Kada su prvi američki „Bredliji“ stigli u Ukrajinu, predstavljani su kao važan iskorak u jačanju mehanizovanih jedinica. Danas, sve češće se postavlja pitanje gde su ta vozila i zašto se sve ređe pojavljuju na terenu.
Prema procenama koje dolaze iz zapadnih analitičkih krugova, broj operativnih M2 Bradley u ukrajinskoj vojsci znatno je smanjen. Iako zvanični podaci nisu javno dostupni, trend je dovoljno vidljiv da izaziva zabrinutost među onima koji prate stanje oklopnih snaga.
Od ključne prednosti do ograničenog resursa
Ukupno je Ukrajini isporučeno više od 300 vozila Bradley kroz nekoliko talasa pomoći za vreme administracije Džoa Bajdena u SAD. Prve veće isporuke stigle su 2023. godine, kada je poslato preko 150 jedinica verzije M2A2 ODS. Tokom 2024. i početkom 2025. usledile su dodatne serije, uglavnom u manjim paketima, sa ciljem da se nadoknade gubici i opreme nove jedinice.
Ta vozila su raspoređena u više brigada, uključujući jurišne i mehanizovane formacije koje su bile angažovane na najtežim pravcima fronta. U tom periodu, Bradley je imao jasnu ulogu, da omogući pešadiji veću pokretljivost, zaštitu i vatrenu podršku u složenim operacijama.
Danas je ta uloga znatno sužena.
Zona u kojoj se gubi tehnika
Prema dostupnim analizama, najveći broj gubitaka ne dešava se direktno na prvoj liniji, već u prostoru odmah iza nje, na udaljenosti od deset do dvadeset kilometara. Upravo ta zona postaje najopasniji deo fronta.
Razlog je promena načina ratovanja. Ruske snage sve više koriste dronove za izviđanje i napade, ciljajući logistiku, transport i pokret oklopnih vozila. U takvim uslovima, svako kretanje većih platformi postaje rizično.
„Bredliji“ su se tako našli u situaciji da su često gađani pre nego što uopšte stignu do borbene linije.
Promena načina upotrebe
Kako su gubici rasli, promenila se i taktika. Vozila koja su prvobitno korišćena za direktnu podršku u borbi sada se sve češće koriste kao transportna sredstva, sa ograničenim izlaganjem vatri.
U praksi, to znači da se izbegava njihovo slanje u zone visokog rizika, što dodatno smanjuje njihovu vidljivost na terenu.
Takav pristup ima logiku, ali i posledice. Smanjuje se gubitak tehnike, ali se istovremeno gubi i deo borbene efikasnosti koju su ta vozila prvobitno trebala da obezbede.
Tišina iz Vašingtona
U međuvremenu, pitanje novih isporuka ostaje otvoreno. Iako su ranije serije Bradley vozila redovno dopunjavane, poslednjih meseci nema jasnih signala o novim paketima pomoći ove vrste.
Promena političkog konteksta u Vašingtonu dodatno komplikuje situaciju. Bez kontinuiteta isporuka, održavanje postojećih kapaciteta postaje sve teže, posebno u uslovima intenzivnog trošenja na frontu.
Rat koji menja pravila
Sudbina Bradley vozila govori nešto šire od same statistike gubitaka. Ona pokazuje kako se menja priroda rata.
Tehnika koja je pre nekoliko godina smatrana ključnom prednošću sada se suočava sa novim vrstama pretnji, pre svega iz vazduha, ali na malim visinama i uz minimalne troškove.
U takvom okruženju, pitanje više nije samo koliko vozila imate, već kako ih koristiti, gde ih rasporediti i koliko dugo mogu opstati u zoni dejstva.
Za sada, odgovor na to pitanje nije jednostavan. Ono što je jasno jeste da se „Bredliji“ sve ređe vide ne zato što su izgubili značaj, već zato što je okruženje u kojem deluju postalo znatno opasnije nego u trenutku kada su prvi put stigli na front.
