U senci pregovora i privremenog primirja, nad Bliskim istokom vodi se tiha, ali izuzetno skupa bitka u vazduhu. Prema informacijama koje su preneli američki mediji, Sjedinjene Države su u veoma kratkom vremenskom periodu izgubile osam bespilotnih letelica MQ-9 Reaper, što dodatno komplikuje sliku sukoba i otvara pitanja o realnoj kontroli vazdušnog prostora.
Podaci, koji se pozivaju na američke zvaničnike, ukazuju da su ovi gubici deo šireg trenda. Ukupan broj izgubljenih dronova u aktuelnom sukobu navodno je dostigao 24, što predstavlja značajan udar ne samo u operativnom smislu, već i finansijski. Ako se uzme u obzir da jedan MQ-9 Reaper može da košta oko 30 miliona dolara, ukupni gubici prelaze stotine miliona.
Ono što ovaj razvoj čini posebno zanimljivim jeste činjenica da se dešava nakon početne faze rata, u kojoj su američke i izraelske snage, prema sopstvenim procenama, uspele da neutrališu ključne delove iranske protivvazdušne odbrane na većim visinama. Međutim, kako se sada pokazuje, niži slojevi te mreže nisu nestali. Naprotiv, deluju sve aktivnije.
Naime prema američkom mediju CBS, SAD su do sada u svom ratu protiv Irana izgubile ukupno 24 drona MQ-9 Reaper, što je gubitak od 720 miliona dolara.
Rat dronova ulazi u novu fazu
MQ-9 Reaper je dugo važio za simbol američke tehnološke nadmoći u bespilotnom ratovanju. Reč je o platformi koja može da ostane u vazduhu više od 24 sata, da operiše na velikim visinama i da kombinuje izviđačke i udarne zadatke.
Upravo zato ovi gubici imaju širi značaj. Oni ukazuju da protivnik nije samo preživeo početne udare, već je uspeo da se prilagodi i pronađe način da deluje protiv ovih sistema.
Iranski mediji su u prethodnim danima objavili više snimaka za koje tvrde da prikazuju obaranja američkih dronova. Iako se takvi snimci uvek posmatraju sa određenom dozom opreza, vremenski okvir i broj prijavljenih gubitaka poklapaju se sa informacijama koje dolaze iz američkih izvora.
Kaem-118 i promena balansa na malim visinama
U fokusu ovih obaranja nalazi se sistem koji se sve češće pominje, presretač Kaem-118. Reč je o projektilu na mlazni pogon, lansiranom iz cevi, sa termičkim navođenjem, namenjenom upravo za borbu protiv dronova.
Prema dostupnim podacima, ovaj sistem ima domet do 25 kilometara i sposoban je da presretne ciljeve koji operišu na srednjim visinama, upravo u zoni gde se Reaper često koristi za nadzor i izviđanje.
Ono što ga čini posebno efikasnim jeste njegova specijalizacija. Za razliku od klasičnih sistema protivvazdušne odbrane koji moraju da pokrivaju širok spektar ciljeva, Kaem-118 je očigledno optimizovan za borbu protiv sporijih i termički uočljivih platformi kao što su dronovi.
To praktično znači da se deo tehnološke prednosti, na koji se dugo oslanjala američka strana, sada dovodi u pitanje u određenim uslovima.
Vreme primirja, ali bez pauze na terenu
Zanimljivo je da se ovi gubici dešavaju u trenutku kada su Vašington i Teheran formalno pristali na dvonedeljni prekid vatre, uz posredovanje Pakistana. Ideja tog sporazuma bila je da se otvori prostor za razgovore i smanji intenzitet sukoba.
Međutim, dešavanja na terenu pokazuju drugačiju dinamiku. Iako su veliki udari smanjeni, aktivnosti u vazduhu očigledno nisu u potpunosti zaustavljene. Dronovi nastavljaju da lete, a protivvazdušna odbrana nastavlja da reaguje.
Takva situacija ukazuje da prekid vatre, barem u ovoj fazi, više liči na ograničeno smanjenje intenziteta nego na potpuno zaustavljanje borbenih dejstava.
Šira slika: trošenje resursa i prilagođavanje taktike
Ako se pogledaju šire posledice, gubici dronova imaju nekoliko slojeva. Sa jedne strane, reč je o direktnom finansijskom udaru. Sa druge, radi se o smanjenju kapaciteta za izviđanje i precizno delovanje.
Još važnije, ovakvi događaji utiču na taktiku. Ako određeni prostor više nije bezbedan za dronove, komandne strukture moraju da menjaju način prikupljanja informacija i izvođenja operacija.
Za Iran, ovakvi uspesi imaju drugačiju težinu. Oni pokazuju da čak i nakon intenzivnih udara može da se zadrži funkcionalna odbrana i nanesu gubici tehnološki naprednijem protivniku.
Između tehnologije i realnosti
Ova epizoda jasno pokazuje jednu stvar, tehnološka prednost nije statična kategorija. Ona se menja u skladu sa sposobnošću protivnika da se prilagodi.
MQ-9 Reaper ostaje sofisticirana platforma, ali događaji poslednjih dana ukazuju da ni takvi sistemi nisu nedodirljivi. U realnim uslovima, gde se susreću različiti nivoi tehnologije i taktike, prednost može brzo da se istopi.
Kako se sukob bude dalje razvijao, pitanje neće biti samo koliko dronova može da se proizvede, već i koliko dugo mogu da opstanu u prostoru koji više nije jednostrano kontrolisan.
