U kompleksu jedine operativne iranske nuklearne elektrane Bušer, smeštene na obali Persijskog zaliva, dogodio se ozbiljan bezbednosni incident, pošto je, prema informacijama koje je Iran prosledio Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju, projektil u utorak uveče pogodio prostor elektrane. U istom obaveštenju navedeno je da nema prijavljene štete na samom postrojenju niti povređenih među zaposlenima. To je za sada najtvrđi, javno potvrđen deo priče.
Drugim rečima, najpreciznije nije reći da je došlo do udara na reaktor, niti da je elektrana uništena ili onesposobljena. Ono što jeste potvrđeno jeste da je projektil pogodio prostor samog bušerskog nuklearnog kompleksa. Upravo ta formulacija je ključna, zato što jasno pokazuje da događaj nije ostao samo na nivou „blizine“ ili neodređenog incidenta negde u okolini, već da je osetljivi nuklearni prostor zaista bio zahvaćen.
Dodatnu težinu celoj priči daje saopštenje Rosatoma. Ruska državna nuklearna korporacija navela je da je udar bio na teritoriji kompleksa, u blizini zgrade metrološke službe i blizu operativnog energetskog bloka. Istovremeno je saopšteno da su nivoi radijacije ostali normalni i da među osobljem nije bilo žrtava. To znači da za sada nema potvrde o probijanju do ključnih sistema elektrane, ali ima potvrde da je pogodak bio dovoljno blizu da se incident ne može posmatrati kao sporedan ili beznačajan.
U ovom trenutku i dalje nema javno potvrđenih podataka da je pogođen sam reaktorski deo elektrane. Nema ni potvrde o curenju radijacije, oštećenju bezbednosnih sistema ili nuklearnoj havariji. Upravo zato je najodgovornija formulacija sledeća: projektil je pogodio kompleks Bušera, ali nema potvrde da je oštećen sam reaktor ili da je došlo do incidenta sa radijacijom.
Otvoreno ostaje i pitanje ko je tačno izveo taj konkretan udar. U javno dostupnim informacijama sa zapada za sada nema konačne i nedvosmislene atribucije tog projektila, niti je objavljeno kojim je tačno sistemom udar izveden. Zbog toga je važno razlikovati dve stvari. Prva je potvrđena činjenica da je kompleks Bušera pogođen. Druga je političko i vojno tumačenje ko je tačno odgovoran za taj konkretan pogodak, što u ovom trenutku još nije do kraja javno razjašnjeno.
Ipak, sama priroda događaja već je dovoljna da pokaže koliko je situacija opasna. Bušer nije bilo kakav objekat, već jedina operativna nuklearna elektrana u Iranu. Kada projektil padne na teritoriju takvog kompleksa, čak i bez trenutne havarije, rizik više nije teorijski. Tada se svaki sledeći korak meri ne samo vojnim, već i nuklearno-bezbednosnim posledicama. IAEA je upravo zato ponovila poziv na maksimalnu uzdržanost, uz upozorenje da dejstva oko nuklearnih postrojenja nose opasnost daleko širu od samog lokalnog vojnog cilja.
Suština je, dakle, sledeća. Nije potvrđeno da je reaktor Bušera oštećen. Nije potvrđena ni radijaciona havarija. Ali jeste potvrđeno da je projektil pogodio prostor nuklearnog kompleksa. To je činjenica koja sama po sebi menja težinu događaja, jer pokazuje da je jedna aktivna nuklearna elektrana već ušla u zonu direktnog udara, a ne samo u zonu apstraktne opasnosti.
Dogodilo se nešto ozbiljnije od incidenta „u blizini“, a manje od potvrđenog udara koji je onesposobio samu elektranu. Bušer jeste pogođen na nivou kompleksa. Reaktorski deo za sada nije prijavljen kao oštećen. Nema potvrđene havarije, ipak prag rizika je očigledno pređen.
Istorija napada na Bušer
Za razliku od Natanca, Isfahana i drugih iranskih nuklearnih lokacija, za elektranu Bušer ne postoji čvrsta javna potvrda da su je SAD ili Izrael ranije direktno pogodili klasičnim vojnim udarom. Tokom izraelske kampanje bombardovanja Irana Bušer je nakratko bio pomenut među metama, ali je to ubrzo povučeno kao greška.
Tokom izraelskih udara u junu 2025. jedan izraelski vojni portparol jeste u jednom trenutku pomenuo Bušer među pogođenim ciljevima, ali je drugi izraelski zvaničnik to ubrzo nazvao greškom i potom su kao potvrđene mete ostali Natanz, Isfahan i Arak. Drugim rečima, za Bušer je i tada informacija ostala maglovita, a ne potvrđen pogodak.
Istorijski potvrđeni napadi na ovaj kompleks vezuju se pre svega za Irak tokom iransko-iračkog rata, kada je Bušer više puta gađan 1984, 1985, 1986. i 1987. godine. U kasnijem periodu pojavile su se i spekulacije da je postrojenje moglo biti deo šireg kruga ciljeva sajber sabotaže oko virusa Stuxnet, ali bez javno potvrđenog dokaza da je sama elektrana tada bila trajno oštećena.
