Od oktobra ove godine, američki pukovnik preuzeće funkciju zamenika načelnika Operativnog odeljenja Komande nemačkih kopnenih snaga. To znači da će biti direktno uključen u planiranje operacija i pripremu ključnih odluka u okviru nemačke vojske.
Informaciju su za Politiko potvrdili i pres služba Bundesvera i Pentagon.
Evropski mediji su ovaj potez opisali kao „duboku“ integraciju. Termin nije slučajan. U pitanju nije savetnička funkcija niti kratkoročna razmena oficira, već pozicija u samom operativnom jezgru nemačkih kopnenih snaga.
„Izraz dubokog poverenja“
General-potpukovnik Kristijan Frojding, nemački komandant, izjavio je da je integracija visokog američkog oficira u Operativno odeljenje „izraz dubokog međusobnog poverenja“ između dve zemlje.
Zvanični narativ govori o nastavku bliske vojne saradnje Berlina i Vašingtona, uprkos političkim neslaganjima na najvišem nivou, posebno između kancelara Fridriha Merca i administracije Donalda Trampa.
Nemačka štampa naglašava da je reč o neviđeno bliskom nivou integracije, koji potvrđuje da praktična vojna saradnja ostaje stabilna čak i kada politički odnosi prolaze kroz turbulencije.
Drugim rečima, vojna osovina Berlin–Vašington funkcioniše bez obzira na ton političkih poruka.
Šta znači „operativno odeljenje“
Operativno odeljenje nije simbolična instanca. To je struktura u kojoj se planiraju operacije, definišu scenariji, analiziraju pretnje i pripremaju ključne vojne odluke.
Uključivanje američkog pukovnika u takvu poziciju znači pristup operativnim planovima, procenama i strateškim projekcijama nemačkih kopnenih snaga.
U okviru NATO struktura, multinacionalna saradnja nije novost. Međutim, postavljanje stranog oficira na poziciju zamenika načelnika operativnog segmenta nacionalne komande predstavlja kvalitativno drugačiji nivo integracije.
Suverenitet ili pragmatizam
Zagovornici ovog poteza vide ga kao racionalan odgovor na bezbednosno okruženje. Nemačka je snažno vezana za NATO arhitekturu, američko prisustvo na njenoj teritoriji i zajedničke operativne planove u istočnoj Evropi.
U tom okviru, integracija oficira može se tumačiti kao institucionalizacija već postojeće saradnje.
Kritičari, međutim, postavljaju drugačije pitanje. Ako je integracija „duboka“, da li je simetrična? Da li nemački pukovnik zauzima uporedivu funkciju u operativnoj komandi američke vojske? Da li Berlin ima direktan uticaj na planiranje američkih operacija na istom nivou?
Takva vrsta reciprociteta zasad nije javno potvrđena.
Politički kontekst
Potez dolazi u trenutku kada su politički odnosi između Berlina i Vašingtona opterećeni neslaganjima, uključujući stavove prema Ukrajini, vojnom finansiranju i odnosu prema Kini.
Ipak, vojna saradnja ostaje netaknuta. To pokazuje da je bezbednosna infrastruktura između dve zemlje postala strukturalna, a ne samo politička.
Nemačka poslednjih godina povećava izdvajanja za odbranu i modernizuje Bundesver. U tom procesu, američki sistemi, doktrina i interoperabilnost igraju centralnu ulogu.
Integracija pukovnika može se posmatrati i kao logičan nastavak tog procesa.
Pitanje koje ostaje
Ako je saradnja na ovako visokom nivou, prirodno se nameće pitanje ravnoteže. Da li je u pitanju partnerska integracija ili jednostrano uklapanje u širu američku komandnu arhitekturu?
Formalno, Nemačka ostaje suverena država sa sopstvenom vojnom komandom. Praktično, ovakvi potezi pokazuju koliko su vojne strukture unutar NATO-a međusobno isprepletene.
Da li je to izraz poverenja, kako tvrdi nemački general, ili znak smanjenog manevarskog prostora nacionalne komande, zavisi od perspektive.
Jedno je sigurno. Odluka da se američki pukovnik uključi u samo operativno srce Bundesvera označava novu fazu u vojnoj integraciji Berlina i Vašingtona, fazu u kojoj granice između nacionalnog i savezničkog planiranja postaju sve tanje.
Drugim rečima, Nemačka je okupirana od 1945. godine i za sve se pita “tata preko bare”. Jedino na Balkanu švabe doživljavaju kao nekakvu silu. A u stvari, radi se o anglosaksonskim slugama.