Na prvi pogled delovalo je kao još jedan u nizu snimaka udara bespilotnih letelica. Međutim, video koji se pojavio 10. aprila otvara potpuno novu priču o razvoju ruskih udarnih sistema. U pitanju je Geranj-5, dron koji se sve češće pominje kao sledeći korak u evoluciji između klasičnih kamikaza dronova i pravih krstarećih raketa.
Snimak prikazuje napad na postrojenje za gorivo i gas u blizini naselja Mošenka u Sumskoj oblasti, relativno blizu ruske granice. Ono što ga izdvaja nije samo preciznost udara, već i činjenica da kamera dolazi direktno iz samog drona, najverovatnije sa optičkog tragača smeštenog u nosu letelice. Udar je direktan, bez vidljivog odstupanja, što sugeriše visok nivo kontrole u završnoj fazi leta.
Više od „kamikaze“
Geranj-5 se formalno vodi kao samoubilački dron, ali sve više podataka pokazuje da ta klasifikacija postaje preuska. Po dimenzijama i konstrukciji, on više podseća na manju krstareću raketu nego na klasične bespilotne letelice koje su obeležile početak rata.
Letelica je duga oko šest metara, sa rasponom krila od 5,5 metara, što je značajno više od standardnih kamikaza dronova. Mlazni motor postavljen iznad trupa dodatno naglašava tu razliku. Za razliku od sporijih platformi koje se oslanjaju na propeler, ovde je reč o sistemu koji može da razvije znatno veću brzinu i pređe ozbiljne udaljenosti.
Podaci o performansama variraju u zavisnosti od izvora. Prema jednoj verziji, Geranj-5 ima domet od oko 600 kilometara sa bojevom glavom od 50 kilograma i brzinom od oko 350 kilometara na čas. Međutim, dokumenta koja su ranije procurela iz ukrajinskih izvora navode znatno ambicioznije brojke: do 1.000 kilometara dometa, bojevu glavu od 90 kilograma i brzinu između 450 i 600 kilometara na čas.
Već sama razlika u procenama govori koliko je sistem još uvek delimično nepoznat.
Navođenje u složenim uslovima, lansiranje sa zemlje i iz vazduha
Jedan od ključnih elemenata ovog sistema je navigacija. Geranj-5 je, prema dostupnim informacijama, opremljen inercijalnim sistemom „Kometa“ koji koristi satelitsku podršku GLONASS-a i ima otpornost na ometanje.
Uz to, pominje se i korišćenje 3G i 4G mreža kao sekundarnog kanala, što otvara mogućnost da dron u određenim fazama leta prima dodatne podatke ili čak prenosi sliku nazad operateru.
Najnoviji snimak dodatno komplikuje sliku jer pokazuje da letelica može biti opremljena optičkim tragačem. Ostaje nejasno da li taj sistem aktivno učestvuje u navođenju u završnoj fazi ili služi samo za procenu efekta udara. U oba slučaja, reč je o značajnom unapređenju u odnosu na ranije generacije.
Još jedna važna karakteristika jeste sposobnost letenja na veoma malim visinama. Takav profil leta otežava detekciju i presretanje, posebno u zonama gde radarsko pokrivanje nije potpuno.
Još jedan detalj koji se izdvaja jeste fleksibilnost lansiranja. Snimak sugeriše lansiranje sa teritorije Belgoroda, na udaljenosti od oko 150 kilometara od cilja. Međutim, pojedini dokumenti navode da Geranj-5 može biti lansiran i iz vazduha, sa jurišnih aviona Su-25, pri čemu jedan avion može da nosi dve letelice.
Ova mogućnost značajno menja taktiku upotrebe. Umesto da polazi sa fiksnih pozicija, sistem može biti doveden bliže cilju i lansiran iz pokreta, čime se dodatno smanjuje vreme reakcije protivničke odbrane.
Neočekivana uloga presretača
Jedna od najzanimljivijih, ali i najkontroverznijih tvrdnji odnosi se na mogućnost da Geran-5 nosi raketu vazduh-vazduh R-60M. Ukoliko se to potvrdi u praksi, ova letelica bi mogla dobiti i sekundarnu ulogu presretača, što bi predstavljalo prilično neuobičajenu kombinaciju funkcija.
Takav koncept bi omogućio dronu da reaguje na druge bespilotne letelice ili sporije ciljeve u vazduhu, što dodatno širi njegovu taktičku vrednost.
Suština razvoja Gerana-5 leži u pokušaju da se pronađe balans između troškova i borbenih mogućnosti. Klasične krstareće rakete su skupe i kompleksne, dok su jednostavni kamikaza dronovi jeftini, ali ograničeni.
Geran-5 pokušava da popuni prostor između ta dva sveta. Dovoljno je brz, ima solidan domet i relativno ozbiljnu bojevu glavu, ali je istovremeno verovatno jeftiniji i jednostavniji za proizvodnju od standardnih raketnih sistema.
Šta zapravo pokazuje novi snimak
Najnoviji video ne daje sve odgovore, ali menja percepciju. Ono što se ranije posmatralo kao još jedan dron sada sve više liči na hibridni sistem koji uvodi novu kategoriju na bojištu.
U realnim uslovima, to znači da protivnik mora da reaguje drugačije. Klasične protivdron mere možda neće biti dovoljne, dok je angažovanje skupljih sistema protivvazdušne odbrane protiv ovakvih ciljeva uvek pitanje isplativosti.
Upravo u toj zoni između tehnologije i ekonomije leži značaj Gerana-5. Ne kao revolucionarnog oružja koje menja rat preko noći, već kao sistema koji postepeno pomera granice i primorava drugu stranu da traži nove odgovore.
