegovoj tvrdnji, umesto dodatne podrške dobijali ukore, sklanjani sa položaja ili gurani na marginu sistema.

Posebno je pomenuo generala Mihaila Drapatog, navodeći ga kao primer komandanta izloženog pritisku uprkos rezultatima. Govorio je i o “izolaciji i trovanju” ljudi koji pokušavaju da menjaju vojsku, pri čemu je među njima naveo zamenika komandanta Ratnog vazduhoplovstva Pavla Jelizarova.

Najžešće optužbe odnosile su se na mobilizaciju. Fedorov je odgovornost za rad teritorijalnih centara za regrutaciju vezao za Kopnene snage, Generalštab i vrhovnog komandanta. Poručio je da vojsci nije potrebna “osoba sa palicom” koja će ljude goniti na front pod ruske dronove, već ugovori sa jasnim trajanjem službe, pouzdana socijalna zaštita i komandanti sposobni da poštuju podređene.

Njegov nastup nije bio potpuno jednostran. Fedorov je priznao ulogu Sirskog u odbrani Kijeva i ukrajinskoj ofanzivi u Harkovskoj oblasti 2022. godine, navodeći da je tada svojim odlukama pomogao da se sačuva država. Kritika se odnosila na kasniji period, način rukovođenja i otpor promenama koje je Ministarstvo pokušavalo da uvede.

Sukob je prethodno opisao i britanski Ekonomist, prema kojem je Fedorov tražio smenu Sirskog, ali nije dobio odobrenje Zelenskog. Isto glasilo navelo je da je revizija Ministarstva odbrane i brigada ukazala na prekomerne troškove od oko 300 milijardi grivni, dok je prebacivanje dela nabavki na otvorene tendere navodno smanjilo cenu granata kalibra 155 milimetara za približno 16 odsto. Predstavnici vojske osporili su tumačenja o obimu utvrđenih nepravilnosti, pa navedena suma nije nezavisno potvrđena kao dokazana šteta ili pronevera.

Fedorovljevi kritičari iz vojnog vrha priznaju da je unapredio nabavku dronova i digitalizaciju, ali mu zameraju nedostatak vojnog iskustva. Pojedini generali tvrdili su da su njegove reforme predstavljale medijsko prepakivanje već započetih poslova i da sistem bodovanja pogodaka podstiče jedinice da traže atraktivne mete, umesto da obavljaju manje vidljive zadatke poput stalnog nadzora važnih puteva.

Protesti širom zemlje i prva ostavka u vojnom vrhu

Odlazak Fedorova izazvao je proteste sve češće viđene u Ukrajini tokom striktnog režima ratnog stanja koje je nametnuo Zelenski. Više od hiljadu ljudi okupilo se u Kijevu, dok su skupovi održani i u Lavovu, Odesi, Harkovu, Dnjepru, Zaporožju, Nikolajevu, Poltavi, Lucku, Rovnu, Užgorodu i Ivano-Frankovsku. Na skupu u Ivano-Frankovsku okupila se grupa građana, među kojima su bili rezervisti i članovi porodica vojnika, prenosi Rojters.

Demonstranti su nosili poruke da vlast treba da menja zarobljenike, a ne Fedorova, kao i zahteve da se ne uklanjaju ljudi koji su pokazali rezultate u nabavci dronova, digitalizaciji i tehnološkim programima. Pozivi na okupljanja širili su se preko društvenih mreža, dok su se u pojedinim grupama pojavili i pozivi na znatno oštrije proteste, paljenje guma i obnavljanje metoda karakterističnih za ranije skupove na Majdanu.

Dodatno nezadovoljstvo izazvala je mogućnost da Fedorova zameni ministar unutrašnjih poslova Igor Klimenko. Veliki javnosti njegovo ime povezuje sa policijom, teritorijalnim regrutnim centrima i ekstremnim sprovođenjem mobilizacionih mera čije snimke otmica građana gledamo svakodnevno. Poslanik Jaroslav Železnjak tvrdio je da Zelenski izbor Klimenka opravdava očekivanjem da bi mogao da sprovede reformu centara za regrutaciju, dok zvanična kandidatura u trenutku nastanka teksta još nije bila potvrđena.

Najozbiljnija neposredna posledica stigla je iz Ratnog vazduhoplovstva. Pukovnik Pavlo Jelizarov, zamenik komandanta zadužen za razvoj takozvane male PVO, podneo je raport za izlazak iz Oružanih snaga Ukrajine. Svoju odluku direktno je povezao sa smenom Fedorova, koju je opisao kao težak udarac odbrambenim sposobnostima države.

Jelizarov nije zatražio samo napuštanje funkcije, već potpuno razrešenje iz vojne službe. Fedorov je tokom brifinga rekao da se nada da bi ta odluka još mogla biti promenjena. Jelizarov je početkom 2026. postavljen na sadašnju dužnost sa zadatkom razvoja mreže jeftinijih sistema za presretanje Geranja i krstarećih raketa.

Pojavili su se i izveštaji da bi istim putem mogao da krene Robert Brovdi, poznat pod nadimkom “Mađar”, ali to za sada nije potvrđeno. Brovdi više nije komandant samo jednog bataljona, već od juna 2025. rukovodi celim Snagama bespilotnih sistema Ukrajine. Na njegovim zvaničnim kanalima do trenutka objavljivanja nije bilo saopštenja o ostavci, dok ga ukrajinski vojni izvori i dalje navode kao komandanta tog roda.

Reakcija je stigla i iz Brisela. Evropski komesar za odbranu i svemir Andrijus Kubilijus nazvao je Fedorovljev odlazak “velikim iznenađenjem” i najavio da će evropski predstavnici tražiti objašnjenje od Zelenskog. Posebno je pomenuo saradnju na zajmu za podršku Ukrajini vrednom 60 milijardi evra i listama oružja koje su pripremane sa Fedorovljevim timom.

Zelenski je Fedorovu ponudio mesto predsedničkog savetnika ili drugu funkciju u državnom sistemu, ali je dosadašnji ministar tu ponudu odbio. Rekao je da mu cilj nije bio da pronađe novu funkciju i da je ministarsko mesto prihvatio kako bi pokušao da promeni način na koji Ukrajina vodi rat.

Vrhovna rada je u međuvremenu sa 289 glasova izabrala dosadašnjeg direktora Naftogasa Sergeja Koreckog za novog predsednika vlade. Igor Klimenko u trenutku objavljivanja još nije bio potvrđen za ministra odbrane, dok iz kabineta Zelenskog i Generalštaba nije stigao odgovor na Fedorovljeve optužbe.