Smena načelnika Generalštaba američke vojske Rendija Džordža sada sigurno nije izolovan kadrovski potez, već kao deo mnogo šire operacije političkog i vojnog preuređenja vrha američke države. Posle prvog talasa udara na Pentagon, sada je sve jasnije da administracija Donalda Trampa i ministar odbrane Pit Hegset ne žele samo poslušnost, već potpunu lojalnost, posebno kada je reč o Iranu, ratu i upotrebi sile.
U Vašingtonu se sve otvorenije govori da je general Rendi Džordž sklonjen zato što nije podržao scenario kopnene operacije protiv Irana, odnosno opciju na kojoj je insistirao deo Trampovog kruga. Zvanična formulacija iz Pentagona ostala je birokratska i hladna, Ministarstvo rata SAD saopštilo je da Džordž odlazi u penziju sa mesta 41. načelnika štaba vojske sa trenutnim dejstvom, uz zahvalnost za službu zemlji. Međutim, politički kontekst ove smene govori mnogo više od suvoparnog saopštenja.
Još dan ranije zapadni mediji objavili su da je Pit Hegset praktično zatražio od Rendija Džordža da odmah podnese ostavku, uz obrazloženje da želi čoveka koji je spreman da sprovede Trampovu viziju američke vojske. Upravo tu leži suština cele priče. Nije reč samo o promeni jednog generala, već o pokušaju da se vrh američke armije očisti od svih koji bi u ključnom trenutku mogli da zakoče odluke Bele kuće.
Kao najizgledniji naslednik Rendija Džordža već se pominje zamenik načelnika Generalštaba Kristofer Laniv, čovek koji nije nepoznat ni Pentagonu ni Trampovom krugu. Reč je o oficiru koji je ranije bio Hegsetov vojni pomoćnik, komandovao 82. vazdušno-desantnom divizijom i važi za nekoga ko snažno podržava Trampa. Ako njegova nominacija bude potvrđena, to će biti još jedan signal da Bela kuća više ne želi komandni kadar koji razmišlja u kategorijama profesionalne distance, već kadar koji će političku liniju sprovesti bez kolebanja.
Dodatnu težinu ovoj smeni daje i činjenica da je Rendija Džordža nominovao Džo Bajden, a Senat potvrdio 2023. godine. U Trampovom političkom svetu to ga automatski stavlja u grupu ljudi koji pripadaju prethodnoj eri, sistemu koji novi predsednički tim očigledno želi da razgradi do temelja. Tako Džordž nije smenjen samo kao general, već i kao simbol kontinuiteta starog bezbednosnog aparata.
Ali čistka se ne zaustavlja na njemu. U isto vreme, Tramp nastavlja da uklanja i one koji su mu postali politički ili administrativno nepoželjni u drugim delovima vlasti. Dok Hegset preuređuje Pentagon, Bela kuća paralelno trese ostatak državnog aparata. Prema pisanju lista The Atlantic, u samom vrhu administracije već se vode aktivne diskusije o sudbini više visokih zvaničnika, među njima direktor Nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabard, direktor FBI-ja Keš Patel, sekretar vojske Den Driskol i sekretarka rada Lori Čavez-DeRemer.
Sama činjenica da se takva imena otvoreno pominju pokazuje koliko je proces već odmakao. To više nisu kadrovske korekcije, već sistemsko uklanjanje svih onih za koje Tramp proceni da ne mogu, ili ne žele, da idu do kraja u sprovođenju njegove politike. U tom svetlu i priča o nezadovoljstvu portparolkom Bele kuće Kerolajn Livit dobija drugačiju dimenziju. Čak i ako njen odlazak ima privatni razlog, atmosfera u vrhu vlasti govori da stabilnost više nije garantovana nikome.
Ovakav razvoj događaja sve više liči na sudar Trampove predizborne retorike sa realnošću vlasti. Jedno od njegovih glavnih obećanja bilo je da Amerika više neće ulaziti u nove ratove. Međutim, sada se upravo u njegovom okruženju lome koplja oko Irana, vojne eskalacije i mogućnosti kopnene operacije. To je otvorilo pukotine čak i među njegovim pristalicama, jer deo baze teško može da prihvati istovremeno obećanje o kraju intervencionizma i pripreme za novi veliki rat na Bliskom istoku.
