Rat u Ukrajini odavno je izašao iz okvira klasičnog fronta, ali najnovije izjave iz Moskve potvrđuju da je ušao u potpuno novu fazu. Ono što se nekada smatralo sigurnom dubinom teritorije sada više ne postoji.
Sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu otvoreno je priznao da dinamika razvoja ukrajinskog naoružanja, posebno bespilotnih sistema, menja prirodu pretnje do te mere da nijedan region zemlje više ne može biti smatran bezbednim.
Ova ocena dolazi u trenutku kada se intenzitet napada ubrzano povećava i kada se udari sve češće izvode stotinama kilometara od linije fronta.
Eksplozija napada, brojke koje menjaju sliku rata
Prema podacima koje je izneo Šojgu, broj ukrajinskih vazdušnih napada na rusku teritoriju porastao je na oko 23.000 u 2025. godini, u odnosu na približno 6.200 godinu ranije.
Takav rast ne predstavlja samo kvantitativnu promenu. On ukazuje na transformaciju sposobnosti, organizacije i taktike.
Istovremeno, zabeležen je i nagli porast sabotažnih i diverzionih aktivnosti. U 2025. godini registrovano je 1.830 napada koje ruske vlasti klasifikuju kao terorističke, što je 40 odsto više nego prethodne godine i višestruko više nego pre samo dve godine.
Ove brojke ukazuju da se rat sve više prenosi sa fronta na teritoriju same Rusije.
Ural više nije sigurna dubina
Jedna od ključnih tačaka Šojguovog izlaganja odnosi se na Uralski region. Ovaj deo Rusije decenijama je smatran dubokom pozadinom, van domašaja direktnih udara.
Danas, prema njegovim rečima, situacija je drugačija.
Ural se nalazi u zoni neposredne pretnje, što predstavlja simbolički i strateški prelom. Region koji je stub industrijske i vojne proizvodnje sada se pojavljuje kao potencijalna meta.
Ovo nije samo geografska promena, već promena percepcije bezbednosti. Dubina teritorije više ne garantuje zaštitu.
Industrija i logistika kao primarne mete
Šojgu je posebno naglasio da su ključni ciljevi ukrajinskih napada vojna infrastruktura, energetski objekti i transportni sistemi.
Uralski region, sa svojom koncentracijom industrije, energetike i odbrambenih postrojenja, predstavlja logičan cilj. Tu se nalaze ključne fabrike, skladišta i logistički čvorovi koji podržavaju vojnu operaciju.
Pored toga, razvijena železnička i putna mreža dodatno povećava strateški značaj regiona.
Udar na takvu infrastrukturu ne znači samo materijalnu štetu. On ima potencijal da poremeti lance snabdevanja, destabilizuje ekonomiju i utiče na funkcionisanje velikih urbanih centara.
Dronovi kao glavno oružje nove faze
U središtu ove promene nalaze se bespilotni sistemi. Njihov razvoj, prema ruskim procenama, ide tempom koji tradicionalni sistemi odbrane teško prate.
Dronovi omogućavaju kombinaciju dometa, fleksibilnosti i relativno niske cene, što ih čini idealnim sredstvom za udare duboko iza linija.
Istovremeno, njihova masovna upotreba stvara pritisak na protivvazdušnu odbranu, koja mora da reaguje na veliki broj ciljeva istovremeno.
Rezultat je situacija u kojoj čak i snažno zaštićeni regioni postaju ranjivi.
Rat bez linije fronta
Jedan od najvažnijih zaključaka iz ovih izjava jeste da se rat sve manje može posmatrati kroz klasične linije fronta.
Granica između „fronta“ i „pozadine“ praktično nestaje. Udar može doći bilo gde, u bilo kom trenutku.
To menja i način planiranja odbrane. Umesto koncentracije snaga na liniji sukoba, države su primorane da štite čitavu teritoriju.
Informacioni i psihološki pritisak
Pored fizičkih napada, Šojgu je ukazao i na intenziviranje informacionog i psihološkog ratovanja.
Prema njegovim rečima, protivnik koristi digitalne kanale i medije kako bi uticao na stanovništvo, stvarajući dodatni pritisak i nesigurnost.
Ovaj aspekt često ostaje u senci kinetičkih udara, ali ima dugoročan efekat na stabilnost društva.
Čak 56 država učesnice sukoba
Šojgu je naveo da Rusija vidi ukupno 56 država kao protivnike u ovom sukobu, koje, prema njegovim rečima, učestvuju u različitim oblicima podrške Ukrajini.
Bez obzira na interpretaciju ove tvrdnje, jasno je da sukob ima širi međunarodni karakter i da se vodi na više nivoa, od direktnih udara do logistike, ekonomije i informacija.
Izjave iz Moskve ukazuju na duboku transformaciju rata. Ukrajina je, kroz razvoj dronova i raketnih sistema, uspela da proširi prostor delovanja daleko iza linije fronta.
Rusija se suočava sa situacijom u kojoj više ne postoji jasno razdvajanje između bezbednih i ugroženih zona.
U takvim uslovima, ključna prednost više nije samo broj vojnika ili količina tehnike, već sposobnost da se pogodi protivnik gde god da se nalazi.
Rat se više ne vodi samo na frontu. On se vodi svuda.
Sami pali sami se ubili. Jazuk teski.
Неупућени читалац би из текста помислио још и да Украјина побјеђује.То је могуће још само у филмовима Стивена Спилберга-научна фантастика и то баш квалитетна.
Koliko kosta ovaj naslov?
“Istovremeno, njihova masovna upotreba stvara pritisak na protivvazdušnu odbranu, koja mora da reaguje na veliki broj ciljeva istovremeno.’
Iz prve ruke pisem,
ukrajinski dronovi kamikaze se u Rusiji ne obaraju klasicnim sredstvima PVO namenjenim manjim letelicama i projektilima, vec i postoje vojne strukture napravljene od dobrovoljaca koji su obuceni da uocavaju, prate i unistavaju dronove sa zemlje sa pomocu pick-up vozila naourzanih PAM-ovima.
“Prema njegovim rečima, protivnik koristi digitalne kanale i medije kako bi uticao na stanovništvo, stvarajući dodatni pritisak i nesigurnost.”
Sto se tice ukrajinskog propagandnog rata, Rusi su tu nedodirljivi, naime ukri su za njih ostali sitna riba u svakom pogledu i stvarno ne znam ko jos u Rusiji moze ozbiljnije da poveruje ukrima. Doduse, od pre nekih dva dana je u Rusiji totalno umro Telegram i neka je.
“Ukrajina je, kroz razvoj dronova i raketnih sistema, …” Stvarno? Bas Ukrajina?