Sukob između Irana i Izraela ušao je u novu, još opasniju fazu nakon što je Teheran prvi put javno potvrdio upotrebu nove balističke rakete „Hadž Kasem“, dok je istovremeno izraelsko ratno vazduhoplovstvo pojačalo udare unutar iranske prestonice, gađajući kontrolne punktove IRGC-a i Basidža u Teheranu.
Iranski Korpus islamske revolucionarne garde saopštio je 17. marta da je nova raketa prvi put upotrebljena u okviru novog talasa udara na Izrael. Prema navodima iranske strane, reč je o naprednom precizno vođenom oružju, a među pogođenim ili gađanim područjima pomenuti su Beit Šemeš, Tel Aviv i Jerusalim. Uz „Hadž Kasem“, u napadima su, kako tvrdi IRGC, korišćeni i dronovi, kao i druge balističke rakete, uključujući modele Gadr, Emad i Fatah.
Raketa Hadž Kasem lasnirana po prvi put. pic.twitter.com/4rrvPUsbYk
— Oruzje Online (@oruzjeonline) March 18, 2026
Posebnu težinu celoj priči daje upravo činjenica da je „Hadž Kasem“ do sada imala više simboličan i propagandni značaj nego ratnu potvrdu u direktnom sukobu sa Izraelom. Raketa nosi ime po komandantu Kuds snaga Kasemu Sulejmaniju, kojeg su Sjedinjene Države ubile u Iraku pre više od šest godina. Prema objavljenim podacima, reč je o balističkoj raketi srednjeg dometa sa dvostepenim sistemom na čvrsto gorivo, dometa do 1.400 kilometara i bojevom glavom teškom oko 500 kilograma. Samim tim, njeno prvo borbeno lansiranje nije samo vojni potez, već i politička poruka, kako prema Izraelu, tako i prema Vašingtonu.
Tokom dana je, prema dostupnim informacijama, najmanje osam salvi raketa bilo usmereno ka Izraelu. Sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se na severu, u centru i na jugu zemlje, zbog čega su milioni ljudi morali u skloništa. Prijavljeno je više udara, a deo pogodaka u centralnim oblastima pripisan je podmuniciji raketa opremljenih kasetnim bojevim glavama. U toj fazi sukoba, prema hebrejskim medijima, nije bilo prijavljenih žrtava.
Udar Irana po Izraelu vrlo verovatno raketom Horamšahr-4
— Oruzje Online (@oruzjeonline) March 18, 2026
pic.twitter.com/xdurgmDNz2
Međutim, nekoliko sati kasnije, rano 18. marta, usledio je novi talas. I u toj salvi, prema istim izveštajima, korišćene su rakete sa kasetnim bojevim glavama, a više udara prijavljeno je uglavnom u centralnom delu zemlje, posebno u Tel Avivu. Ovoga puta hebrejski mediji govorili su i o žrtvama, dok pojedini izveštaji ukazuju da su najmanje dve osobe poginule. Time je dodatno potvrđeno da Iran ne pokušava samo da održi ritam odmazde, već i da postepeno podiže cenu daljih izraelskih udara.
Istovremeno, iranska strana je poručila da napadi nisu bili ograničeni samo na izraelsku teritoriju. IRGC je naveo da su baraži pogodili i vojne baze Sjedinjenih Država na Bliskom istoku, uključujući objekte u Kataru, Kuvajtu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Iraku. Takve tvrdnje, čak i kada u ratnim uslovima traže dodatnu proveru, pokazuju kako Teheran želi da predstavi sukob, ne kao izolovan obračun sa Izraelom, već kao direktnu konfrontaciju sa širim američko-izraelskim blokom u regionu.
Footage shows the sky over Dubai as Iranian missiles and drones are launched toward the UAE. pic.twitter.com/wKMTeTspZI
— Open Source Intel (@Osint613) March 17, 2026
Nova eskalacija usledila je nakon još jednog teškog udara na iranski političko-bezbednosni vrh. Izrael je prethodno objavio atentat na Alija Laridžanija, sekretara iranskog Saveta za nacionalnu bezbednost, kao i na komandanta paravojnih snaga Basidž Golamrezu Sulejmanija. Islamska Republika je kasnije potvrdila da su obojica ubijeni. To je bio snažan udar ne samo na komandnu strukturu, već i na simbolički autoritet režima, posebno u trenutku kada Teheran pokušava da javnosti pokaže da i dalje drži kontrolu.
Upravo zato izraelski sledeći potezi nisu bili usmereni samo na klasične vojne ciljeve. Izraelsko ratno vazduhoplovstvo izvelo je više udara na kontrolne punktove IRGC-a i Basidža u Teheranu, što deluje kao pokušaj da se dodatno uzdrma unutrašnja bezbednosna arhitektura Islamske Republike. Takvi ciljevi imaju širi politički smisao, jer nisu vezani samo za neutralisanje pojedinačnih kapaciteta, već i za slanje poruke da je država ranjiva i u samom srcu prestonice.
