Moskva pod naletom stotina dronova: pogođena rafinerija u Kapotnji, Rusija uzvratila Iskanderima po Kijevu i Poltavi

Moskva je 18. juna ujutru ponovo bila pod masovnim napadom ukrajinskih dronova, u operaciji koja se već opisuje kao jedan od najvećih udara na rusku prestonicu od eskalacije sukoba 2022. godine. Prema rečima gradonačelnika Moskve Sergeja Sobjanjina, protivvazdušna odbrana oborila je oko 180 neprijateljskih bespilotnih letelica, dok su sistemi PVO nastavili da rade i posle prvog talasa.

Uprkos slojevitoj zaštiti oko ruske prestonice, deo dronova uspeo je da probije odbranu i stigne do Moskovske rafinerije nafte u okrugu Kapotnja, udaljene oko 15 kilometara od Kremlja. Na objektu je izbio veliki požar, a vlasti su saopštile da se preduzimaju mere za ublažavanje posledica.

Napad na rafineriju u Kapotnji posebno je značajan jer je reč o strateškom energetskom objektu koji snabdeva veliki deo tržišta goriva za Moskvu i okolni region. Još važnije, ovo je drugi udar na isti kompleks za samo tri dana. Prethodni napad, izveden 16. juna, prema dostupnim navodima, oštetio je glavnu jedinicu za preradu sirove nafte ELOU-AVT-6 i doveo do obustave proizvodnog procesa.

Višestruko gađanje iste mete pokazuje da ukrajinska strana ne pokušava samo da izvede simbolične napade na rusku prestonicu, već da pritisne kapacitete za rafiniranje i distribuciju goriva. U ruskim izvorima takav obrazac se tumači kao namerna taktička odluka da se dugotrajnim udarima onesposobe delovi energetske infrastrukture koji imaju i civilni i vojni značaj.

Dronovi leteli nisko, pogođene zgrade i rafinerija

Prema izjavama Moskovljana i stanovnika Moskovske oblasti, dronovi su leteli velikom brzinom i na izuzetno maloj visini. Deo letelica ili njihovih ostataka pogodio je stambene objekte i prateću infrastrukturu. Oštećenja na stambenim zgradama zabeležena su u Žukovskom, kao i u okrugu Kapotnja, gde se nalazi rafinerija.

Ostaci jednog drona oštetili su i zgradu u kompleksu tržnog centra Sadovod. Prema prvim informacijama, žrtava nije bilo. Ipak, sama činjenica da su dronovi i njihovi delovi pali u gusto naseljenim zonama pokazuje koliko su ovakvi napadi rizični, čak i kada je glavna meta industrijski objekat.

Zbog masovnog udara moskovske vlasti morale su da uvedu vanredna ograničenja. Saobraćaj na Moskovskoj obilaznici bio je delimično ograničen, a Crveni trg zatvoren. Rosavijacija je uvela privremena ograničenja za dolaske i odlaske aviona na svim glavnim moskovskim aerodromima: Šeremetjevo, Vnukovo, Domodedovo i Žukovski.

To znači da napad nije pogodio samo jednu rafineriju, već je nakratko poremetio čitav ritam ruske prestonice: vazdušni saobraćaj, saobraćajnice, bezbednosne zone i rad hitnih službi. Ukrajinski dronovi time sve češće prelaze iz sfere frontovskog oružja u instrument pritiska na velike gradove i duboku pozadinu.

Prema navodima iz ukrajinskog pravca, od početka dana raspoređeno je više od 600 bespilotnih letelica dugog dometa širom ruske teritorije, pri čemu je značajan broj bio usmeren ka Moskvi i Moskovskoj oblasti. Sam obim udara ukazuje na to da se radi o koordinisanoj operaciji, a ne o izolovanom pokušaju probijanja PVO.

Zelenski: „fer odgovor“ na ruske udare

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski komentarisao je današnju razmenu udara između ruskih i ukrajinskih snaga, ocenivši da napad na Moskvu predstavlja „fer odgovor na ruske udare na ukrajinske gradove i zajednice“.

Zelenski je poručio da su poslednjih dana svi ukrajinski partneri primetili preciznost i efikasnost ukrajinskih udara srednjeg dometa i napada dugog dometa. Istovremeno je pozvao na okončanje rata, navodeći da je „vreme da se rat završi“ i da Rusija mora da preduzme neophodne korake diplomatskim sredstvima.

