„Hjustone, imamo problem sa toaletom“: Orion se na putu ka Mesecu susreo sa prvim problemima

NASA-ina misija Artemis II uspešno je poletela ka Mesecu, ali su se već u prvim satima leta pojavili problemi sa glasovnom komunikacijom i toaletom u kapsuli Orion. Četvoročlana posada sada nastavlja desetodnevnu misiju koja predstavlja prvi let ljudi ka Mesecu od 1972. godine.

Američka svemirska agencija NASA uspešno je lansirala misiju Artemis II, prvi let sa ljudskom posadom ka Mesecu još od Apola 17 iz 1972. godine. Kapsula Orion poletela je sa četvoročlanom posadom na vrhu rakete Space Launch System iz Svemirskog centra Kenedi na Floridi 1. aprila u 18:35 po lokalnom vremenu, a misija je planirana da traje oko deset dana. Posadu čine Rid Vajzman, Viktor Glover, Kristina Koh i Kanađanin Džeremi Hansen.

Posle ulaska u Zemljinu orbitu i odvajanja od glavnog stepena rakete, Orion je nastavio planirani profil misije, koja ne predviđa sletanje na površinu Meseca, već prelet sa ljudskom posadom i povratak ka Zemlji. NASA ovu misiju vidi kao ključnu probu svih glavnih sistema pre naredne faze lunarnog programa, uključujući proveru održavanja života, navigacije, komunikacija i rada kapsule daleko izvan niske Zemljine orbite.

Ipak, već u prvim satima leta pokazalo se da ni ovaj istorijski poduhvat neće proći bez tehničkih problema. Prema izveštajima koji su usledili posle lansiranja, oko 50 minuta nakon poletanja došlo je do prekida glasovne komunikacije između posade i Kontrole misije. Tokom nekoliko minuta komunikacioni kanal nije radio kako treba, pa se astronauti i centar na Zemlji nisu čuli. Problem je zatim spontano otklonjen, a veza je ponovo uspostavljena. NASA je taj incident kasnije opisala kao manji problem, dok su drugi izvori naveli da je prekid verovatno bio povezan sa prebacivanjem signala između sistema za prenos.  

To, međutim, nije bio jedini kvar sa kojim se posada suočila. Nekoliko sati posle lansiranja, u kapsuli Orion oglasio se alarm povezan sa toaletom, jedinim sanitarnim sistemom na brodu koji koriste sva četiri člana posade. NASA je saopštila da je posada prijavila treptajuće signalno svetlo kvara tokom pripreme letelice za život u svemiru, a da su timovi na Zemlji počeli dijagnostiku problema. Kasnije je objašnjeno da je problem bio vezan za kontrolnu jedinicu toaleta, odnosno za ventilator koji je najverovatnije ostao zaglavljen.  

NASA-in zvaničnik Amit Kšatrija izjavio je da rešavanje takvog problema može da potraje nekoliko sati. U međuvremenu, posada je nastavila druge zadatke predviđene za ranu fazu misije. Nekoliko sati kasnije NASA je objavila da su posada i Kontrola misije uspešno otklonile kvar i vratile toalet u normalan rad. Agencija je precizirala da je problem rešen posle demonstracije bliskih operacija, čime je uklonjena jedna od prvih ozbiljnijih neprijatnosti za posadu na putu ka Mesecu.  

Iako ovakvi kvarovi ne deluju spektakularno kao problemi sa motorima ili putanjom, u svemirskoj misiji sa ljudskom posadom oni imaju veliku praktičnu težinu. Orion ima samo jedan toalet, a njegova upotreba je od početka predstavljana kao jedno od važnijih poboljšanja u odnosu na starije lunarne misije iz doba Apola. U novijim prikazima kapsule posebno je isticano da posada sada ima zatvoreniji i privatniji sanitarni prostor, što je značajna promena u odnosu na stare improvizovane metode korišćene tokom misija ka Mesecu pre više od pola veka.

Problem sa komunikacijom i toaletom došao je u trenutku kada je posada već započela testiranje svih glavnih brodskih sistema. Dok kruži oko Zemlje u ranoj fazi misije, tim mora da proveri rad kabine, sisteme za održavanje života, unutrašnju konfiguraciju letelice, kao i spremnost servisnog modula za kasnije paljenje motora koje će Orion poslati ka Mesecu. Tek kada se potvrdi da sve radi u zadatim granicama, sledi prelazak iz početne orbitalne faze u pravo translunarno putovanje.

Posada Artemis II ući će u istoriju bez obzira na ove početne tehničke smetnje. Rid Vajzman, Viktor Glover, Kristina Koh i Džeremi Hansen prvi su astronauti koji su poleteli ka Mesecu još od 1972. godine. Istovremeno, Koh postaje prva žena koja putuje izvan niske Zemljine orbite, Glover prvi crni astronaut na misiji ka Mesecu, a Hansen prvi Kanađanin u takvom letu. Sama misija predstavlja početak nove ere američkog lunarnog programa, u kojoj je Artemis II zamišljen kao most između bespilotnog testa Artemis I i budućeg pokušaja sletanja u okviru Artemis III.

Plan leta predviđa da Orion prođe oko Meseca i vrati se na Zemlju, pri čemu će posada otići dalje nego što je to učinio bilo koji astronaut tokom programa Apolo. Reuters navodi da misija traje oko deset dana i da će testirati sve ključne sisteme potrebne za kasniji povratak ljudi na površinu Meseca. U toj računici, svaki problem, pa i onaj sa toaletom ili vezom, dobija dodatnu važnost jer se misija ne svodi samo na simboliku, već na proveru koliko je novi američki lunarni sistem zaista spreman za operativnu upotrebu.

Artemis II je i ranije više puta odlagan. U prethodnim fazama programa u javnosti su pominjani problemi sa toplotnim štitom, curenjem i sistemima rakete i kapsule, što je već formiralo percepciju da je ovaj let rezultat dugog niza tehničkih korekcija i pomeranja rokova. Upravo zato su prve smetnje posle uspešnog poletanja odmah privukle veliku pažnju, iako ih NASA za sada tretira kao rešive i ograničene incidente u ranoj fazi leta.

Za sada, najvažnija činjenica ostaje da je misija počela, da je posada bezbedna, da je glasovna komunikacija obnovljena i da je sanitarni sistem vraćen u rad. Orion sada nastavlja put ka Mesecu u misiji koja čini prvi ljudski povratak u lunarni prostor posle 54 godine, a svaka naredna faza leta biće pod pojačanom pažnjom zbog istorijskog značaja, tehničkog rizika i simbolike celog programa Artemis.