Na toj liniji išla je i poruka izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, koji je, koristeći trenutak nakon atentata i udara, pozvao Irance da izađu na ulice i proslave Novruz, odnosno drevni festival vatre. Govoreći iz komandnog bunkera Ratnog vazduhoplovstva u Kiriji u Tel Avivu, Netanjahu je rekao da su u prethodna 24 sata „nokautirana dva teroristička poglavara“ i dodao da izraelski avioni gađaju operativce „na raskrsnicama i gradskim trgovima“. Poruka je bila jasna, Izrael pokušava da vojni pritisak pretoči u unutrašnju destabilizaciju Irana, računajući da bi udari, atentati i simbolički momenat praznika mogli da proizvedu politički potres.
Za sada, međutim, nije bilo prijavljenih protesta koji bi potvrdili da je takva računica dala rezultat. Ipak, sama činjenica da je izraelsko rukovodstvo otvoreno počelo da govori jezikom koji spaja vojne operacije i pozive na unutrašnji potres u Iranu pokazuje koliko se rat udaljio od početne formule ograničenih udara i koliko se približava logici iscrpljivanja, destabilizacije i psihološkog pritiska.
U međuvremenu, broj žrtava ostaje jedna od najspornijih i najtežih tačaka u ovom sukobu. Iranski opozicioni mediji, pre svega Iran International, navode da je broj poginulih u Islamskoj Republici u američko-izraelskom ratu premašio 5.000. Sa druge strane, iranski zvaničnici za sada prijavljuju oko 1.444 smrtna slučaja, uključujući civile. Toliki raskorak između procena pokazuje koliko je teško doći do konačne slike u realnom vremenu, ali i koliko je intenzitet sukoba već prevazišao nivo koji bi mogao da se predstavi kao kratka ili ograničena razmena udara.
Podsećanja radi, Izrael je dan ranije objavio atentat na sekretara Vrhovnog saveta bezbednosti Irana, Alija Laridžanija. Teheran je kasnije zvanično potvrdio smrt političara, napominjući da su njegov sin i šef bezbednosti ubijeni zajedno sa njim. Stručnjaci smatraju da je Ali Laridžani bio najuticajnija osoba u Iranu od smrti duhovnog vođe zemlje, ajatolaha Alija Hamneija.
Prvo borbeno lansiranje rakete „Hadž Kasem“, upotreba kasetnih bojevih glava, napadi na Teheran i atentati na vrh iranske bezbednosne strukture pokazuju da se sukob sada vodi istovremeno na više nivoa. Na vojnom planu, obe strane testiraju granice protivvazdušne odbrane, domet odmazde i sposobnost kontinuiranog udara. Na političkom planu, Izrael pokušava da udarima i porukama oslabi unutrašnju koheziju Irana, dok Teheran kroz novu raketu i sve teže salve šalje poruku da još raspolaže sredstvima za duboku i simbolički snažnu odmazdu.
Sve to ukazuje da je rat ušao u fazu u kojoj više nije presudno samo koliko je projektila lansirano i šta je pogođeno, već kakvu političku i psihološku poruku svaki novi udar nosi. U tom smislu, „Hadž Kasem“ više nije samo još jedno ime na spisku iranskih raketa. Njeno prvo pojavljivanje u ovom ratu predstavlja signal da Teheran postepeno otvara teži arsenal, dok Izrael, gađajući bezbednosne tačke u Teheranu i javno prizivajući unutrašnje komešanje, pokazuje da mu cilj više nije samo vojno obuzdavanje Irana, već i pritisak na samu stabilnost sistema.
Hadž Kasem – iranska balistička raketa srednjeg dometa
„Hadž Kasem“ je iranska balistička raketa srednjeg dometa, razvijena kao mobilno, brzo upotrebljivo oružje za udare po ciljevima na oko 1.400 kilometara. Iran je pri predstavljanju naveo domet od 1.400 km, bojevu glavu od oko 500 kg, ukupnu masu oko 7 tona i dužinu oko 11 metara. Sistem je predstavljen 2020. godine kao raketa na čvrsto gorivo, što je jedna od njegovih najvažnijih tehničkih osobina. Čvrsto gorivo skraćuje vreme pripreme za lansiranje, olakšava skriveno razmeštanje i povećava preživljavanje rakete u uslovima kada protivnik pokušava da uništi lansere pre ispaljenja.
Po konstrukciji, „Hadž Kasem“ se najčešće opisuje kao dvostepena raketa na čvrsto gorivo, odnosno sistem koji je projektovan da objedini relativno velik domet sa kompaktnijim i pokretljivijim lansirnim konceptom nego starije iranske rakete na tečno gorivo. Upravo je taj prelazak ka savremenim rešenjima jedna od ključnih odlika novije generacije iranskih raketa. U praksi to znači kraći vremenski prozor u kojem protivnik može da otkrije pripremu za lansiranje i reaguje.