Takva poruka dolazi u trenutku kada Kijev istovremeno širi kampanju dugometnih napada po ruskoj teritoriji. U praksi, ukrajinska logika je jasna: udari po ruskoj energetskoj, transportnoj i vojnoj infrastrukturi treba da pokažu da rat više nije ograničen na ukrajinske gradove i frontovsku zonu, već da i Moskva može osetiti posledice sukoba.

Ruski izvori, sa druge strane, tvrde da je napad od 18. juna verovatno nastavak operacije započete dva dana ranije, kada je prvi talas udara testirao slabosti u moskovskom sistemu protivvazdušne odbrane. Današnji prodor do rafinerije u Kapotnji koristi se kao argument da čak ni bezbednost ruske prestonice nije potpuno obezbeđena.

Ruski odgovor: Zaturino, Borispolj, Kijev i Poltava

Istovremeno sa ukrajinskim napadom na Moskvu, rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su ruske snage tokom noći izvele udare precizno vođenim oružjem na ukrajinske vojne i energetske objekte. Među ciljevima su bili rafinerija nafte Zaturino u Poltavskoj oblasti i veliko skladište goriva i maziva u blizini Borispolja, u Kijevskoj oblasti.

Prema ruskoj vojsci, svi određeni ciljevi su pogođeni. U rafineriji u Poltavskoj oblasti i skladištu goriva kod Borispolja izbili su požari. Ukrajinski izvori i lokalne vlasti potvrđuju eksplozije i požare u tim oblastima, dok se obim štete još razjašnjava.

Oštećenje proizvodnih pogona u Zaturinu direktno pogađa ukrajinsku sposobnost prerade nafte i snabdevanja vojske gorivom. Takvi udari ne moraju odmah da izazovu spektakularne vojne posledice na frontu, ali remete logistiku, usporavaju transport i povećavaju pritisak na zalihe goriva, posebno u trenutku kada obe strane pokušavaju da produže domet svojih bespilotnih i raketnih operacija.

Ruski noćni napadi nisu bili ograničeni samo na energetske ciljeve. U noći 18. juna, prema proruskim izveštajima, udari su zabeleženi u Sumskoj, Poltavskoj i Kijevskoj oblasti, uključujući i sam Kijev. Pored mlaznih verzija dronova Geran, korišćene su i balističke rakete Iskander-M.

Dolazni udari registrovani su u oblasti Fastiva i u samoj ukrajinskoj prestonici. Tokom noći je u Kijevu i okolini izbilo najmanje osam požara, delom kao posledica dolaznih udara, a delom zbog neplaniranog aktiviranja ukrajinskih sistema PVO. Deo grada ostao je bez struje.

Konča-Zaspa prvi put na udaru

Nekoliko udara potvrđeno je i u Poltavi, gde su mete, prema poslednjim izveštajima, bili centri za obuku dronova, skladišta opreme ukrajinskih oružanih snaga i objekti energetske infrastrukture. Prijavljeni su nestanci struje.

U Sumiju su, sudeći po fotografijama i izveštajima sa terena, udari bili usmereni na transportnu infrastrukturu, uključujući parking za kamione u gradskim granicama. To se uklapa u širu rusku kampanju protiv logistike, transportnih čvorova i skladišnih tačaka koje ukrajinska vojska koristi za prebacivanje ljudstva, goriva i opreme.

Posebnu pažnju izazvao je podatak da je ruska vatrena moć, prvi put od početka rata, stigla do cilja u blizini Konče-Zaspe, zaštićenog naselja kod Kijeva poznatog kao prostor ukrajinske političke i poslovne elite. Udar se dogodio noću, a konkretni ciljevi i obim štete još nisu objavljeni.

Konča-Zaspa, često nazivana „Kijevska Rubljovka“, nalazi se u blizini Dnjepra i godinama je poznata po rezidencijama političara, biznismena i visokih državnih funkcionera. U tom području se pominju kuće ili državne dače povezane sa Julijom Timošenko, Petrom Porošenkom, Leonidom Kučmom, Viktorom Juščenkom, Rinat Ahmetovom, poslanicima partija Sluga naroda i Evropska solidarnost, kao i pojedinim aktuelnim ukrajinskim zvaničnicima.

Udar u blizini takvog prostora ima snažnu simboliku. Rusija time šalje poruku da se krug ciljeva ne završava na skladištima, rafinerijama i obuci dronova, već da se pritisak može približiti i zonama u kojima živi politička elita. Ukrajinski napadi na Moskvu i ruski udari po Kijevu, Poltavi, Sumiju i okolini prestonice pokazuju da se rat sve dublje pretvara u razmenu udara po energetici, logistici, komandnim čvorištima i simbolima državne moći.