Jedna od najstarijih oružarskih kompanija u SAD, Stivens Arms (Stevens Arms) osnovana je 1864. godine u Čikopiju (Chicopee) na reci Konektikat, Masačusec. Osnovao ju je Džošua Stivens (Joshua Stevens) s velikim ambicijama, ali bez iluzija u kakvu trku ulazi. Kompanija je predstavila svoj metak .22 Long Rifle (5.7×15mm) i oko njega napravila niz modela dugih cevi, ali i sačmara, streljačkih i vežbovnih pištolja. Do 1902. godine ambiciozno su se reklamirali kao ”najveći proizvođači sportskog oružja na svetu”. Tokom Velikog rata, 28. V 1915. godine, kupio ih je Nju Ingland Vestinghaus (New England Westinghouse).
Podsetimo se veoma interesantne epizode koju znaju dobri poznavaoci istorije naoružanja. KompanijaNew England Westinghouse, odeljenje kompanije”Vestinghaus ilektrik” (Westinghouse Electric)osnovana je samo da bi se ispunio ugovor o proizvodnji 1,8 miliona pušaka sistema Mosin-Nagan po narudžbini Nikolaja Drugog. I oni su se hvatali za svaki unosan posao.
Cilj je bilo dopuniti zalihe koje su se brzo trošile. Zato su jednostavno kupili ”Stivens”. Taj posao nije im se posrećio. Najpre, zatvorili su zbog toga odeljenje za proizvodnju automobila, a zatim, svrgavanjem cara, a zatim i carstva, nisu uspeli da naplate posao. Od katastrofe ih je spasila vlada koja je otkupila značajan deo pušaka. Otresli su se baksuznog partnera i nastavili da rade ono što najbolje znaju.
”Stivens” je dobio novog vlasnika –Sevidž arms (Savage Arms), prvog aprila 1920. godine. Fabrika je kao odeljenje Sevidža nastavila da proizvodi oružje u matičnom pogonu u Čikopi Folsu ( Chicopee Falls) sve do 1960. godine kada je konačno srušena. Međutim, proizvodnja ove žilave kompanije premeštena je u druge pogone Sevidža.
Kompanija Sevidž se odrekla brenda Stivens 1991. godine, ali je iz svojih razloga (ogromno tržište, retro tendencije?) ponovo pokrenula proizvodnju. Danas nudi brojne, sve jevtinije puške i sačmare. Kupuju ih strelci početnici, kućevlasnici za borbu sa sitnim štetočinama ili kao najnužnije odbrambeno oružje, za rekreativno streljaštvo, itd. Na američkom kontinentu ima mesta za sve proizvode koji pucaju.
Našlo se mesta i za verovatno najružnije lično oružje ikada napravljeno, mada je konkurencija za tu titulu žestoka.
Po izgledu je podsećalo na revolver, a reč je o jednometnom pištolju. Pun naziv mu je bio ”Stevens & Co Vest Pocket Pistol/Chicopee Falls Mass”. Predviđen je bio za kalibar .30 RF (rimfire cartridges, obodno paljenje). Imao je osmougaonu cev dužine tri inča. Od polovine do nišana cev je bila standardno okrugla, a osmougaoni deo (iznad ležišta metka) iskorišćen je kao ojačanje i mesto za napis.
Prednji nišan bio je od nemačkog srebra, a zapinjač udarača služio je kao zadnji nišan. Okvir mu je bio od gvožđa. Ono što ga kandiduje za najružniju ”kratku cev” je neverovatan oblik kundaka koji podseća na riblji rep. Rukohvati su bili od dvodelnog palisandrovog drveta.
Ostalo ih je veoma malo, pa su na tržištu kolekcionara veoma traženi i skupo se plaćaju. Sve suprotno onome što su prošli dok su bili novi na tržištu.
Proizvođen je od 1864. pa sve do 1876. godine. Približan broj je oko 1.200 komada. Dvesta je napravljeno u kalibru .22 RF, a hiljadu u kalibru .30 RF. Imao je pogrdne nazive riblji rep (The Fish Tail) i udaranje (Kickup). Ova složenica u slengu ima više značenja – dizati galamu, svađati se, izazivati sukobe. Jasno je i zašto. Takvo oružje mogli su nositi ljudi posebne naravi, spremni da jednim metkom reše situaciju.