Što se tiče leta i profila upotrebe, Iran i njemu bliski mediji raketu opisuju kao kvazi-balističku, uz tvrdnje o većoj upravljivosti i sposobnosti manevrisanja u završnoj fazi. To je važna stvar, jer takav pristup ne menja činjenicu da je reč o balističkoj raketi, ali može otežati presretanje ako bojeva glava ili završni segment putanje imaju sposobnost korekcije kursa.
Za navođenje i preciznost, javno dostupni podaci su ograničeni. Iran za ovu porodicu raketa tvrdi da ima visoku preciznost, a pojedini analitički pregledi navode grešku manju od 100 metara, ali to treba uzeti kao procenu, ne kao čvrsto dokazanu vrednost u svim uslovima borbene upotrebe. Najvažnije je razumeti da je „Hadž Kasem“ deo šireg iranskog trenda prelaska sa raketa namenjenih pre svega gađanju velikih površinskih ciljeva na rakete koje teže preciznijem udaru po aerodromima, bazama, komandnim tačkama, skladištima i infrastrukturnim objektima.
Bojeva glava od oko 500 kilograma stavlja ovu raketu u kategoriju oružja koje može naneti ozbiljnu štetu tvrđim vojnim ciljevima, hangarima, komandnim objektima, radarima, logističkim čvorištima i urbanim infrastrukturnim tačkama. U zavisnosti od vrste punjenja, takva masa bojeve glave je dovoljna i za razornu klasičnu eksplozivnu upotrebu i za specijalizovanije varijante, mada javno nije potpuno razjašnjeno koje sve bojeve glave postoje za osnovni model „Hadž Kasem“. U novijim borbenim izveštajima o iranskim udarima pominjane su i kasetne bojeve glave za neke rakete iz arsenala, ali nije svaka takva tvrdnja automatski dokaz baš za ovu konkretnu raketu.
Iranska balistička raketa Hadž Kasem, projektil osvete nazvan po čoveku koga je su SAD ubile, Kasemu Sulejmaniju. pic.twitter.com/E63Ryg6Epr
— Oruzje Online (@oruzjeonline) March 18, 2026
Sa stanovišta vojne logike, najveća prednost „Hadž Kasema“ nije samo u dometu, već u kombinaciji četiri stvari: čvrsto gorivo, mobilni lanseri, relativno brzo reagovanje i dovoljna preciznost za udar po operativno važnim ciljevima. To ga čini korisnim sredstvom za prvi talas napada, za odmazdu ili za saturacioni udar u kombinaciji sa drugim raketama i bespilotnim letelicama. Iran upravo tako i gradi svoju doktrinu, ne oslanja se na jednu „čudesnu“ raketu, već na slojevite salve različitih sistema kako bi zasićivao protivvazdušnu i protivraketnu odbranu.
U odnosu na druge iranske sisteme, „Hadž Kasem“ zauzima sredinu između lakših i kraćedometnih sistema iz porodice Fateh/Zolfaghar i težih srednjedometnih raketa poput Emad, Ghadr ili Sejjil. Nije najteža iranska raketa, niti najdužeg dometa, ali je vrlo važna zato što spaja domet dovoljan za Izrael i veći deo regiona sa prednostima čvrstog goriva i pokretljivog baziranja. Zato je za Iran takav sistem verovatno operativno korisniji od nekih većih, sporije pripremivih raketa na tečno gorivo.
Treba pomenuti i da se iz osnovne rakete kasnije razvijala unapređena linija. Iran je 2025. predstavio „Kasem Basir“ kao poboljšanu varijantu iz iste porodice, sa naglaskom na unapređeno navođenje, veću otpornost na elektronsko ometanje i sposobnost pogotka bez oslanjanja na GPS. To ne menja osnovne karakteristike originalnog „Hadž Kasema“, ali pokazuje pravac razvoja, veća terminalna preciznost i veća otpornost na protivmere.
Iranska balistička raketa Hadž Kasem pripada novijoj klasi sistema dizajniranih za brže lansiranje i poboljšanu operativnu fleksibilnost.
— Oruzje Online (@oruzjeonline) March 18, 2026
Sa dometom od oko 1.400 km, Hadž Kasem može da dosegne ciljeve širom Bliskog istoka. Raketa koristi čvrsto gorivo. pic.twitter.com/3hvqj5y6hF
Najkraće stručno rečeno, „Hadž Kasem“ nije egzotično „superoružje“, ali jeste ozbiljna, savremena iranska balistička raketa srednjeg dometa, optimizovana za brzo lansiranje, mobilnost, preciznije gađanje i proboj kroz slojevitu odbranu putem kombinacije brzine, profila leta i masovne upotrebe u talasima. Njena prava vrednost nije samo u pojedinačnom pogotku, već u ulozi koju ima u iranskoj raketnoj doktrini odvraćanja i zasićenja protivničke odbrane.