Zato smena Rendija Džordža ima i mnogo šire značenje od same personalne promene. Ako je zaista uklonjen zato što nije podržao kopnenu operaciju protiv Irana, onda to znači da se u Pentagonu više ne sankcioniše neuspeh, već neslaganje. To je mnogo ozbiljnija poruka. Ona govori da profesionalni vojni otpor prema rizičnim političkim avanturama postaje nepoželjan, a možda i opasan po karijeru.
Brojevi dodatno pojačavaju utisak da se radi o velikom potresu. Od januara 2025. godine Pit Hegset je, prema američkim medijima, otpustio čak 12 generala. Među smenjenima su admiral Liza Franketi iz mornarice, admiral Linda Fejgan iz obalske straže, zatim načelnik štaba američkog vazduhoplovstva Dejvid Alvin, kao i njegov zamenik, general Džejms Slajf. Među prvima je pao i načelnik Združenog generalštaba general Čarls Braun mlađi, što je tada već nagovestilo da dolazi duboka rekonstrukcija vojnog vrha.
Najnoviji talas posebno je upečatljiv. Uz Rendija Džordža, smenjeni su i general sa četiri zvezdice Dejvid Hodn, na čelu Komande za transformaciju i obuku vojske, kao i general-major Vilijam Grin mlađi, načelnik kancelarije vojnog kapelana. Kada se sve to stavi na jedno mesto, postaje jasno da Hegset ne menja samo pojedince, već razbija strukturu koju je nasledio i gradi novu, politički poravnatu komandnu vertikalu.
Praktično, od nekadašnjeg vrha američke vojske na svojim položajima ostalo je vrlo malo ljudi. Prema navodima američkih medija, od onih koji su bili na funkcijama početkom 2025. godine sada su na svojim mestima ostali samo komandant marinaca general Erik Smit i načelnik svemirskih snaga general Čens Salcman. To dovoljno govori o obimu potresa koji prolazi kroz Pentagon.
Istovremeno, paralelni lom u civilnom delu administracije dodatno podgreva utisak da Tramp ulazi u fazu vlasti u kojoj više ne želi balans, korekcije ili unutrašnju debatu. U tom kontekstu se posebno izdvaja i priča o Pam Bondi. Prema pisanju Financial Timesa, ona je uklonjena sa funkcije državne tužiteljke SAD posle rastućeg pritiska zbog načina na koji je vodila osetljive političke i pravosudne slučajeve. Zvanično je njen odlazak predstavljen kao prelazak na novu važnu poziciju u privatnom sektoru, ali u Vašingtonu malo ko veruje da se radi o običnoj rotaciji.
Bondi je važila za jednu od najodanijih figura u Trampovom sistemu, zbog čega njena smena ima posebnu težinu. Ako čak ni lojalnost više nije dovoljna zaštita, onda to znači da Trampov aparat ulazi u još tvrđu fazu, onu u kojoj se ne uklanjaju samo protivnici, već i saveznici koji ne isporučuju dovoljno brzo, dovoljno agresivno ili dovoljno efikasno ono što se od njih traži.
Zbog toga ceo proces već prevazilazi priču o pojedinačnim smenama. Ono što se sada događa u Pentagonu i Beloj kući sve više liči na stvaranje potpuno nove strukture moći, u kojoj će opstati samo oni koji bez zadrške prihvataju Trampovu političku i geopolitičku liniju. Iran je, po svemu sudeći, postao jedan od ključnih testova te lojalnosti.
Ako je naš prvi članak pokazao da je čistka u Pentagonu počela, ovaj drugi potvrđuje da ona nije ni slučajna ni ograničena. Ona se pretvara u mnogo širi obračun sa svima koji nisu spremni da budu deo novog poretka u Vašingtonu. A kada predsednik i njegov ministar odbrane krenu da menjaju vrh vojske upravo u trenutku kada se govori o mogućoj kopnenoj operaciji protiv Irana, onda to više nije samo unutrašnja američka priča. To je signal da se u centru američke moći ubrzano slaže aparat za narednu fazu sukoba.
I u bukvalnom i u prenosnom znacenju ova fraza: “Car je go” oznacava da je iluzorni pokret “MAGA” definitivno crk’o i da Trampovi saveznici razocarani jedan za drugim otpadaju k’o zrele kruske i da ce car uskoro ostati sam i tad pocinju ozbiljni problemi koje je on imao u prvom predsednickom mandatu.
Liči na reprizu ostavke koju je Sajrus Vens dao Džimiju Karteru pred napad na Iran, samo sada je reč o mnogo krupnijoj avanturi čije posledice će biti mnogo teže po SAD.