Kina je napravila još jedan korak u transformaciji savremenog bojišta, predstavljajući dva nova sistema protivvazdušne odbrane zasnovana na laserima, dizajnirana da se suprotstave rastućoj pretnji malih i teško uočljivih dronova. Novi sistemi, Guangđijan-11E i Guangđijan-21A, fokusirani su upravo na ono što se u poslednjim sukobima pokazalo kao najveći problem, niskoleteće bespilotne letelice koje prolaze ispod radara i probijaju klasične slojeve odbrane.
Snimci kineske državne televizije prikazuju oba sistema u akciji, gde u realnim simulacijama neutralizuju kvadrokoptere i imitacije municije na visinama između 50 i 80 metara. Upravo taj sloj vazdušnog prostora dugo je bio poznat kao „slepa zona“ za mnoge konvencionalne protivvazdušne sisteme, što je u praksi omogućilo masovnu upotrebu jeftinih dronova na frontovima širom sveta.
Ono što ovi sistemi pokušavaju da reše jeste upravo ta praznina. Analitičari ocenjuju da Kina ovim razvojem direktno odgovara na iskustva sa savremenih bojišta, gde mali dronovi, često korišćeni u rojevima, predstavljaju ozbiljan izazov čak i za najskuplje raketne sisteme. U takvim uslovima, korišćenje presretača visoke cene postaje neodrživo, dok je brzina reakcije ključna.
Guangđijan-11E i Guangđijan-21A nude dva različita pristupa istom problemu. Prvi je fokusiran na takozvano „meko uništavanje“, odnosno elektronsko ometanje i zaslepljivanje senzora. Sistem koristi kombinaciju elektronskog ratovanja i usmerene energije kako bi poremetio komunikaciju drona, onesposobio njegove senzore i onemogućio precizno navođenje. Takav pristup omogućava neutralizaciju pretnje bez fizičkog uništenja cilja, uz manju potrošnju resursa i smanjen rizik od kolateralnih posledica.
Sa druge strane, Guangđijan-21A predstavlja klasično „tvrdo“ lasersko oružje. Montiran na mobilnu platformu, sposoban je da deluje u pokretu i koristi visokoenergetski laser za direktno oštećenje strukture drona. U praksi to znači da sistem može da zagreje i oslabi ključne komponente letelice, uključujući pogon i elektroniku, i da je onesposobi u roku od nekoliko sekundi. Ovakav pristup posebno je značajan protiv dronova koji su otporni na elektronsko ometanje, uključujući one vođene optičkim vlaknima.
Kombinacija ova dva sistema daje operaterima fleksibilnost u izboru odgovora na pretnju. U zavisnosti od situacije, moguće je odlučiti da li će cilj biti ometen ili uništen, što predstavlja važan element savremene, slojevite protivvazdušne odbrane.
Tehnički, oba sistema oslanjaju se na kombinaciju faziranog radara i infracrvenih senzora. Radar obezbeđuje osnovnu detekciju i praćenje ciljeva, dok infracrveni senzori omogućavaju pasivno ciljanje u situacijama kada je potrebno smanjiti elektromagnetni potpis. Ovakav dvostruki pristup omogućava praćenje ciljeva koji su teško uočljivi ili se kreću u uslovima smanjene vidljivosti.
Sistemi su takođe projektovani za rad u umreženom okruženju. Korišćenjem žičnih i bežičnih veza, jedinice mogu da razmenjuju podatke u realnom vremenu i da koordinisano deluju kao deo šire odbrambene mreže. To značajno skraćuje vreme od detekcije do angažovanja, što je ključno u borbi protiv brzih i brojnih ciljeva.
Ovaj razvoj dolazi nakon ranijih kineskih demonstracija sistema protiv dronova iz 2025. godine, kada su predstavljene različite komponente slojevite odbrane, od raketnih i artiljerijskih sistema do mikrotalasnog i laserskog oružja. Sada se jasno vidi pomeranje ka rešenjima zasnovanim na usmerenoj energiji.
Razlog za to je jednostavan. Za razliku od raketa, čija je upotreba skupa i logistički zahtevna, laserski sistemi imaju minimalne troškove po dejstvu nakon raspoređivanja. U uslovima masovnih napada dronovima, gde broj ciljeva može biti ogroman, takav pristup postaje ne samo efikasan, već i neophodan.
Iako potvrda realnih borbenih sposobnosti ovih sistema za sada ostaje ograničena, njihov koncept jasno odražava promene koje se već dešavaju na savremenom bojištu. Ukoliko se pokažu efikasnim u praksi, mogli bi značajno uticati na buduće odluke o nabavci i razvoj protivvazdušnih sistema širom sveta.
Ono što je već sada vidljivo jeste pravac u kojem se kreće moderna odbrana, manje oslanjanja na skupe presretače, a više na integraciju senzora, mreža i oružja zasnovanih na usmerenoj energiji. U takvom okruženju, brzina reakcije i cena po dejstvu postaju jednako važni kao i domet ili snaga udara.
