Ruski dronovi porodice „Geranj“ sve se manje mogu posmatrati kao jednostavne kamikaza letelice za jednokratnu upotrebu, a sve više kao platforme koje dobijaju specijalizovane zadatke na bojištu. Najnoviji navodi iz ukrajinskih medija govore da je Rusija počela da oprema deo dronova „Geranj“ pasivnim radarskim tragačem, namenjenim za lov na ukrajinske radarske sisteme, dok se paralelno pojavljuju i informacije da iste letelice dobijaju makete raketa vazduh-vazduh kako bi zbunile ukrajinske snage za presretanje.
Prema ukrajinskim izveštajima objavljenim 29. marta, fotografije uređaja navodno izvučenog iz oborenog ili srušenog drona pojavile su se čak i na ukrajinskoj vojnoj aukcijskoj platformi, gde je ponuđen za 3.200 dolara. U tim navodima tragač je opisan kao pasivna radarska jedinica za samonavođenje, sposobna da tokom leta autonomno prati izvore radio-emisije. To bi značilo da dron više ne leti samo po unapred zadatoj ruti ka koordinatama cilja, već da može aktivno da reaguje na uključivanje protivničkih radara.
Sudeći po dostupnim opisima, uređaj uključuje četiri usmerene antene. Delovi tih antena u ukrajinskim analizama povezivani su sa sistemom „Lira-VM“, koji se vezuje za rusku jedinstvenu državnu mrežu za identifikaciju radara i koji se koristi u avijaciji i protivvazdušnoj odbrani. Ako je ta procena tačna, onda bi „Geranj“ dobio potpuno novu funkciju, ne samo da pogađa unapred određene ciljeve, već i da tokom prodora otkriva aktivne radarske izvore i navodi se prema njima.
Po tim istim navodima, novi tragač je najverovatnije razvijen posebno za „Geranj-2“, verziju sa propelerom za koju se tvrdi da predstavlja rusku kopiju iranskog Šaheda-136. Upravo ta letelica je najrasprostranjenija u celoj porodici „Geranj“, a njene osnovne karakteristike joj daju posebno dobar profil za ovakvu ulogu. Domet od oko 2.500 kilometara i krstareća brzina od približno 180 kilometara na sat znače da letelica može dugo da ostane u vazduhu, da kruži i čeka aktiviranje radara, što je čini pogodnom za zadatak lovca na izvore zračenja.
Sama ideja nije nova u svetskom vojnom iskustvu. Izrael koristi sličan koncept još od kraja osamdesetih sa IAI Harpy, dronom namenjenim upravo za lov na radare. Takve letelice se obično zadržavaju iznad određenog područja, provociraju protivnika da uključi radare radi aktiviranja protivvazdušne odbrane, a zatim brzo otkrivaju i napadaju izvor zračenja uz minimalan ili nikakav neposredni ljudski uticaj. U slučaju ruskog „Geranja“, takva primena mogla bi da znači da ove letelice prate druge dronove u dubokim udarima kroz ukrajinsku teritoriju i napadaju radare čim se oni uključe radi odbrane.
Sve to dolazi u trenutku kada Rusija očigledno značajno širi i prilagođava čitav program „Geranj“. Tokom prethodne godine obim proizvodnje je, prema pojedinim izveštajima, snažno povećan, a pominje se čak mogućnost da Rusija uskoro proizvodi i do neverovatnih 6.000 ovih dronova mesečno. U taj broj ulaze „Geranj-2“, lakši „Geranj-1“ sa potisnim pogonom, kao i brže mlazne verzije „Geranj-3“, „Geranj-4“ i „Geranj-5“. Time porodica „Geranj“ prestaje da bude jedna jedina platforma i prerasta u čitavu seriju bespilotnih sistema sa različitim profilima leta i različitim zadacima.
Pored udarnih verzija, navodi se da su u zoni specijalne vojne operacije već testirani i modeli za izviđanje, za rasipanje mina, pa čak i varijante naoružane protivvazdušnim raketama. To pokazuje da ruski pristup ide ka tome da se ista osnovna platforma koristi kao nosač za više specijalizovanih uloga, od klasičnog udara po zemlji, preko izviđanja i elektronskog nadmudrivanja, do dostave drugih borbenih sredstava na ciljano područje.
Upravo tu se uklapa i druga novost koja poslednjih dana privlači pažnju. Prema rečima Sergeja Beskrestnova, poznatog kao Fleš, savetnika ukrajinskog ministra odbrane, ruska vojska je počela da postavlja makete raketa R-60 na dronove „Geranj-2“. Po njegovim rečima, cilj takvog poteza nije stvarno lansiranje tih raketa, već psihološki i taktički efekat. Letelica na prvi pogled može delovati kao mnogo opasniji cilj, što tera ukrajinske jedinice za presretanje da reaguju kao da je reč o cilju najvišeg prioriteta.
Beskrestnov tvrdi da ruska strana upravo na to i računa. Kako je objasnio, vojna avijacija zna kako da reaguje u takvim situacijama, ali Ukrajina ima više jedinica za presretanje u različitim granama i agencijama, i mnoge od njih će po automatizmu pokušati da unište takav cilj bez obzira na cenu i resurse. Zbog toga je, prema njegovim rečima, hitno potrebno pronaći način da se u letu razlikuje običan „Geranj“ od onog koji nosi lažne projektile i služi kao mamac za skretanje pažnje i trošenje presretača.
Ovakva primena dodatno potvrđuje koliko su „Geranji“ postali ozbiljan problem za ukrajinsku vojsku. Od svog prvog pojavljivanja, ove letelice su više puta menjane i modernizovane, a ruski inženjeri ih sve manje tretiraju kao prosto sredstvo za jedan udar, a sve više kao univerzalnu platformu za različite borbene funkcije. Time se menja i odnos prema njima na frontu, jer presretač i operater PVO više ne gleda samo dolazeći dron, već ne zna unapred da li je reč o udarnoj letelici, izviđaču, lovcu na radar, mamcu ili nosaču drugog sredstva.
Posebno zanimljiv detalj iz poslednjih dana dodatno pojačava takvu sliku. Prema navodima, modernizovani „Geranj“ je pre nekoliko dana dostavio lutajuću municiju „Lancet“ čak do Kijeva, nakon čega je ta municija pogodila metu u samom centru ukrajinske prestonice. Ako se takav model upotrebe zaista potvrđuje kao redovna praksa, onda „Geranj“ više nije samo dron koji leti ka cilju, već i vazdušna platforma za isporuku drugih napadnih sredstava duboko u pozadinu.
U tom svetlu, pasivni tragač za radare i makete raketa R-60 deluju kao delovi iste logike. Jedan pravac ide ka tome da se ukrajinska protivvazdušna odbrana natera da otkrije svoje radare i plati cenu za to. Drugi pravac ide ka tome da se ista ta odbrana zbuni, da se presretači troše na pogrešne ili prenaglašeno opasne ciljeve i da se čitav sistem odbrane dodatno optereti.
Najnovije informacije o „Geranjima“ ne govore samo o još jednoj tehničkoj doradi, već o širem pokušaju da se bespilotne letelice pretvore u višeslojno sredstvo udara, izviđanja, obmane i suzbijanja protivvazdušne odbrane. Na bojištu na kojem se svaka nova adaptacija meri u minutima reakcije i potrošenim presretačima, upravo takve izmene mogu imati mnogo veći efekat nego što na prvi pogled deluje.
