Poznat je širom sveta i kao džeri ken (jerrycan ili jerrican). U mnoštvu neborbene opreme svake armije nalazi se i ovaj predmet koji ne puca, ali zato može da se zapali, eksplodira. Najgore je da ga nema, ili kad je prazan, jer onda može propasti i borbena misija, a to se često dešavalo. Nekada se i u građanstvu nije kretalo na put bez njega jer je pumpi bilo malo, kao i ponude goriva. Vojnicima u transportnim sredstvima on je neizostavni deo opreme, veliki saveznik. Njegovo skromno veličanstvo – kanister.
To je usvojeni naziv za sud u kome se može nositi i čuvati tečnost. Ime je usvojeno iz nemačkog jezika, a nastalo je od drevnogrčkog κάνιστρον – korpa pletena od pruća. Za osnovu ima reč κάννα (prut) pa se pojavljuje i u latinskom s istim značenjem (canna). To je bilo koji sud od metala, plastične mase ili drugih materijla koji služi za prenos tečnosti; na njemu se nalazi ručka za nošenje, grlić s hermetičkom poklopcem i, na mnogim modelima, poseban ”sifon” – tanka cev koja omogućava odušak vazdušnog džepa kako bi se kanister brzo i bezbedno ispraznio.
Kanister pripada magacinskoj, prenosnoj opremi. U oružanim snagama on je standardna pojava jer se ne očekuje da snabdevanje gorivom u terenskim ili ratnim uslovima bude kao u miru, odnosno u kasarni. Cisterne su velike i unosne mete, a ne mogu se svuda ni stići. Zato vozači sa sobom nose procenjenu količinu goriva u kantama. Na vojnim vozilima mesto za smeštaj kanistra je fabrički standardizovano radi lakšeg, bebednijeg transporta i brze upotrebe.
Ranije su pravljeni od metala, danas se izlivaju uglavnom od polietilenskih masa. Telo je po pravilu paralelopiped (radi lakšeg skladištenja), mada ima i unikatnih rešenja za razna vozila (turističke prikolice, čamce, itd) koja se prilagođavaju optimalnom izgledu karoserije i deo su fabričke ponude. Posuda može biti s raznim ojačanjima duž ivica ili bokova. Ručke se prave tako da kanister mogu nositi i dva čoveka (trodelne). Poklopac može biti navojni, ali se češće viđaju oni sa klik-klak polužnim preklopom i bravljenjem. On ima prednost što se trenutno otvara bez gubljenja vremena, a osiguran je od slučajnog otvaranja.
Dokle ti Nemci…
Spremajući se za rat Nemci nisu zaboravili ni ovaj deo opreme. On je postojao i ranije, ali u vrlo jednostavnom obliku (četvrtasta limena kanta, nezgrapna i teška za rukovanje). Hitler je naredio da se tajno isprojektuje i napravi kanister koji će moći da posluži u svim prilikama i na raznim bojištima, od Arktika do Afrike. Smatra se da su se prvi primerci pojavili 1937. godine. Nemci ih zovu Wehrmachtskanister (Vermahtov kanister).
Već 1939. godine na skladištima su bile hiljade kanistera. Vrlo brzo su bili zapaženi i prozvani Jerrycan, po uzoru na engleski sleng kojim su nazvani nemački vojnici. To Angloamerikancima nije smetalo da ga prekopiraju do poslednjeg detalja jer je bila reč o savršeno pedatno isprojektovanom predmetu. Na njemu ništa nije bilo višak i o svemu se mislilo.
Kako se nemački kanister izdvojio?
Cela površina je u pravougaonom obliku. Ništa na njemu ne štrči, pa se veliki broj kanistera može poslagati bez odstupanja od pravca, ili naginjanja gomile. Pri tom može da pretrpi i pritisak mase drugih kanistera. Šav koji spaja dva dela takođe je ”utopljen” i ne štrči. Tri ručke pomažu da ga mogu nositi dva čoveka, ali i da jedan (jači, svakako) čovek može nositi dva kanistera istovremeno u jednoj ruci. Pri tom se ručice mogu koristiti kao upor za vezivanje, vešanje, vuču po terenu (ako treba da se prebaci iz rova u rov), itd. Idealan je i da lančano dodavanje kroz vojničku vrstu, od transportnog vozila do skladišta.
Posuda može plutati puna, pri čemu se ponaša kao minijaturno plovilo. Prilikom presipanja tečnosti, sifonska cevčica koja služi kao odušak omogućava izjednačavanje pritiska u vazdušnom džepu sa spoljnim pritiskom, pa se tečnost može sipati bez karakterističkog ”klokotanja” tokom kog tečnost prska okolo. Cevčica to eliminiše, a postavljena je po unutrašnjim ivicama kanistera do njegovog dna.
Kada ga poslužilac nagne radi pražnjenja na dnu se stvara vazdušni čep koji tako slobodno izlazi kroz nju. Vrh cevčice nalazi se u otvoru kanistera, pa nije potreban poseban zatvarač. Otvarajući kanister, odmah se oslobađa i odušak. To je donekle poskupelo proizvodnju ali se pokazalo neprocenjivim na terenu jer je eliminisalo jednu brigu i još jedan postupak.
Konstrukcija je izvanredna: utisnuta bočna ojačanja u obliku krsta povećavaju krutost, a sami bokovi su blago konveksni i veoma elastični. Već smo naveli da ima relativno složen, ali izvanredan poklopac sa bravom-polugom koja deluje natezanjem (”bajonet zatvarač”). Za razliku od navojnog, on omogućava trenutno otvaranje, zatvaranje i fiksiranje, pri čemu se on sam neće izgubiti niti će ometati pražnjenje.
Tako je dizajniran da čak i manja oštećenja zaptivne gume (”dihtunga”) neće dovesti do opasnog curenja. Jedina slaba točka ovog kanistera (kao i svih drugih) je dno koje je iznutra izloženo uticaju taloga, a spolja oštećivanju prilikom manipulacije (vučenja, držanja na mokrom, dužeg lagerovanja, itd). Jasno je da su Nemci mislili na sve i sve su postigli što je bilo moguće.
Ovaj oblik, džeri ken, zadržao se i danas i koristi se za sve moguće tečnosti, uključujući i agresivne. Pored klasične vojne upotrebe oni se koriste u lovu, ribolovu, izletima, logorovanjima, svuda gde treba poneti tečnost koja se ne može naći na licu mesta. Sada se masovno proizvode od PVC materijala pa ih ima raznih oblika i veličina. Nadživeli su i konstruktora i sistem u kom su nastali.
