Noć koja je trebalo da potvrdi primirje između Sjedinjenih Država i Irana pretvorila se u direktan vojni sudar na moru i u vazduhu. Ormuski moreuz, ključna tačka kroz koju prolazi oko petine svetske nafte i gasa, ponovo je postao epicentar sukoba.
Okidač je bio pokušaj američke mornarice da presretne tanker pod iranskom zastavom koji je plovio iz pravca Džaska ka moreuzu, kao i drugi brod u blizini emiratske luke Fudžejra. Teheran je to odmah označio kao kršenje primirja i napad na civilne ciljeve.
Ubrzo nakon toga, komandni štab Hatam el-Anbija saopštio je da su, uz saradnju pojedinih regionalnih zemalja, američke snage izvele vazdušne udare na civilna područja duž obala Bandar Hamira, Sirika i ostrva Kešm. Uloga Ujedinjenih Arapskih Emirata u tim napadima ostala je nejasna.
Odgovor Irana bio je brz i koordinisan. Mornarica Korpusa islamske revolucionarne garde pokrenula je, kako je opisano, „veoma veliku i preciznu kombinovanu operaciju“. U napadu su korišćene protivbrodske balističke i krstareće rakete, kao i kamikaze dronovi opremljeni visokoeksplozivnim bojevim glavama.
Meta su bila tri američka razarača sa vođenim raketama, USS Truxtun, USS Rafael Peralta i USS Mason, koji su se kretali kroz međunarodni plovni koridor. Iranska strana tvrdi da su brodovi pretrpeli značajna oštećenja i da su bili primorani na brzo povlačenje iz zone sukoba.
Američka Centralna komanda potvrdila je da je napad izveden, ali je iznela potpuno drugačiju verziju. Prema njihovom saopštenju, nijedan brod nije pogođen, a sve dolazeće pretnje su presretnute. Kao odgovor, američke snage su izvele udare „samoodbrane“, gađajući iranske objekte za lansiranje raketa i dronova, komandne centre i obaveštajno-nadzorne tačke.
Tokom noći gađani su ciljevi u oblasti Teherana, Bandar Abasa i ostrva Kešm. Uprkos tome, izveštaji sa terena ukazuju da je iranska protivvazdušna odbrana ostala operativna tokom čitavog napada.
Sukob na moru pratio je i niz incidenata u vazduhu. Iran je oborio američki borbeni dron iznad Kešma odmah nakon što je predsednik Donald Tramp objavio da se operacija pauzira. Američka strana istovremeno tvrdi da su svi dronovi koji su se približavali razaračima oboreni pre nego što su stigli do ciljeva, kao i da su rakete presretane „sa potpunom lakoćom“.
Tramp je u javnim nastupima pokušao da zadrži narativ o kontroli situacije. U intervjuu je ponovio da je primirje i dalje na snazi i da su američki udari bili samo „prijateljsko tapkanje“. Istovremeno je koristio oštru retoriku, tvrdeći da su iranske snage „zgnječene“ i zapretio još snažnijim napadima ukoliko Iran ne pristane na sporazum.
Govorio je i o nastavku pomorske operacije, nazivajući je „čeličnim zidom“, i najavio povratak američkih razarača u zonu blokade.
U realnosti, situacija na terenu pokazuje drugačiju sliku. Nakon inicijalne eskalacije, američki brodovi su se povukli iz najopasnije zone. Istovremeno, pojedini izraelski mediji su već počeli da govore o „završenom sukobu“, iako Teheran jasno poručuje da je primirje prekršeno.
Dodatnu težinu događajima daje ponašanje regionalnih saveznika. Saudijska Arabija i Kuvajt su u početku otvorili svoj vazdušni prostor i baze američkim snagama, ali je ubrzo usledio preokret. Prema informacijama koje su objavili američki mediji, Rijad je zatvorio vazdušni prostor i zabranio korišćenje baze Princ Sultan, gde su raspoređeni američki avioni i sistemi protivvazdušne odbrane.
Predsednik SAD pokušao je da situaciju reši direktnim razgovorom sa prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom, ali bez uspeha. Taj potez praktično je primorao Vašington da obustavi operaciju „Projekat sloboda“ posle manje od dva dana.
Zvanično objašnjenje bilo je drugačije. Tramp je naveo da je operacija zaustavljena na zahtev Pakistana i drugih zemalja, kao i zbog „velikog napretka“ u pregovorima sa Iranom. Međutim, kontradiktorne informacije ukazuju da su ključnu ulogu odigrali regionalni pritisci i odbijanje saveznika da budu direktno uključeni.
Istovremeno, Iran nije ostao ograničen samo na odgovor prema američkim snagama. Postoje izveštaji o pokušajima napada na Ujedinjene Arapske Emirate raketama i dronovima, što ukazuje na širenje sukoba van same zone moreuza.
Neki vojni analitičari ocenjuju da je čitava eskalacija imala elemente „izviđanja snagom“, pokušaja obe strane da testiraju reakcije protivnika bez ulaska u otvoreni rat punog obima.
U pozadini svega i dalje traju pregovori. Uz posredovanje Pakistana razmatra se okvir sporazuma koji bi uključio prekid sukoba, otvaranje Ormuskog moreuza, ublažavanje sankcija i pokretanje razgovora o iranskom nuklearnom programu.
Međutim, događaji na terenu pokazuju koliko je takav scenario krhak. Svaki novi incident ima potencijal da poništi diplomatske napore.
U ovom trenutku, primirje postoji formalno, ali realnost na moru i u vazduhu pokazuje da su obe strane spremne da ga prekrše u svakom trenutku. Ormus ostaje tačka gde se sukob ne završava, već samo privremeno zaustavlja.
Smesno sto posle vladavine Bajdena pisem da je trenutna americka vlast jos gora i verovatna najgora u njihovoj istoriji.
Sastavljena iz neuravnotezenog predsednika, ministra rata koji je pajac i leceni alkoholicar, ministra zdravlja ex narkomana koji se leci od infektivnih bolesti sa metilenskom plavom, direktora FBI alkoholicara, ministra finansija koji je ozenjen sa muskarcem, itd.
Nije ni cudo sto su Holivud i americki kablovski kanali u problemu, njihova realnost je daleko smesnija od ekranske i TV fikcije.
Više sam uveren da Iran govori istinu.
Ovaj pajac iz agresorske kaubojske, genocidne države laže čim zine.