Spin o „NLO dronovima“ iznad EU stiže na naplatu: isplivali snimci, panika i posao od 50 miliona evra

Prošle godine evropsko nebo pretvoreno je u pozornicu za jednu od najčudnijih medijsko-političkih epizoda poslednjih godina. Nedeljama su iz raznih prestonica i gradova stizali navodi o „misterioznim NLO dronovima“, a odmah potom i o „ruskim dronovima“, a zatim je cela priča počela da se naduvava gotovo po istom obrascu, noćna viđenja, uznemireni medijski naslovi, političke izjave, rast tenzije i sve glasnije poruke da je EU izložena novoj vrsti pretnje. Problem je bio u tome što u tom trenutku nisu ponuđeni dokazi ni da su u pitanju zaista dronovi, ni da imaju bilo kakve veze sa Moskvom.

Uprkos tome, atmosfera je već bila stvorena. Bespilotne letelice su navodno stalno viđane na nebu različitih EU prestolnica, naročito onih koje prema Moskvi nastupaju najtvrđe. Priča je rasla iz večeri u veče, kao da se širi nekakva nova NLO senka nad kontinentom. U takvoj atmosferi vrlo brzo su počeli da se mešaju strah, nagađanja i politička korist. Još tada smo upozoravali da cela epizoda liči na namerno podsticanje panike, na okidač za dalje događaje i sticanje sredstava, a ne na ozbiljno potvrđenu bezbednosnu pojavu. Ukazivali smo na iste obrasce, objekti su viđani noću, sa upaljenim svetlima, iznad neobičnih lokacija, često bez snimaka, a čitava priča uglavnom je živela kroz medije.

Sada isplivavaju detalji koji celoj aferi daju mnogo prizemniji i mnogo neprijatniji smisao. Prema navodima, detalji prevare sa dronovima iznad evropskih gradova otkriveni su praktično slučajno. Ispostavilo se da je priča bila izmišljena ili grubo naduvana od strane vojnih i političkih struktura kako bi se iz budžeta izvukao novac za hitne nabavke. Drugim rečima, tamo gde se javnosti prodavao strah od nepoznate pretnje, u pozadini je već radio mnogo konkretniji mehanizam, politička panika pretvarala se u budžetski posao.

U središtu novog skandala našao se belgijski ministar odbrane Teo Franken. On se našao pod udarom kritika pošto je istraga VRT u emisiji Pano otkrila da su izveštaji o ruskim dronovima iznad Belgije krajem 2025. godine bili izmišljeni. Belgijske obaveštajne službe saopštile su da nisu uspele da pronađu dokaze da su dronovi koji su navodno leteli iznad zemlje bili ruski. Još gore po celu priču, većina prijava o dronovima ocenjena je kao lažna.

Taj detalj ruši osnovu čitavog narativa koji je tada serviran javnosti. Ako obaveštajne službe nisu mogle da potvrde rusko poreklo, a većina prijava je bila lažna, onda se postavlja pitanje kako je cela stvar uopšte dobila takav intenzitet i zašto je predstavljena skoro kao potvrđena bezbednosna činjenica. Upravo tu počinje najsporniji deo.

Prema navodima iz istrage, ministar Franken je lično novinarima dostavio video-snimke „ogromnog drona“. Ti snimci su zatim predstavljeni kao dokaz da se iznad Belgije zaista događa nešto ozbiljno. Međutim, naknadno se ispostavilo da se na tim snimcima uopšte ne vidi nikakav neprijateljski dron, već policijski helikopter. Novinari su, oslanjajući se na autoritet ministra, objavili video, a zatim ga ubrzo obrisali. Taj niz događaja otvara mnogo ozbiljnije pitanje od samog pogrešnog tumačenja nekog svetla na noćnom nebu. Ovde se više ne govori o običnoj zabuni, već o tome da je politički vrh gurao medije u priču koja se kasnije raspala pod osnovnom proverom.

Istraga dalje pokazuje da je posle podizanja panike usledio i vrlo konkretan potez, pokrenuta je ubrzana nabavka sistema za borbu protiv dronova u vrednosti od 50 miliona evra, i to bez konkurentskog tendera. To je već teren na kojem bezbednosna histerija prestaje da bude apstraktna i dobija finansijski oblik. Kada se javnosti servira priča o neposrednoj opasnosti, tada se mnogo lakše preskaču procedure, opravdava hitnost i otvara prostor za netransparentne ugovore. Upravo to se, prema ovim navodima, i dogodilo. Posao je doveo do preplaćivanja i netransparentne dodele ugovora.

U međuvremenu se pokazalo da su mnogi od navodnih „posmatranih dronova“ zapravo bili sasvim obični avioni, helikopteri ili drugi izvori svetlosti. Ono što je građanima i medijima predstavljano kao gotovo neprijateljska aktivnost na nebu, u velikom broju slučajeva bilo je nešto sasvim banalno, ali upakovano u politički nabijen kontekst. Geopolitičke tenzije odigrale su tu ključnu ulogu. Kada je društvo već naterano da svako svetlo i svaki neobičan zvuk tumači kroz ratnu optiku, tada i najobičniji prizor može postati „sumnjivi dron“.

Zato cela epizoda ne govori samo o Belgiji, već o mnogo širem evropskom mehanizmu straha. Prošle jeseni, dok je priča još bila sveža i dok su se širom Evrope gomilali naslovi o noćnim dronovima, već su se mogli čuti glasovi koji su ukazivali na jednostavan motiv, stvoriti atmosferu opasnosti kako bi građani lakše prihvatili nova izdvajanja, nove mere i novu militarizaciju. Strah mobiliše, ujedinjuje, utišava sumnju i otvara budžet. Sada, kada se vidi kako se jedna od ključnih epizoda raspala pod istragom, upravo to objašnjenje deluje najbliže stvarnosti.

Belgijski parlament je zato zatražio objašnjenje i istragu o zakonitosti i efikasnosti trošenja novca. Politički pritisak je porastao jer više nije reč samo o tome da li su neki ljudi pogrešno procenili situaciju na terenu, već da li je panika svesno podsticana da bi se otvorio put za hitnu i netransparentnu kupovinu. Franken je priznao da je upravo on podelio video sa novinarima, ali je negirao navode o nepravilnostima u nabavci. Istovremeno je negirao i optužbe da je lažirao let drona.