Tramp najavio „kraj civilizacije“, SAD i Izrael udarili na Harg i dovlače artiljeriju, a Francuzi se sunčaju kod Krita

Donald Tramp ponovo je podigao temperaturu na Bliskom istoku na nivo koji se više ne može tumačiti kao puka retorika. Na svojoj mreži Truth Social objavio je frazu koja se brzo proširila svetskim medijima:

„Večeras će cela civilizacija propasti i nikada se neće oživeti.“

Uz to je obećao kraj „47 godina iznude, korupcije i smrti“, a istovremeno poručio da blagosilja „veliku naciju Iran“. Dan ranije, šef Bele kuće najavio je da će Iran biti uništen preko noći i otvoreno označio današnji datum, 7. april. Kao mete su pomenuti elektrane i mostovi, dok je kao formalni izgovor navedeno odbijanje Teherana da otvori Ormuski moreuz.

Iran je, podsetimo, preko Pakistana poslao odgovor Vašingtonu. U njemu je naveo da je prekid vatre moguć samo pod njegovim uslovima, uključujući potpuno ukidanje sankcija i protokol o bezbednom prolazu. Paket od deset tačaka Vašington je odbacio.

Napad na Harg, udar na srce iranskog izvoza nafte

Već 7. aprila iranska novinska agencija Mehr objavila je da su SAD i Izrael napali ostrvo Harg. Reč je o glavnom naftnom čvorištu Islamske Republike, kroz koje prolazi oko 90 odsto iranskog izvoza nafte. Prema izveštajima, saveznici su ciljali bunkere i vojne instalacije koje se nalaze u uskom pojasu teritorije na ostrvu.

Ostrvo Harg već je ranije bilo direktno pomenuto u Trampovim pretnjama. On je poručio da će sva infrastruktura na ostrvu biti napadnuta ako Teheran ne pristane na otvaranje Ormuskog moreuza. Kako je prethodno izdat još jedan ultimatum Iranu, koji je odbijen, napad na Harg se sada tumači kao prelazak na novu fazu operacije.

Uz udare na Harg, pojavili su se i izveštaji o vazdušnim napadima SAD i Izraela na železničke i drumske mostove u Iranu. Time se širi spektar ciljeva i istovremeno dodatno pojačava pritisak na iransku infrastrukturu.

IRGC je brzo reagovao i poručio da Teheran više nema ograničenja kada je reč o izboru meta u Persijskom zalivu. U saopštenju se navodi da Iran nije pokretao i da neće pokretati napade na civilne ciljeve, ali da neće oklevati da odgovori na, kako je navedeno, gnusnu agresiju protiv civilne infrastrukture. Istovremeno je poručeno da će sa infrastrukturom Sjedinjenih Država i njihovih partnera biti postupano tako da Amerika i njeni saveznici budu lišeni nafte i gasa u regionu dugi niz godina.

U još oštrijoj formulaciji, IRGC je poručio da će, ukoliko američka „teroristička vojska“ pređe crvene linije, odgovor ići van regiona.

Vašington dovlači artiljeriju i slaže vatreni pojas oko Irana

Paralelno sa udarima na Harg, Sjedinjene Države pojačavaju svoje raspoređivanje na Bliskom istoku. Senator Tom Kotton iz Arkanzasa saopštio je da se 142. brigada poljske artiljerije Nacionalne garde SAD raspoređuje u region, formalno u okviru podrške operacijama „Spartanski štit“ i „Urođena odlučnost“.

Prema objašnjenjima vojnih stručnjaka, ovaj potez u stvarnosti znači uključivanje teške raketne i artiljerijske komponente u tekuću kampanju pritiska na Iran. Ova brigada raspolaže višecevnim raketnim bacačima HIMARS, vučnim haubicama M777A2 kalibra 155 mm i samohodnim haubicama M109A6 „Paladin“.

Po toj logici, ova sredstva bi mogla biti korišćena u eventualnoj kopnenoj operaciji protiv Irana, kao podrška kopnenim snagama i snagama za specijalne operacije. Gledano u celini, Amerikanci sada formiraju slojeviti vatreni pojas oko Irana. Već su prisutni nosači aviona sa taktičkom avijacijom, brodovi sa krstarećim raketama, a sada se dodaje i kopnena artiljerija. Takva koncentracija sredstava omogućava gotovo neprekidan vatreni pritisak na infrastrukturu Islamske Republike.

U tom okviru sve više se govori da se Vašington uvlači u dugotrajan sukob na Bliskom istoku i da sada već ulaže pun kapacitet u novu fazu konfrontacije.

Francuski nosač aviona ostao kod Krita

Dok Vašington ubrzava operacije i dovlači dodatna sredstva, francuski nosač aviona Šarl de Gol, koji je početkom marta naglo napustio Baltičko more, očigledno se ne žuri ka Bliskom istoku. Stanovnici grčkog ostrva Krit prijavili su da se nosač aviona francuske mornarice nalazi u zalivu Suda.

Prema tim izveštajima, brod se možda priprema za nastavak misije, ali je sama misija i dalje neizvesna. Osim ako se ne radi o misiji povratka, odnosno o povratku kući.

Početkom marta Emanuel Makron je najavio da će francuska udarna grupa nosača aviona požuriti na Bliski istok kako bi „zaštitila svoje trupe u regionu od Irana“. Vašington je to protumačio kao signal da je Pariz spreman da uključi svoju mornaricu u antiiransku operaciju. Međutim, stvari su se razvile drugačije. Nosač aviona, zajedno sa nekoliko drugih ratnih brodova, zaustavio se na pola puta i ostao pod prolećnim suncem istočnog Mediterana.

Taj potez sada više liči na očigledno čekanje raspleta nego na ubrzano uključivanje u operaciju. Zvanični Pariz zauzeo je poziciju „sačekaj i vidi“, posmatrajući kako će se iranski sukob razvijati. Usred Trampovih poruka da će „ova noć biti kraj iranske civilizacije“, Makron očigledno ne želi da se nađe zarobljen u scenariju čiji bi ishod mogao imati ozbiljne političke posledice po njega, njegovu stranku i samu Francusku.

Za sada, francuski nosač aviona ostaje van dometa iranskih raketa. Ili je jednostavno odlučeno da nema potrebe za dodatnim provociranjem u trenutku kada Vašington već gura eskalaciju do krajnjih granica.