U vojnoj istoriji postoji pravilo koje se ne menja decenijama, najopasniji gubitak nije onaj koji eksplodira, već onaj koji padne netaknut. Takvi slučajevi su retki, ali kada se dese, posledice se ne vide odmah na frontu, već godinama kasnije, kroz tehnologiju koju počnu da koriste oni koji je ranije nisu imali.
Upravo takav scenario sada se ponovo otvara.
Prema snimcima koji su se pojavili početkom aprila, prednji deo američkog THAAD presretača, uključujući infracrveni tragač i projektila presretača, pronađen je praktično netaknut na zemlji u južnoj Siriji, u blizini grada Suvajda.
Ova lokacija nije bez značaja. Nalazi se oko 40 kilometara severno od Jordana i manje od 100 kilometara od teritorije Izraela, gde su raspoređene THAAD baterije, dok se još jedna nalazi upravo u Jordanu. Prostor na kom je pronađen deo presretača direktno je povezan sa aktivnim zonama gde se ovaj sistem koristi.
Za sada nije poznato pod kojim okolnostima je presretač završio na zemlji niti zašto nije uništen, ali ono što se vidi na snimcima dovoljno je da izazove ozbiljna pitanja jer deo koji je pronađen nije bilo koji deo.
Radi se o segmentu koji nosi infracrveni tragač, sistem koji omogućava presretaču da u završnoj fazi leta pronađe i pogodi balističku raketu. To je centralni element sistema, deo koji praktično odlučuje da li će presretanje uspeti ili ne.
THAAD, ili Terminalna odbrana na velikim visinama, projektovan je upravo za takve zadatke, presretanje balističkih raketa u završnoj fazi, i to i unutar i van atmosfere.
Za razliku od mnogih drugih sistema, THAAD ne koristi eksplozivnu bojevu glavu. On funkcioniše po principu direktnog pogotka, koristeći kinetičku energiju, što znači da mora da pogodi cilj direktno, velikom brzinom.
Zbog toga je preciznost ključna, a preciznost dolazi upravo iz tog netaktnutog pronađenog prednjeg dela.
Nakon lansiranja, presretač se razdvaja, a njegov prednji deo, takozvano “vozilo za uništavanje”, nastavlja samostalno ka cilju. U tom trenutku aktivira se infracrveni tragač koji pasivno prati metu, bez emitovanja signala, što ga čini otpornim na radiofrekventno ometanje.
Istovremeno, sistem za kontrolu položaja i preusmeravanja, poznat kao DACS, koristi više malih potisnika kako bi precizno korigovao putanju u letu.
Prema dostupnim podacima, ovaj sistem koristi kombinaciju potisnika za stabilizaciju i dodatnih potisnika za brze korekcije pravca, što omogućava presretaču da u poslednjim sekundama napravi vrlo precizne manevre i pogodi cilj.
Upravo taj deo sistema vidi se na snimcima iz Sirije, što otvara prostor za ozbiljnu analizu. Kada takav element ostane očuvan, on prestaje da bude samo deo rakete i postaje izvor bitnih informacija.
Istorija već ima vrlo jasan primer šta to znači
Tokom 1958. godine, u Drugoj krizi u Tajvanskom moreuzu, SAD su imale veliku prednost zahvaljujući raketi AIM-9 Sidewinder, prvoj raketi sa infracrvenim navođenjem. Ta prednost bila je očigledna u vazdušnim borbama, gde su tajvanski piloti uz pomoć tih raketa ostvarili više obaranja kineskih aviona.
Ipak, jedna raketa nije detonirala.
Završila je zabijena u trup kineskog MiG-17. Izvučena je, rastavljena i prosleđena Sovjetskom Savezu.
Sovjetski inženjeri su detaljno proučili sistem, posebno infracrveno navođenje i stabilizaciju leta, i na osnovu toga razvili sopstvenu raketu K-13.
Jedan neeksplodirani projektil praktično je ubrzao razvoj čitave generacije naoružanja.
Slična situacija desila se i mnogo kasnije, zapravo nedavno, tokom sukoba Indije i Pakistana, kada je jedna kineska raketa PL-15 ostala neeksplodirana i završila u rukama indijske strane, pružajući uvid u najnoviju tehnologiju vazduh-vazduh naoružanja.
Zbog toga se aktuelni događaj ne posmatra izolovano.
Ukoliko je deo THAAD presretača zaista ostao očuvan kao što deluje na snimcima i ako do njega dođe neka od država koje imaju interes da ga analiziraju, to može imati dugoročne posledice.
Pre svega, može omogućiti bolje razumevanje načina na koji sistem detektuje i prati ciljeve. Zatim, može pomoći u razvoju protivmera, mamaca i metoda za izbegavanje presretanja.
U krajnjem slučaju, može poslužiti kao osnova za razvoj sličnih sistema.
THAAD je jedan od najnaprednijih sistema protivraketne odbrane koje SAD trenutno imaju. Svaka baterija uključuje radar AN/TPY-2, sposoban da detektuje ciljeve na udaljenosti do oko 1.000 kilometara, više lansera sa ukupno desetinama presretača i komandni sistem koji sve povezuje u jednu celinu.
Cena jedne baterije prelazi milijardu dolara, ali stvarna vrednost sistema nije u ceni, već u tehnologiji koju nosi. Zbog toga ovakvi incidenti uvek izazivaju posebnu pažnju.
Pitanje nije samo šta je palo, već ko će to podići i šta će iz toga naučiti.
Za sada nema zvaničnih informacija o sudbini pronađenih delova, ali činjenica da su snimci već u javnosti govori da situacija nije ostala neprimećena.
Istorija pokazuje da su upravo ovakvi trenuci često važniji nego što u prvi mah deluju.
Zašto mi ne objavljujete komentare na ovu odvratnu rusku botinu? To što zbog komentara mogu krivično da odgovaram nije vaša stvar nego moja, a vi objavite komentare.
Ma naravno dosljo,
kao sto tvrdis ja sam prava ruska botina. Opstepoznata stvar je da Srbi ne gotive Ruse, a obozavaju NATO i njegove sluge poput ukra, pa sam ja bas krajnje neophodan Rusima kao bot u Srbiji (ah bedni Rusi).
Ti ili se nalazis na suprotnom kraju sveta od Srbije ili se nalazis u Srbiji u nekoj totalnoj izolaciji?
P.S.
Ako neko slucajno nije shvatio, ovaj moj komentar je bio iskljucivo sarkasticnog sadrzaja.
Rusima bi to mnogo značilo pošto imaju mnogo naprednije sisteme, pa bi im ovo došlo kao didaktičko sredstvo da poučavaju decu u osnovnoj školi u akademikgorod-ima.
Dosljo,
ajde ne nasmejavaj me.
Distancni kauc-ratnik poput tebe je opasan k’o moja baba, ma cak i ona zna ponekad biti opasnija.