Ukrajinski vojni i medijski izvori tvrde da je tokom masovnog napada bespilotnim letelicama na Kijev sredinom marta primećen novi tip ruskog drona Lancet koji bi mogao imati elemente veštačke inteligencije i autonomnog upravljanja. Vest je objavio portal Defense Express, navodeći da je jedna od letelica pala u samom centru ukrajinske prestonice, nedaleko od Majdana.
Ako se ove informacije pokažu tačnim, to bi moglo značiti da se na frontu pojavljuje nova generacija bespilotnih sistema koji mogu da deluju znatno autonomnije nego ranije verzije.
Dron koji je izazvao pažnju analitičara
Prema dostupnim fotografijama i analizama ostataka letelice, primećene su neobične oznake u obliku obojenih krugova. Analitičari su primetili da se slične oznake ranije pojavljivale na eksperimentalnim ruskim dronovima namenjenim autonomnom letenju.
Pretpostavlja se da bi takve oznake mogle služiti za koordinaciju više letelica u tzv. „roju“, odnosno grupi dronova koji lete zajedno i međusobno razmenjuju podatke. U tom slučaju, pojedinačni dronovi mogli bi da zadrže međusobni razmak i formaciju čak i bez stalne komunikacije sa operaterom na zemlji.
Takav koncept, poznat kao rojevi dronova, već godinama se smatra jednim od ključnih pravaca razvoja modernog bespilotnog ratovanja.
Ukrajinski izvori tvrde da je Rusija prvi put napala Kijev dronom Lancet opremljenim veštačkom inteligencijom i sposobnošću udara u rojevima. Ostaci letelice pronađeni su u centru grada, dok analitičari pokušavaju da utvrde šta se zapravo dogodilo. pic.twitter.com/A3do9XNgmd
— Oruzje Online (@oruzjeonline) March 16, 2026
Autonomija i mrežna komunikacija
Portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva Jurij Ignat izjavio je da su tokom napada primećeni dronovi koji koriste “mesh mreže”, odnosno komunikacionu strukturu u kojoj svaki dron može prenositi signal drugim letelicama u grupi.
To znači da kontrola ne mora dolaziti isključivo sa jednog mesta, već da se komunikacija prenosi između samih dronova. Ignat je naveo da je tokom napada na Kijevsku oblast korišćeno oko trideset dronova različitih tipova.
„Loša vest je da ovi dronovi imaju komunikacione kanale, mesh mreže i druge načine upravljanja koji omogućavaju neprijatelju da ih kontroliše“, rekao je Ignat. Istovremeno je dodao da je većina letelica ipak oborena protivvazdušnom odbranom.
Ostaci pronađeni u centru Kijeva
Prema navodima ukrajinskih izvora, delovi jedne oborene letelice pali su u centralnom delu Kijeva, što je dodatno podstaklo interesovanje vojnih analitičara.
Fotografije ostataka brzo su se pojavile na društvenim mrežama i u medijima, a stručnjaci sada pokušavaju da utvrde da li je zaista reč o modifikovanom dronu Lancet ili o nekom drugom eksperimentalnom sistemu.
Tokom istog napada pojedini izvori su tvrdili i da su ruske snage koristile rakete, iako te informacije još nisu u potpunosti potvrđene.
Lancet kao oružje sa fronta
Dron Lancet je već dobro poznat na ukrajinskom ratištu. Reč je o tzv. lutajućoj municiji, bespilotnoj letelici koja može da kruži iznad područja i zatim se obruši na cilj.
Prema dostupnim podacima, standardni Lancet ima domet od oko 50 kilometara. Ipak, tokom rata su zabeleženi slučajevi u kojima je korišćen na znatno većim udaljenostima, čak i do 90 ili 130 kilometara od mesta lansiranja.
Takve udaljenosti obično zahtevaju dodatne metode navigacije ili koordinacije sa drugim bespilotnim sistemima.
Pitanje koje ostaje otvoreno
Jedan od detalja koji dodatno komplikuje priču jeste geografska činjenica da je udaljenost između ruske granice i centra Kijeva veća od 200 kilometara.
To znači da bi dron koji je pao u centru grada morao biti lansiran sa znatno bliže pozicije ili je koristio neku vrstu dodatne navigacije i koordinacije. Zbog toga deo analitičara upozorava da je prerano donositi zaključke o tome da je zaista reč o potpuno autonomnom sistemu sa veštačkom inteligencijom.
Moguće je da je u pitanju eksperimentalna modifikacija postojećeg drona ili kombinacija više tehnologija koje tek treba precizno identifikovati.
Novi pravac razvoja ratovanja dronovima
Bez obzira na konačne zaključke, sama činjenica da se govori o dronovima koji mogu samostalno da pretražuju ciljeve, lete u roju i razmenjuju podatke bez stalne kontrole operatera pokazuje koliko se brzo razvija tehnologija bespilotnog ratovanja.
U ratu u Ukrajini već su viđene brojne inovacije u upotrebi dronova, od malih FPV letelica do velikih bespilotnih sistema dugog dometa.
Ako se potvrdi da su u upotrebi i sistemi sa visokim stepenom autonomije, to bi moglo značiti još jednu veliku promenu u načinu na koji se vode savremeni sukobi.
