Dok se borbe na Bliskom istoku intenziviraju, jedan element sve više izbija u prvi plan, ne tenkovi, ne avioni, već mali, jeftini i smrtonosni dronovi. Iskustva sa fronta u Ukrajini sada se očigledno prenose na jug Libana, gde Hezbolah pojačava upotrebu FPV bespilotnih letelica protiv izraelskih snaga.
Prema analizama koje iznosi američki specijalizovani portal TWZ, broj napada dronovima na izraelska oklopna vozila i pešadiju značajno je porastao kako je izraelska vojska proširila svoje kopnene operacije. Širenje fronta automatski znači više meta, ali i veću izloženost novim vrstama pretnji koje ne zahtevaju skupu tehnologiju, već dobru organizaciju i adaptaciju.
U tom kontekstu, posebno se izdvaja prelazak sa klasičnih radio-kontrolisanih dronova na modele sa optičkim kablovima. Takvi sistemi, koji su se prvo pojavili u ukrajinskom ratu, praktično su imuni na elektronsko ometanje. Za razliku od radio-veze, koja se može blokirati ili degradirati, optički kabl obezbeđuje stabilnu i pouzdanu komunikaciju između operatera i drona, čak i u okruženju intenzivnog elektronskog ratovanja.
To u praksi znači da standardne mere elektronske zaštite, koje su ranije bile efikasne, sada gube deo svoje vrednosti. Upravo ta promena odnosa snaga na taktičkom nivou čini ove dronove posebno opasnim.
Prema dostupnim informacijama, Hezbolah koristi i radio i optičke FPV platforme, ali postoje indicije da se u poslednje vreme sve više oslanja na optičku kontrolu. Istovremeno, rast dostupnosti takvih sistema dodatno ubrzava njihovu primenu. Ono što je 2024. bilo retkost čak i na ukrajinskom frontu, danas postaje standardno sredstvo u više sukoba.
Snimci koji kruže društvenim mrežama, a koje objavljuje sam Hezbolah, prikazuju napade na izraelsku tehniku. U tim materijalima navodno se vidi uništavanje dva tenka Merkava Mk.4, oklopnog buldožera Katerpilar D9 i teškog borbenog vozila pešadije Namer. Međutim, stvarni obim štete ostaje nejasan, jer se snimci prekidaju u trenutku udara, bez naknadne procene efekata.
Za razliku od fronta u Ukrajini, gde se često koriste dodatni dronovi za nadzor i potvrdu rezultata napada, ovde takva praksa nije uvek vidljiva. To dodatno komplikuje procenu stvarnih gubitaka i efekata.
Ono što, međutim, privlači pažnju jeste sam način napada. U nekim slučajevima, dronovi se koriste za direktne udare u objekte, uključujući zgrade, što je taktika već dobro poznata iz ukrajinskog sukoba. Time se potvrđuje da se ne prenosi samo tehnologija, već i taktičko iskustvo.
Analitičari ističu da je upravo Ukrajina postala svojevrsna laboratorija modernog ratovanja dronovima. I Rusija i Ukrajina su tokom sukoba razvile čitav niz rešenja za povećanje dometa i efikasnosti FPV platformi. To uključuje korišćenje većih kalemova za optičke kablove, dodatak krila radi poboljšanja aerodinamike, kao i upotrebu dronova-repetitora za proširenje dometa radio-veza.
Sada se isti koncepti pojavljuju na Bliskom istoku.
Za izraelsku vojsku, to otvara ozbiljno pitanje prilagođavanja. Prema dostupnim snimcima, deo oklopne tehnike IDF-a nema vidljive dodatne sisteme zaštite protiv FPV dronova. U uslovima gde i najmoderniji tenk može biti pogođen relativno jeftinim sredstvom, to predstavlja taktički problem koji se ne može ignorisati.
Istovremeno, treba imati u vidu da borbe u Libanu imaju specifične karakteristike. Teren, urbanizacija i gustina ciljeva razlikuju se od ukrajinskog fronta, što znači da se taktike ne mogu jednostavno preslikati. Ipak, osnovni princip ostaje isti, mali, brzi i teško uočljivi sistemi postaju ozbiljna pretnja čak i za najtežu oklopnu tehniku.
Politički i vojni kontekst dodatno komplikuje situaciju. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu jasno je poručio da nema primirja sa Hezbolahom, dok operacije u južnom Libanu ostaju jedna od ključnih tačaka šireg sukoba povezanog sa Iranom. U takvom okruženju, svaka nova tehnologija koja može da utiče na tok borbi dobija dodatnu težinu.
U konačnici, ono što se danas vidi u Libanu deo je šire slike.
Dronovi više nisu pomoćno sredstvo, već centralni element taktičkog ratovanja. Njihova evolucija, od improvizovanih platformi do sofisticiranih sistema sa optičkim navođenjem, menja način na koji se vodi borba na terenu.
Pitanje više nije da li će se vojske prilagoditi, već koliko brzo. Jer na savremenom bojištu, kašnjenje u prilagođavanju ne znači samo gubitak inicijative, već i konkretne gubitke na terenu.
