Razvoj strateškog bombardera nove generacije u Rusiji, poznatog kao PAK DA, već gotovo dve decenije protiče bez bilo kakvih spektakularnih najava i javnih demonstracija. Za razliku od nekih zapadnih programa koji se prate kroz kontrolisana otkrivanja i promotivne faze, ovaj projekat karakteriše potpuno drugačiji pristup, spor, zatvoren i fokusiran na dugoročne ciljeve.
Još 2009. godine Ministarstvo odbrane Rusije i kompanija „Tupoljev“ pokrenuli su istraživačko-razvojni program za stvaranje „Naprednog kompleksa dugog dometa“, koji bi trebalo da zameni staru generaciju strateških bombardera, pre svega Tu-95, ali i delimično preuzme uloge platformi Tu-160 i Tu-22M3. Planovi su tokom godina više puta pomerani, ali se i dalje zvanično govori o mogućem uvođenju u upotrebu oko 2027. godine.
Manje brzine, veća izdržljivost
Jedna od ključnih razlika u odnosu na postojeće bombardere jeste konceptualni zaokret. Umesto maksimalnih brzina koje su bile prioritet u Hladnom ratu, PAK DA se razvija kao platforma koja daje prednost dugotrajnom letu, smanjenoj uočljivosti i velikom borbenom opterećenju.
Ovakav pristup ima i ekonomsku dimenziju. Supersonični Tu-160, iako impresivan po performansama, izuzetno je skup za proizvodnju i održavanje. Procene troškova jednog primerka kreću se između 250 i 600 miliona dolara. Nasuprot tome, PAK DA bi trebalo da bude racionalniji sistem, sposoban da nosi više oružja i duže ostane u vazduhu, uz niže operativne troškove.
U tom smislu, projektanti su očigledno odlučili da žrtvuju brzinu zarad efikasnosti i održivosti, što je trend koji se može videti i u drugim savremenim programima.
Motor kao ključ projekta i zona najveće tajne
Razvoj pogonskog sistema predstavlja centralni deo celog programa. Osnovu čini tehnologija motora NK-32, ali u modernizovanom obliku, kroz projekat koji se u kasnijim fazama vodi pod oznakom „Proizvod RF“.
Kompanija „Kuznjecov“ iz Samare dobila je još 2014. godine ugovor za razvoj ovog sistema, a ruska država je prema dostupnim podacima izdvojila desetine milijardi rubalja samo za ovu komponentu. Testiranja su navodno započeta na platformi Il-76, što je standardna praksa za proveru novih pogonskih sistema.
Međutim, nakon početnih informacija, javni podaci gotovo nestaju. Tek 2022. godine pojavljuju se potvrde da su prototipovi prošli određene faze testiranja, dok konkretne tehničke karakteristike ostaju pod velom tajne. To je ujedno i razlog zbog kog je teško proceniti realne performanse budućeg bombardera.
Industrijski i finansijski izazovi
Razvoj ovakvog sistema ne zavisi samo od tehnologije. Finansijski i industrijski kapaciteti igraju ključnu ulogu. U ruskom slučaju, projekat PAK DA suočio se sa dodatnim pritiscima nakon 2022. godine, kada su sankcije i geopolitičke promene uticale na dostupnost komponenti i prioritete unutar vojne industrije.
Iako su zvaničnici tvrdili da projekat neće biti ugrožen, realnost je pokazala da su određena kašnjenja neizbežna. Resursi su preusmeravani na neposredne potrebe, dok su dugoročni programi morali da se prilagode novim uslovima.
Uprkos tome, razvoj nije zaustavljen. Postoje indicije da se radovi nastavljaju stabilnim tempom, ali bez javnih rokova koji bi mogli da stvore dodatni pritisak.
Poređenje sa američkim B-21 i globalna trka
Razvoj PAK DA odvija se paralelno sa američkim programom B-21 Raider, koji je ostvario prvi let još 2023. godine. Procene govore da cena jednog B-21 može dostići 750 do 800 miliona dolara, što ga svrstava među najskuplje vojne projekte današnjice.
Razlika u dinamici razvoja između ova dva programa pokazuje različite industrijske i političke modele. Dok SAD ulažu ogromna sredstva kako bi ubrzale implementaciju, Rusija se oslanja na sporiji, ali potencijalno dugoročnije održiv pristup.
U isto vreme, Kina takođe razvija sopstvene platforme slične namene, što ukazuje na to da se formira nova generacija strateške avijacije u kojoj će dominirati kombinacija dometa, nevidljivosti i sposobnosti nošenja preciznog naoružanja.
Tišina kao strategija, ne slabost
PAK DA je primer projekta koji se razvija daleko od javne pažnje, ali uz jasnu stratešku logiku. Fokus na dugotrajnost leta, nosivost i ekonomsku održivost ukazuje na promenu paradigme u strateškoj avijaciji.
Iako kašnjenja i ograničena transparentnost otežavaju procenu stvarnog napretka, dostupni podaci sugerišu da projekat nije napušten, već se razvija u skladu sa mogućnostima i prioritetima.
U širem kontekstu savremenih sukoba, gde sve veću ulogu imaju raketni sistemi dugog dometa i precizni udari, platforme poput PAK DA treba posmatrati kao deo šire arhitekture. Kao što smo ranije analizirali u slučaju ukrajinskih projekata poput FP-9, savremeno ratovanje sve više zavisi od kombinacije nosača i projektila, odnosno od sistema koji zajedno omogućavaju udare na velikim udaljenostima uz minimalno vreme reakcije.
U tom smislu, i ruski i zapadni projekti kreću se ka istom cilju, stvaranju fleksibilnih platformi koje mogu da integrišu različite vrste naoružanja i deluju u kompleksnim uslovima savremenog bojišta.
Jos da mogu da naprave motor…. Nisu rusi na nivou hladnog rata odavno. Kinezi su preuzeli palicu istocnog sveta.