Tramp kaže da je obustavio napade na iranske elektrane nakon „veoma dobrih i produktivnih“ razgovora

Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp izjavio je 23. marta da je njegova administracija ušla u „veoma dobre i produktivne razgovore“ sa Iranom, nakon čega je doneo odluku da privremeno obustavi planirane napade na iransku energetsku infrastrukturu.

Prema njegovim rečima, Ministarstvu odbrane je naloženo da odloži udare na elektrane i ključne energetske objekte u trajanju od pet dana, uz mogućnost produženja u zavisnosti od ishoda razgovora koji bi trebalo da se nastave tokom nedelje. Ova odluka doneta je svega nekoliko sati pre isteka dvodnevnog ultimatuma koji je Vašington ranije postavio Teheranu.

Tramp je na svojoj društvenoj mreži naveo da su razgovori „dubinski, detaljni i konstruktivni“, ali nije precizirao sa kim tačno SAD komuniciraju, navodeći samo da „Iran ima svoje predstavnike“. U izjavi za CNBC dodao je da veruje kako je u Iranu „u toku promena režima“, ističući da su, prema njegovim rečima, mnogi iranski zvaničnici eliminisani i zamenjeni.

Iranska strana, međutim, odbacuje postojanje direktnih pregovora. Ministarstvo spoljnih poslova u Teheranu saopštilo je da nema razgovora sa Sjedinjenim Državama i optužilo Vašington da pokušava da kupi vreme dok traju regionalni napori za deeskalaciju. Državna televizija Islamske Republike ocenila je da se američki predsednik „povukao nakon čvrstog upozorenja Irana“.

Istovremeno, visoki iranski zvaničnici poručuju da najavljena pauza ne znači smirivanje situacije. U izjavi za agenciju Tasnim navodi se da „psihološko ratovanje neće vratiti Ormuski moreuz u prethodno stanje niti stabilizovati tržišta energije“, uz upozorenje da će Iran nastaviti da odgovara i „intenzivno brani zemlju“.

Napetosti oko Ormuskog moreuza ostaju u centru krize. Iranski Korpus islamske revolucionarne garde ranije je upozorio da će svaki brod koji prolazi kroz ovaj ključni pomorski pravac biti meta, dok je saobraćaj u velikoj meri poremećen od početka sukoba. Kroz ovaj moreuz prolazi oko 20% svetske trgovine naftom, što dodatno pojačava globalni značaj situacije.

Iransko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da moreuz formalno nije zatvoren, ali da je prolaz dozvoljen samo brodovima koji nisu označeni kao „neprijateljski“, uz naglasak da potpuna normalizacija zavisi od okončanja rata. Teheran ističe da poštuje međunarodno pravo i slobodu plovidbe, ali da se ti principi ne mogu posmatrati odvojeno od pitanja suvereniteta.

U međuvremenu, pojavljuju se informacije o pokušajima posredovanja. Prema navodima izraelskih medija, ministri spoljnih poslova Turske, Egipta i Pakistana poslednjih dana su razgovarali sa američkim izaslanikom Stivom Vitkofom i iranskim ministrom Abasom Aragčijem. Cilj je bio odlaganje američkog ultimatuma i pronalaženje rešenja za situaciju u Ormuskom moreuzu, ali nije poznato da li je postignut konkretan napredak.

U diplomatske napore uključio se i Oman, čiji je ministar spoljnih poslova upozorio da nastavak sukoba može dodatno pogoršati ekonomsku situaciju u regionu i šire. Naveo je da njegova zemlja radi na obezbeđivanju bezbednog prolaza kroz moreuz, uz ocenu da rat već izaziva ozbiljne globalne posledice.

Na terenu, međutim, retorika i dalje ostaje oštra. Iran je ranije zapretio napadima na infrastrukturu u regionu, uključujući postrojenja za desalinizaciju vode, kao odgovor na mogućnost američkih udara na elektrane. Paralelno sa tim, Izrael nastavlja vojne operacije, dok iz Teherana poručuju da nema osnova za poverenje u najave o smirivanju.

Reakcije na Trampovu objavu odmah su se odrazile i na tržište. Cena nafte Brent pala je sa oko 112 dolara na približno 96–97 dolara po barelu, da bi se potom ponovo oporavila iznad 100 dolara. Sličan trend zabeležen je i kod drugih referentnih tipova nafte, što ukazuje na visok nivo neizvesnosti među investitorima.

U međuvremenu, izraelski ambasador u Vašingtonu Jehiel Lajter izneo je tvrdnje o unutrašnjim problemima unutar iranskih snaga. Prema njegovim rečima, pojedine jedinice Revolucionarne garde i milicije Basidž navodno pokazuju znake nediscipline i odbijaju da se jave na dužnost, što je opisao kao znak pucanja strukture sistema.

Lajter je takođe komentarisao iranske raketne napade na jug Izraela, navodeći da je meta bio nuklearni centar u Dimoni, koji nije pogođen, ali da je napad izazvao povrede i materijalnu štetu. Istovremeno je upozorio na rast dometa iranskog raketnog arsenala, pominjući mogućnost da projektili dosežu i do 4.000 kilometara.

Dok se izjave, demantiji i pretnje smenjuju iz sata u sat, situacija na Bliskom istoku ulazi u novu fazu, u kojoj se paralelno vode i razgovori i pripreme za dalje sukobe, bez jasnih naznaka kako i kada bi moglo doći do trajnog smirivanja.