Padaju i najskuplji avioni, greše i najiskusniji piloti. U to smo se više puta uverili. Oosebno dramatično izgleda kada se to dogodi pred desetinama hiljada ljudi i bezbrojnim kamerama na aero-mitinzima. Oni se organizuju da bi se na statičnom delu programa prikazala najnovija dostignuća i predstavljaju svojevrsni sajam proizvođača i kupaca.
U tome uživaju znalci i profesionalci. U onom, atraktivnijem, letačkom delu uživaju svi. Iznad glava proleću uz zaglušujuću buku moćne letelice demonstrirajući svoje sposobnosti. Zvezde programa su naravno akro-grupe. U njima lete najbolji, elitni piloti.
Jedna od najtežih avionskih katastrofa koje su se dogodile na nekom aero-mitingu bila je u poznatoj američkoj vazduhoplovnoj bazi Ramštajn (nem. Ramstein, engl. Ramstein Air Base). To je i štabno mesto RV SAD u Evropi (United States Air Forces in Europe – USAFE) i baza NATO. Nalazi se u blizini Kajzerslauterna. Tragedija se dogodila 28. VIII 1988. godine u tadašnjoj Saveznoj Republici Nemačkoj.
Tog dana tekao je tradicionalni aero-miting, kao i svake godine. On je organizovan tako da se poklopi s početkom vežbi NATO u Zapadnoj Evropi. Okupilo se više od 300.000 ljudi iz Minhena, Štutgarta i mnogih drugih gradova. Stanovnici samog Ramštajna (Ramstein-Miesenbach) nevelikog naselja od desetak hiljada ljudi, nekoliko puta su protestovali protiv aktivnosti u bazi jer su avioni svakodnevno bili u vazduhu ometajući miran život svojom bukom.
U egzibicionom letnom programu učestvovala je i akrogrupa iz Italije, ”Trobojne strele” (Frecce Tricolori). Leteli su na popularnim školsko-borbenim avionima, jurišnicima MB-339A, kojih je napravljeno više od 230 jedinica. Oni su poleteli u 15. 40 sati. Samo četiri minuta kasnije, u 15.44 sati dogodila se tragedija. Kako i zašto?
Pored drugih složenih figura više pilotaže trebalo je izvesti i figuru koja je nazvana ”Probodeno srce” (ital. cardioide, engl. pierced heart, nem. durchstoßenes Herz). Kreator nastupa predvideo je da se avioni podele na dve grupe od pet i četiri letelice i naprave mrtvu petlju (petlja Nesterova, nem. Looping-Kunstflug, engl. Looping) krećući se iz suprotnih smerova (pogledati šemu).
Tokom leta oni bi dimnim generatorima napravili stilizovano srce. U donjoj tački figure avioni bi se u silaženju mimoišli iz suprotnih smerova na minimalnoj udaljenosti. U toj tački deseti avion, koji se u početku figure odvojio od grupe u upravnoj ravni u odnosu na ove dve grupe, takođe je trebalo da napravi luping i da proleti u neposrednoj blizini drugih aviona imitirajući strelu koja probada srce.
Manevar je trebalo da se završi raspršivanjem glavne grupe, dok bi ”solista” preleteo na minimalnoj visini iznad gledalaca. To je trebalo da budemaslinka u martiniju ili šlag na torti celog mitinga jer su pre ove akro-grupe naletali piloti Francuske, Portugalije i Velike Britanije.
Trenutak koji je mnogo ljudi koštao života
Niko neće saznati odgovor zašto je potpukovnik Ivo Nutareli (tenente colonnello Ivo Nutarelli), tridesetosmogodišnjak iz Palerma napravio grešku. Načinivši simboličnu strelu on se na visini od 40 metara sudario s jednim avionom iz leve grupe koji je potom izgubio kontrolu i udario u još jedan avion. Nutarelijev avion se prevrnuo u vazduhu, zapalio i pao u masu gledalaca oko 200 metara od VIP lože gde su se nalazili visoki oficiri i politički predstavnici.
Površina na koju je pao nalazila se naspram zone demonstracionih letova i bila je u potpunosti krcata gledaocima. Avion je eksplodirao i na licu mesta ubio 31 gledaoca. Jedan od oštećenih aviona pao je blizu dežurnog medicinskog helikoptera UH-60 čiji je pilot podlegao ranama. Pilot tog aviona, potpukovnik Mario Naldini, rodom iz Firence, preživeo je neposredni sudar i pokušao je da se katapultira.
Međutim, padobran se samo delimično otvorio i on je poginuo tresnuvši o zemlju. Treći avion koji je učestvovao u sudaru (ne svojom krivicom) raspao se u vazduhu, delovi su pali pored gledališta, a pilot Đorđo Alesio (Alessio Giorgio), kapetan, takođe je poginuo istog trenutka kad i Nutareli. Ostali piloti su sleteli u susednu bazu Zembah.
Prvu pomoć pružila je dežurna ekipa na aerodromu, a zatim je u evakuaciji postradalih angažovano više od 20 nemačkih i američkih helikoptera, specijalizovana služba za pomoć na putu ADAC (Allgemeiner Deutscher Automobil-Club e.V) i druge spasilačke ekipe. Tela poginulih odlagana su u hangare baze radi identifikacije.
Osam žrtava je pretrpelo takve traume da ih nije bilo moguće prepoznati. Još 39 ljudi je podleglo u bolnicama. Crni bilans se zaustavio na brojci 70, od čega je stradale dece bilo 16. Većina dece je stradala od opekotina, a za medicinsku i psihološku pomoć obratilo se više od hiljadu ljudi. Uništena su tri aviona u kojima su poginula sva tri pilota.
Post festum
Ovo nije bila prva katastrofa u kojoj su učestvovale italijanske posade. U rejonu Modžo Udineze (Moggio Udinese) 25. aprila 1970. godine za vreme jednog avio-mitinga na zemlji je poginulo 17 ljudi. Relativno česte tragedije takve vrste izazvale su brojne demonstracije tokom kojih je tražena zabrana takvih programa. Nemci su reagovali u skladu sa tim zahtevima i zabranili su na celoj teritoriji države letne delove aero-mitinga.
Posle tri godine, kada su se stišale strasti, odluka je povučena, ali je doneta vrlo rigorozna uredba koja je propisivala bezbednosne standarde (minimalna visina leta i donje baze oblaka, meteorološki uslovi, bezbedna oblast na zemlji, vrsta akrobacija, zaštitne mere, itd). Prvog jula 1993. godine u istoj bazi u sećanje na stradale počasni prelet obavile su 24 borbene letelice iz šest država, a na mestu tragedije podignut je spomenik.
