Kako se vreme na istoku Ukrajine popravlja, tako se menja i ritam rata. Ono što je tokom zime bilo usporeno blatom, hladnoćom i ograničenim manevrom, sada se ponovo pretvara u kontinuirani pritisak duž gotovo celog fronta.
Vrhovni komandant ukrajinske vojske Oleksandr Sirski otvoreno priznaje da ruske snage nastavljaju ofanzivne operacije u više sektora, bez naznaka usporavanja. Njegova poruka je jasna, Rusija ne pokazuje nameru da stane, naprotiv, priprema se za dug rat.
Navodni plan regrutacije koji spominju ukrajinski izvori za dodatnih 409.000 vojnika u 2026. godini nije samo broj na papiru. Ukoliko se potvrdi, to je signal da Moskva ne razmišlja u okvirima meseci, već godina.
Front se pokreće: Pokrovsk, Slavjansk, Sumi
Najintenzivnije borbe trenutno se vode na nekoliko ključnih pravaca.
Na Pokrovskom i Družkivskom pravcu, ruske snage sistematski napreduju ka zapadu, sa fokusom na presecanje logističkih linija. Pad Pavlivke, udaljene svega nekoliko kilometara od Družkivke, otvara mogućnost direktnog pritiska na snabdevanje ukrajinskih jedinica u ovom sektoru.
Borbe koje su trajale mesecima sada su završene konkretnim pomeranjem linije.
Dalje na severoistoku, pravac Slavjansk–Kramatorsk ponovo ulazi u fokus. Zauzimanje Kalenikija i Aleksandrovke omogućava ruskim snagama da priđu Raj-Oleksandrivki iz dva pravca, što stvara uslove za potencijalno operativno opkoljavanje.
To je tačka koja, ako padne, menja raspored cele linije odbrane.
U isto vreme, u Sumskoj oblasti, ruske jedinice šire „sivu zonu“ i učvršćuju prisustvo oko sela Sopič, koje ima značaj zbog blizine ključnih komunikacija. Borbe u ovom sektoru pokazuju drugačiji obrazac, više manjih, ali konstantnih pomeranja koja polako menjaju teren.
Rat malih jedinica i dronova
Za razliku od ranijih faza rata, gde su dominirali veliki mehanizovani prodori, sada je slika drugačija.
Ruske snage sve više koriste male jurišne grupe sa ograničenom oklopnom podrškom. Ukrajinska strana odgovara kombinacijom artiljerije i dronova, koji postaju ključni alat za otkrivanje i uništavanje takvih formacija.
Dronovi su danas ono što je nekada bila avijacija.
Bez njih nema precizne artiljerije, nema korekcije vatre, nema kontrole nad prostorom. Svaka baterija, svaki položaj zavisi od „očiju“ u vazduhu. To važi za obe strane.
Časiv Jar i problem koji blokira sve
Jedna od ključnih tačaka ostaje Časiv Jar.
Bez njegovog potpunog zauzimanja, ruske snage teško mogu zatvoriti obruč oko Kostjantinivke i šireg sistema odbrane. Ukrajinska komanda to razume i zato konstantno ubacuje rezerve u taj sektor, a beleže čak i napredak.
Borbe u urbanom prostoru, uz visine koje kontrolišu pristup, pretvaraju ovaj grad u čvorište koje usporava dalji prodor.
Tu se rat ne dobija brzo.
Harkov: sporo, ali konstantno
Na severu, u Harkovskoj oblasti, napredovanje je sporije, ali ne prestaje.
U Vovčansku i pravcu Velikog Burluka beleže se pomaci od nekoliko stotina metara, što na prvi pogled deluje beznačajno. Međutim, u ovakvom ratu i takvi pomaci imaju težinu, jer troše protivnika i pomeraju liniju kontrole.
Napadi dronovima i avijacijom dodatno pritiskaju ukrajinske položaje, posebno tamo gde su koncentracije ljudstva i opreme.
Energetika i politika ulaze u rat
Dok se front pomera, paralelno se menja i politička pozadina.
Rast cena nafte i gasa, delimično povezan sa tenzijama na Bliskom istoku, daje Moskvi dodatni finansijski prostor. Ukrajinski zvaničnici otvoreno upozoravaju da takva situacija može produžiti rusku sposobnost vođenja rata.
Istovremeno, u Evropi dolazi do pucanja jedinstva.
Evropska unija nije uspela da odobri paket od 90 milijardi evra za Ukrajinu zbog protivljenja Mađarske i Slovačke. Njihov uslov, obnavljanje tranzita ruske nafte kroz „Družbu“, pokazuje koliko je energetska zavisnost i dalje realan faktor.
To više nije samo pitanje solidarnosti, već interesa.
Zelenski i pitanje pregovora
U takvom kontekstu, predsednik Zelenski govori o mogućim pregovorima, ali uz jasnu poruku, Ukrajina ne sme ući u razgovore iz slabije pozicije.
Problem je očigledan.
Ako se linija fronta pomera, ako ekonomija zavisi od spoljne pomoći koja kasni ili se blokira, tada se pregovaračka pozicija ne jača, već slabi, a to je ono što Kijev pokušava da izbegne.
Slika koja se sada vidi na frontu nema veze sa kratkoročnim operacijama. Radi se o ratu iscrpljivanja u kojem:
- Rusija povećava ljudstvo i održava tempo
- Ukrajina brani linije uz ograničene resurse
- Evropa pokazuje pukotine
- globalna energetika utiče na trajanje sukoba
Napredovanja su spora, ali konstantna. Odluke su odložene, ali ne i izbegnute.
Na kraju, sve se svodi na jedno pitanje koje niko javno ne postavlja – koliko dugo ovakav tempo može da se izdrži, i sa koje strane će prvo popustiti. Pametnom dovoljno.
