Kada se govori o savremenom ratovanju, najčešće se pominju tenkovi, rakete i dronovi. Međutim, jedan od ključnih slojeva sukoba odvija se daleko iznad toga, u orbiti. Upravo tamo gde se odlučuje da li će jedinice imati vezu, da li će dron pogoditi cilj i da li će artiljerija dobiti tačne koordinate.
U tom kontekstu, lansiranje prvih 16 satelita ruskog sistema „Rassvet“ 23. marta 2026. godine sa kosmodroma Pleseck u nisku Zemljinu orbitu ne izgleda kao obična tehnološka vest. Radi se o pokušaju da se promeni odnos snaga u segmentu koji je do sada bio jasno definisan.
Kako je Starlink promenio pravila
Da bi se razumelo zašto je „Rassvet“ Rusiam važan, mora se vratiti nekoliko godina unazad. Tokom sukoba u Ukrajini, Starlink je postao ključna infrastruktura za komunikaciju na terenu.
Njegova prednost nije bila samo u brzini interneta, već u otpornosti na prekide i elektronsko ratovanje. Omogućio je stabilnu vezu čak i u uslovima gde su tradicionalni sistemi zakazivali.
To je dovelo do situacije u kojoj jedna privatna kompanija praktično postaje deo vojne infrastrukture. Istovremeno, otvorilo je pitanje šta se dešava kada pristup takvom sistemu postane ograničen ili politički uslovljen.
Sa ruske strane, to je bio jasan signal da zavisnost od spoljne infrastrukture nosi ozbiljan rizik.
Rassvet kao odgovor, ali ne kopija
Ruski projekat privatne kompanije „Biro 1440“ nije zamišljen kao direktna kopija Starlinka. Razlika počinje već u samoj filozofiji.
Dok Starlink teži globalnom pokrivanju i komercijalnom modelu, „Rassvet“ je fokusiran na specifične regione i zadatke. Sateliti će se nalaziti na visini između 600 i 800 kilometara, sa nagibom koji omogućava efikasno pokrivanje severnih geografskih širina i arktičkih ruta.
To znači da sistem nije projektovan da bude univerzalan, već da pokrije ono što se smatra strateški najvažnijim.
Plan razvoja takođe ukazuje na dugoročnu ambiciju. Do kraja 2026. godine predviđa se oko 156 satelita, zatim širenje na 250 tokom 2027. godine, a dugoročno i više stotina jedinica u orbiti. Do 2030. godine, konstelacija Rassvet Biroa 1440 trebalo bi da obuhvati 730 satelita, povezanih putem laserske komunikacije.
Istorija razvoja
Biro 1440 je počeo 2020. godine kao projektna kancelarija kompanije MegaFon koja je istraživala potencijal satelitskih sistema u niskoj orbiti za brzi prenos podataka i od tada se razvila u vertikalno integrisanu kompaniju, koja se bavi razvojem i proizvodnjom svih sistemskih komponenti: od samih satelita do pretplatničkih terminala i pripadajuće zemaljske infrastrukture.
Za razliku od drugih dugotrajnih projekata koje finansira država Rusija, Biro 1440 nije odugovlačio, dobivši frekventne opsege u Ku i Ka opsezima 2021. godine i podnevši tri zahteva Međunarodnoj telekomunikacionoj uniji 2023. godine za satelitske konstelacije Rassvet, Rassvet-1 i Rassvet-2.
Istovremeno, prva tri satelita misije Rassvet-1 lansirana su u orbitu sa kosmodroma Vostočni. Sledeća tri satelita misije Rassvet-2 lansirana su u proleće 2024. godine sa kosmodroma Pleseck, koji služi ruskom Ministarstvu odbrane.
Primarna vojna namena projekta dodatno je potvrđena lansiranjem 16 satelita Rassvet-3 odatle 23. marta 2026. godine. Štaviše, za ovaj događaj se saznalo tek naknadno, kada je sve prošlo po planu.
Tehnološke razlike koje mogu biti ključne
Jedna od najzanimljivijih razlika odnosi se na komunikaciju između satelita. Dok se postojeći sistemi u velikoj meri oslanjaju na radio-veze, „Rassvet“ uvodi lasersku komunikaciju kao osnovu.
U teoriji, to donosi veću brzinu prenosa podataka i veću otpornost na ometanje. U praksi, tek će se videti koliko će to zaista promeniti odnos snaga.
Još jedna razlika je u načinu korišćenja. Starlink je široko dostupan i koristi se i u civilne i vojne svrhe, dok je „Rassvet“ od početka usmeren na kontrolisanu upotrebu, sa jasnim prioritetom vojske i državnih sistema.
Šta to znači za operacije na terenu
Ako se sistem razvije prema planu, posledice na bojištu mogu biti značajne, ali ne nužno spektakularne na prvi pogled. Najveća promena je u kontinuitetu komunikacije. Stabilna veza omogućava:
- prenos video-signala sa dronova u realnom vremenu
- precizno navođenje artiljerije
- koordinaciju jedinica bez prekida
U savremenim uslovima, to znači kraće vreme reakcije i veću preciznost.
Takođe, otvara se mogućnost za šire korišćenje bespilotnih sistema na velikim daljinama. Ako dron može pouzdano da komunicira sa operaterom stotinama kilometara daleko, menja se način na koji se planiraju operacije.
Civilna dimenzija i ekonomski aspekt
Iako vojna upotreba dominira, „Rassvet“ ima i civilnu komponentu. Planirano je da obezbedi internet u regionima gde je infrastruktura ograničena, posebno na severu i u udaljenim delovima Rusije.
Međutim, za razliku od Starlinka, koji je usmeren i na globalno tržište, ovde se očekuje selektivna primena. U početnoj fazi, fokus će biti na velikim sistemima, transportu, energetici i državnim strukturama.
To znači da će šira dostupnost verovatno doći kasnije, ako uopšte bude prioritet.
Kontrola infrastrukture kao pitanje moći
Razvoj „Rassveta“ uklapa se u širi trend. Velike sile sve više pokušavaju da smanje zavisnost od tuđih tehnologija, posebno u ključnim sektorima kao što su komunikacije, navigacija i satelitski sistemi.
U tom smislu, ovo nije samo tehnološki projekat, već deo šire strategije.
Kontrola komunikacione infrastrukture znači kontrolu nad informacijama, a samim tim i nad tempom i načinom vođenja operacija.
Realna ograničenja i otvorena pitanja
Ipak, važno je zadržati meru. Razvoj satelitskih konstelacija je dug i skup proces. Starlink je rezultat godina ulaganja i hiljada lansiranih satelita.
„Rassvet“ je tek na početku. Njegove realne mogućnosti zavisiće od toga koliko brzo i uspešno će se projekat razvijati, kao i od sposobnosti da se održi u uslovima tehnološkog i ekonomskog pritiska.
Takođe, ostaje pitanje koliko će sistem biti otporan na protivmere, uključujući elektronsko ratovanje i potencijalne napade na satelite. „Rassvet“ ne menja odmah tok rata, ali pokazuje u kom pravcu se stvari kreću. Sukobi više nisu samo borba oružja, već i borba sistema. Onaj ko kontroliše komunikaciju, ima prednost koja nije uvek vidljiva, ali se vremenom akumulira.
Rusija ovim projektom pokušava da zatvori veliku prazninu koju je ranije imala. Koliko će u tome uspeti, zavisiće od mnogo faktora, ali jedno je već jasno, bitka za orbitu više nije teorija. Ona je već počela, a pored Rusije napore ulažu Kina i EU.
