Rojters je objavio nove satelitske snimke i procene prema kojima je Kina rasporedila više od 200 starih borbenih aviona J-6, pretvorenih u bespilotne letelice, u šest vazduhoplovnih baza u blizini Tajvanskog moreuza. Time je tema o kojoj se već neko vreme govori u stručnim krugovima dobila novu potvrdu i konkretniji operativni okvir.
Prema navodima Rojtersa, letelice su primećene u pet baza u provinciji Fuđijan i jednoj u provinciji Guangdong. Sam položaj tih baza privlači pažnju, jer se Fuđijan nalazi direktno naspram Tajvana, pa se raspoređivanje ovakvih platformi prirodno dovodi u vezu sa mogućim vojnim scenarijima u toj zoni.
J-6 je kineska verzija sovjetskog MiG-19, aviona čije poreklo seže u drugu polovinu pedesetih godina prošlog veka. Kao klasična lovačka platforma, taj avion je odavno prevaziđen. Međutim, njegova prenamena u dron otvara sasvim drugačiju upotrebnu logiku. Umesto da služi kao pilotirana borbena letelica, ovakav avion od nedavno može da bude korišćen kao bespilotna udarna ili mamac-platforma, čime stara tehnika dobija novu vojnu funkciju.
Rojters navodi da bi ovakvi dronovi mogli da budu korišćeni u početnoj fazi mogućeg napada, pre svega radi zasićenja i iscrpljivanja protivvazdušne odbrane protivničke strane. U praksi to znači da bi veći broj relativno jeftinih i potrošnih letelica mogao da natera branioca da troši skupe presretače i da prerano otkriva položaje svojih sistema protivvazdušne odbrane.
U tome se i vidi šira logika programa. Savremeni rat sve više pokazuje da nisu presudne samo najmodernije platforme, već i sposobnost da se protivniku nametne nepovoljna ekonomska i operativna računica. Ako jedna strana raspolaže velikim brojem jeftinijih bespilotnih ciljeva, a druga na njih mora da troši znatno skuplju municiju, tada se ravnoteža ne meri samo kvalitetom tehnike, već i odnosom cene, broja i tempa upotrebe.
Rojters u svom izveštaju prenosi i procene vojnih analitičara da je Kina verovatno preuredila više od 500 ovakvih letelica, dok je više od 200 već primećeno u bazama u blizini moreuza. Ako je ta procena tačna, onda više nije reč o izolovanom eksperimentu, već o programu koji ima ozbiljniji obim i moguću ulogu u realnom operativnom planiranju.
Za sada nema zvaničnih detaljnih komentara kineske strane o samoj prirodi raspoređivanja, niti potvrde o tačnoj ulozi ovih platformi u budućim planovima. Takođe, ni Tajvan nije detaljno komentarisao konkretne snimke o kojima piše Rojters, iako je ranije više puta najavljivao jačanje sistema za borbu protiv dronova i slojevite protivvazdušne odbrane.
Važno je i to da ova priča ne govori samo o Kini, već i o širem trendu u savremenom ratovanju. Iskustva iz drugih sukoba poslednjih godina pokazala su da zastarele ili improvizovane platforme, ako se uklope u novu taktiku, mogu ponovo dobiti ozbiljan značaj. Setimo se konvertovanog drona Striž u Zagrebu, stara letelica, projektovana za jednu vrstu rata, dobija novu namenu u sasvim drugačijem operativnom okruženju. U tom smislu, kineski J-6 u ulozi drona predstavljaju još jedan primer kako se stara tehnologija može vratiti u igru u sasvim novom obliku.
Zbog toga Rojtersov izveštaj nama privlači pažnju ne toliko zato što otkriva nepoznat avion ili po ko zna koji put daje na značaju Tajvanu za koji je zapad “duboko zabrinut”, već zato što pokazuje kako se menja sama logika upotrebe vazduhoplovnih sredstava. Stari mlazni lovac iz epohe Hladnog rata tako postaje deo savremene priče o dronovima, zasićenju protivvazdušne odbrane i pripremi za mogući sukob visokog intenziteta u zoni Tajvanskog moreuza.
