U trenutku kada su Sjedinjene Države i Izrael računali na tehnološku nadmoć u vazduhu, stigla je vest koja menja dinamiku čitavog sukoba. Američki lovac pete generacije F-35 Lightning II pogođen je iznad centralnog Irana, primoran na prinudno, takozvano „tvrdo sletanje“, a njegov pilot završio je sa ranama od šrapnela. Iako je njegovo stanje stabilno, poruka koju ovaj događaj nosi mnogo je ozbiljnija od same sudbine jednog aviona.
Prema informacijama koje dolaze iz izvora bliskih Pentagonu, F-35 je bio u borbenoj misiji duboko iznad iranske teritorije kada je pogođen i morao da sleti na neotkrivenu američku bazu na Bliskom istoku. Zvaničnici priznaju incident, ali pažljivo biraju reči, izbegavajući da ga okarakterišu kao obaranje. U taktičkom smislu, međutim, avion koji je teško oštećen vatrom i primoran na prinudno sletanje često se smatra upravo tim, oborenim.
Urednik NPR-a Džef Bramfil piše: „Naš dopisnik iz Pentagona Tom Bouman izveštava da je pilot u stabilnom stanju sa ranama od šrapnela. F-35 je izvršio „tvrdo sletanje“ i neće se uskoro vratiti u službu“. Zatim dodaje: „S obzirom da ovo privlači pažnju. Očigledno je prilično teško biti siguran da je ovaj video stvaran, ali ću napomenuti da avion nastavlja da leti u poslednjim kadrovima“.
Istovremeno, iz iranskiog Korpusa islamske revolucionarne garde izjavili su da je njihova protivvazdušna odbrana pogodila američki stelt avion i objavili su snimak koji prikazuje trenutak pogotka. Analitičari koji su pregledali materijal ukazuju na to da je napad izveden iz zasede, najverovatnije na maloj visini, gde prednosti stelt tehnologije postaju veoma ograničene.
U fokusu se našao sistem kratkog dometa „Madžid“, poznat i kao AD-08, koji koristi infracrveno navođenje. Upravo ta karakteristika predstavlja ključnu ranjivost F-35. Dok je avion optimizovan da izbegne radarsko otkrivanje, njegov toplotni potpis ostaje detektabilan za savremene infracrvene tragače. Za razliku od radarskih sistema, ovakve rakete ne aktiviraju upozorenja u kabini pilota, a elektronsko ometanje ima minimalan efekat, što značajno smanjuje vreme reakcije.
„Madžid“ je dizajniran za tačkastu odbranu i operacije na malim visinama, sa dometom do osam kilometara i visinom dejstva do šest kilometara. Upravo u tom prostoru F-35 mora da operiše kada koristi određene vrste naoružanja, posebno zbog kašnjenja u razvoju softverskog paketa Blok 4, koji bi omogućio lansiranje naprednih raketa sa većih udaljenosti. Bez tih sposobnosti, pilot je primoran da priđe bliže cilju, ulazeći u zonu gde sistemi poput „Madžida“ imaju maksimalnu efikasnost.
Pored „Madžida“, pominju se i drugi iranski sistemi poput „Azarakša“ i „Tondara“, kao i mogućnost korišćenja komponenti ruskog sistema S-300 PMU1. Ipak, iranske vlasti tvrde da su upravo novorazvijeni domaći sistemi odigrali ključnu ulogu. Nakon prethodnih sukoba, kako navode, njihovi inženjeri i operateri uspeli su da unaprede integrisanu protivvazdušnu odbranu i uvedu nove tehnologije direktno u operativnu upotrebu.
Ovaj incident dolazi u trenutku kada se već beleže značajni američki gubici u vazduhu. Tri lovca F-15E Strike Eagle izgubljena su usled prijateljske vatre, tanker KC-135 srušio se u Iraku pod nerazjašnjenim okolnostima, dok je više borbenih letelica oštećeno tokom iranskih napada na baze u regionu. Pored toga, najmanje desetak bespilotnih letelica MQ-9 Reaper izgubljeno je iznad Irana i okolnih teritorija.
Ako se ovi podaci posmatraju u celini, jasno je da se vazdušna kampanja suočava sa sve većim izazovima. F-35, koji košta preko 100 miliona dolara po primerku i predstavlja okosnicu američke i njima savezničke avijacije, do sada je smatran gotovo nedodirljivim u dubini neprijateljskog prostora. Međutim, ovaj događaj otvara pitanje koliko je ta pretpostavka uopšte bila realna.
Dodatnu težinu situaciji daje činjenica da F-35 koristi više od 20 država širom sveta. Svaki uspešan pogodak na ovom avionu automatski ima globalne implikacije, jer utiče na planiranje operacija, procenu rizika i strategiju upotrebe stelt platformi. Ukoliko se potvrdi da infracrveno vođeni sistemi kratkog dometa predstavljaju ozbiljnu pretnju, to bi moglo dovesti do promena doktrina i načina upotrebe ovih aviona u budućim sukobima.
Iran u međuvremenu ne stoji mirno. Pored domaćih sistema, postoje indicije o nabavci ruskih prenosivih sistema 9K333 Verba, koji koriste trospektralne tragače i važe za najnaprednije u svojoj klasi na svetu. Takvi sistemi dodatno komplikuju situaciju na malim visinama, gde se odvija veliki deo borbenih operacija.
Kako se rat produžava, jasno je da će vazdušni prostor iznad Irana postajati sve opasniji. Ono što je počelo kao demonstracija tehnološke nadmoći sada se pretvara u iscrpljujući sukob u kojem svaka strana traži slabe tačke protivnika. Pogodak F-35 možda nije prelomni trenutak rata, ali je snažan signal da ni najnaprednija tehnologija nije nedodirljiva kada se suoči sa prilagođenim i evoluirajućim sistemima odbrane.
Obicna laz nije pogodjen.Naknadnom analizom je utvrđeno da je ostala pegla ukljucena i da je to pravi razlog pada f35.Ispocetka se sumljalo na kuhalo ali se ipostavilo da je pegla glavni krivac.
‘Tvrdo sletanje’. Pa da ne bi rekli da je pao.
Iranac koji je oborio F-35 se izvinuo amerikancima za to objasnivši da je do toga došlo jer on nije znao da je taj avion nevidljiv. Pa je predložio da ubuduće svi F-35 na trupu nose uočljiv natpis “nevidljiv” da se slični incidenti više nebi događali.