Na savremenom bojištu, gde su bespilotne letelice postale ključni faktor taktike i preživljavanja, pojavljuje se zanimljiv zaokret, pokušaj da se dominacija dronova razbije ne skupim sistemima, već najjednostavnijim oružjem koje vojnik već ima u rukama. Ideja je jednostavna, ali potencijalno radikalna, standardna jurišna puška više nije samo sredstvo za borbu protiv pešadije, već može postati i sredstvo protivvazdušne odbrane na najnižem taktičkom nivou.
Ruski koncern Kalašnjikov najavio je razvoj i početak proizvodnje nove specijalizovane municije kalibra 5,45×39 mm i 7,62×54 mm, namenjene upravo borbi protiv dronova. Ovaj potez ne dolazi iz laboratorije u mirnodopskim uslovima, već direktno sa fronta, kao odgovor na realan problem, masovnu upotrebu FPV i izviđačkih bespilotnih letelica koje operišu na malim visinama i često su van dometa klasičnih sistema elektronskog ratovanja.
Suština ove municije leži u promeni načina dejstva. Umesto klasičnog zrna koje pogađa jednu tačku, nova municija koristi princip disperzije. Projektil nakon izlaska iz cevi oslobađa više fragmenata, stvarajući širu zonu dejstva u vazduhu. Na taj način značajno se povećava verovatnoća pogotka malih i brzih ciljeva, kao što su kvadrokopteri ili FPV dronovi u završnoj fazi napada.
Ovakav pristup zapravo predstavlja pokušaj da se stvori „mini sačmara“ u okviru standardne jurišne puške. Na udaljenostima na kojima su dronovi najopasniji, posebno pri napadu na rovove ili vozila, preciznost pojedinačnog metka često nije dovoljna. Disperziona municija tu menja odnos snaga, jer uvodi efekat „oblaka projektila“ u prostoru gde se dron kreće.
Ovo nije izolovan razvoj. Slični koncepti pojavili su se i na ukrajinsko-zapadnoj strani. Tamo je razvijena municija kalibra 5,56 mm poznata pod neformalnim nazivom „Horošok“. Razlika u pristupu je u balistici, ukrajinska verzija navodno omogućava da projektil pređe određenu distancu pre nego što se raspadne, čime se povećava efektivni domet dejstva protiv dronova koji prilaze iz veće daljine.
Prema dostupnim podacima, Ukrajina pokušava da podigne proizvodnju na stotine hiljada komada mesečno, što ukazuje da se ova vrsta municije već posmatra kao standardni potrošni resurs, a ne kao specijalizovana oprema za ograničene jedinice.
Ono što dodatno potvrđuje značaj ovog trenda jeste činjenica da je sve počelo improvizacijom. Još tokom 2025. godine pojavili su se snimci vojnika koji sami modifikuju standardnu municiju, ubacujući sačmu ili improvizovane fragmente u cilju povećanja šanse da obore dron. Takva rešenja bila su daleko od idealnih, ali su jasno pokazala pravac u kojem se razvija taktika.
❗️🇺🇦Ukraine has developed a new type of anti-drone ammunition
— 🪖MilitaryNewsUA🇺🇦 (@front_ukrainian) July 13, 2025
More about the ammunition:
▪️a standard 5.56 mm cartridge designed for NATO-style CZ Bren and M4 rifles.
▪️after firing, the cartridge breaks up into approximately five fast-moving pellets.
▪️when firing several… pic.twitter.com/sfEi6UhrOO
Razlog za ovakav razvoj leži u ograničenjima postojećih sistema. Elektronsko ratovanje, iako efikasno protiv klasičnih dronova, ima ozbiljne probleme sa novim generacijama letelica koje koriste optička vlakna ili autonomne sisteme navođenja. Kada ometanje ne funkcioniše, jedina opcija ostaje fizičko uništenje cilja.
U tom kontekstu, prelazak na „balističku protivdron borbu“ deluje kao logičan korak. Jeftina municija, široka dostupnost i minimalna obuka čine ovakav pristup izuzetno privlačnim, posebno u uslovima gde su sofisticirani sistemi preskupi ili nedostupni na svakom delu fronta.
Pored Rusa i Ukrajinaca, Sjedinjene Države takođe testiraju specijalne metke, kalibra 5,56×45 mm, dizajnirane tako da pretvore standardnu NATO jurišnu pušku u efikasno protivdronovsko oružje, takođe, bez ikakvih modifikacija, dodataka ili specijalnih nišana. Princip je isti, a ovu municiju proizvodi kompanija Drone Round. Metak se takođe ispaljuje kao standardna municija, a u letu oslobađa više malih projektila koji se šire i formiraju svojevrsni „oblak peleta“.
Američka mornarica radi na projektilima koji se raspadaju u više delova tokom leta, dok evropske kompanije razvijaju rakete koje eksplodiraju u vazduhu i stvaraju oblak metalnih fragmenata namenjenih uništavanju dronova. Razlika je u skali i ceni, dok Zapad uglavnom razvija kompleksne i skupe sisteme, ruski i ukrajinski pristup ide ka masovnoj dostupnosti na nivou pojedinačnog vojnika.
U suštini, ovo predstavlja širi trend promene prirode ratovanja. Dronovi su u poslednjih nekoliko godina prešli put od pomoćnog sredstva do ključnog elementa borbe. Sada se pojavljuje odgovor koji pokušava da tu prednost neutrališe ne tehnologijom više klase, već prilagođavanjem postojećih sredstava.
Da li ovo znači „kraj dronova“? Verovatno ne. Ali znači da se faza apsolutne dominacije polako zatvara. Kako se protivmere šire i postaju dostupne na najnižem nivou, dronovi gube deo svoje prednosti iznenađenja i niske cene.
Rezultat je nova ravnoteža, gde svaki vojnik, makar u teoriji, dobija mogućnost da postane deo protivvazdušne odbrane. Na bojištu gde sekunde odlučuju, to može biti razlika između života i smrti.
